Амбасада Русије у БиХ образложила зашто Шмит нема легитимитет

© Sputnik / Виталий Тимкив / Уђи у фото-галеријуРуска застава
Руска застава - Sputnik Србија, 1920, 23.08.2021
Пратите насTelegramOdyssey
Амбасада Руске Федерације у БиХ поновила је да не признаје легитимитет Кристијана Шмита као високог представника јер при предлагању његове кандидатуре није испоштован принцип консензуса и није добијено одобрење Савета безбедности Уједињених нација.
Амбасада је на свом фејсбук профилу објавила коментар у вези са њеном нотом о непризнавању легитимитета Шмита као високог представника, наводећи да су због тога оптужени да таквим ставом покушавају да дестабилизују БиХ.
„Али управо најновији пример својевољне измене у кривичном законодавству јасно показује ко дестабилизује ситуацију, притом не само у БиХ, већ и далеко изван њених граница“, наводи се у коментару Амбасаде Русије.
Заправо, како се истиче, дестабилизацијом се бави тај ко грубо крши међународно право и Дејтонски споразум — директно или посредно.
„Ми нисмо против господина Кристијана Шмита. Ценимо његову политичку тежину, узимамо у обзир знање и искуство пословања ‘на балканском смеру’. Али према Кристијану Шмиту није испоштован принцип консензуса при предлагању његове кандидатуре, нити је добијено одобрење Савета безбедности УН-а. Стога је за нас нелегитиман као високи представник“, каже се, између осталог, у коментару Амбасаде Русије у БиХ.
Како се оцењује, високи представник и његова канцеларија одвојили су се од дејтонске агенде, а Дејтон се користи као „параван“ за спровођење себичне геополитичке агенде која не одражава тежње читавог друштва у БиХ.
„Зато се ОХР претворио у ‘робота’ који је одавно изгубио дејтонску улогу стрпљивог посредника у процесу стабилизације“, поручено је из руске Амбасаде.
Амбасада је подсетила да читав низ докумената — Општи оквирни споразум за мир у БиХ, резолуције Савета безбедности УН-а, документи Савета за спровођење мира и његовог управног одбора и, на крају крајева, устаљена пракса — предвиђа следећу процедуру за избор високог представника.
Управни одбор (раније на нивоу министара спољних послова, затим на нивоу политичких директора, сада сматрају да је довољан ниво амбасадора у Сарајеву) вршио је — искључиво путем консензуса — избор кандидата за високог представника, који је затим био потврђен резолуцијом Савета безбедности УН-а.
Напомиње се да су управо на тој процедури инсистирали западни партнери.
„И јасно је зашто. Сваки пут су морали добити одобрење Савета безбедности УН-а како би високи представник могао да користи цели арсенал својих овлашћења. Што се тиче консензуса, подсећамо да је ова процедура била испоштована чак и према Педију Ешдауну, са чијом се кандидатуром Москва у почетку није слагала. Но, као резултат мукотрпног дипломатског рада, био је постигнут споразум. Притом, ретроспективно, Ешдаун, благо речено, за нас није био идеалан“, наводи се у коментару.
Што се тиче одобрења Савета безбедности УН-а, управо су се западне колеге „пробудиле“ када су виделе да Кристијан Шварц Шилинг нема одговарајућу резолуцију Савета безбедности УН, наводи се даље и додаје да је онда био смишљен облик размене писама између генералног секретара УН-а и председника Савета безбједности УН-а као „плацебо“ како би барем на тај начин осигурали његову легитимност.
„Сада је овај преседан изврнут и искоришћен као наводни доказ да нема потребе за резолуцијом за Кристијана Шмита“, констатовала је Амбасада Русије.
О Кристијану Шмиту, али и подршци Русије и Кине, за Спутњик је говорио и српски представник у Председништву БиХ Милорад Додик:
Балкан - Sputnik Србија
Све о политичким дешавањима у Србији и региону

Прочитајте овде

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала