Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на

Словенија ликвидирала пластику за једнократну употребу, када ће Србија

CC0 / / Пластични тањирић ЕУ
Пластични тањирић ЕУ - Sputnik Србија, 1920, 22.08.2021
Пратите нас
Одлуком словеначке владе да се забрани продаја готово свих пластичних производа за једнократну употребу, испоштована је директива Европске уније, донета још пре две године. Разлог је једноставан – тај пластични отпад када се нађе у природи тешко је сакупити.
Производи који се забрањују за употребу су пластични прибор за јело, тањири, сламчице, као и штапиће за уши, осим оних који се користе као медицинска опрема. Забрана се односи и на употребу пластичних штапића за мешање и пластичних дршки за балоне. Од забране су изузети неки производи, али они морају бити означени, попут чаша за једнократну употребу, као и неких који се користе за личну хигијену и филтери који се продају у комбинацији са дуванским производима.
На питање откуд и зашто овакав закон, секретар Удружења за хемијску индустрију Привредне коморе Србије (ПКС), Драган Стевановић каже да то није изненађење.
„У јулу ове године је ступила на снагу директива ЕУ која је донета пре две године и она забрањује коришћење одређених пластичних производа који су за једнократну употребу. Она постоји већ две године, што је дало могућност њиховој привреди да се за две године прилагоди“, каже Стевановић.
Директива је, како напомиње, обавезна за све чланице ЕУ, али иако је ступила на снагу, свака чланица појединачно доноси свој закон у сагласности са овом директивом.
CC0 / Unsplash / ЕУ је забранила коришћење пластичног прибора за јело, тањира, сламчица, посуда за храну
Порука против коришћења пластичног есцајга и сламчица - Sputnik Србија, 1920, 20.08.2021
ЕУ је забранила коришћење пластичног прибора за јело, тањира, сламчица, посуда за храну

Ликвидирали ситну пластику – отпад тежак за сакупљање

„Они су донели ту директиву првенствено због чишћења плажа и природе од пластике за једнократну употребу – прибор за јело, сламки, тањире, посудица за храну“, прецизирао је наш саговорник, који напомиње да од забране коришћења има изузетака какве су пластичне чаше. Оне морају да буду посебно означене да би било јасно од ког су материјала направљене како би биле лакше издвојене и рециклиране.
Он подвлачи да овде није реч о потпуном уклањању пластике из употребе, све друго од пластике која нас такорећи окружује, остаје у употреби. На питање зашто су забрањени само ти ситни пластични предмети за једнократну употребу, одговор је био неочекиван – зато што их је тешко сакупити у природи.
Србија је, како каже, по том питању још далеко од онога што захтева ЕУ директива.
Проблем код нас је, како истиче, у примарној селекцији отпада у самом сакупљању и раздвајању отпада, што код нас малтене не постоји.

Србија још далеко од тога

„Ми оно што успемо да одвојимо је само пет амбалажа коју је мало лакше скупити, али и то је проблем. Главни проблем је у сакупљању и раздвајању отпада, значи управљању отпадом. Пластика није страшна, ви је покупите , истопите, направите нове производе и можете тако колико хоћете пута да радите, она је еколошки скроз чиста“, каже Стевановић.
Та област код нас није ни законски уређена, за протеклих пет година није донет ниједан пропис из ове области, напомиње секретар Удружења за хемију, истичући да у ПКС имају све спремно - од предлога правилника, до предлога закона у области пластике које су предложили Министарству заштите животне средине, али то и даље тако стоји.

Кесе илустративан пример

© Фото : Aborgase/ AndalucíaСрбија је још далеко од европске праксе, за шта је илустративан пример правилник о пластичним кесама
Складиште пуно пластичног отпада - Sputnik Србија, 1920, 20.08.2021
Србија је још далеко од европске праксе, за шта је илустративан пример правилник о пластичним кесама
А каква је код нас ситуација илустровао је примером пластичних кеса:

„Ми имамо правилник о техничким условима које пластична кеса мора да задовољи да би се нашла на тржишту Србије. У нашем правилнику о кесама пише да држава субвенционише оне који користе оксоадитив за разградњу тако што они не морају да плаћају таксу, а овом директивом ЕУ строго се у Европи забрањује управо оксоадитив. Значи ми субвенционишемо оне који га користе, а у Европи је забрањен“, напомиње Стевановић.

На питање да ли је толики проблем регулисати сакупљање пластичног отпада он каже да су за то потребни регулатива и паре.
У Србији по домаћинству плаћамо по 100 динара, негде и мање, за управљање отпадом, односно за одношење смећа, што је смешно, сматра наш саговорник.

Још даље од рециклаже

Уз подсећање да је и у Београду тешко наћи посебне контејнере за стакло, папир, пластику, на питање да ли су и за то неопходни закони и велика средства, он каже да нису.
Најбоља је примарна селекција и одвајање отпада, а то је код нас централни проблем. А када смо још од тога далеко, онда смо још даље од рециклаже. Фирме које се тим баве увозе материјал за рециклажу, истиче наш саговорник.
Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала