Највећа и најопаснија звезда у нашој галаксији: Умреће млада, а шта ће онда бити са Земљом?

CC0 / Pixabay / Свемир
Свемир - Sputnik Србија, 1920, 23.08.2021
Пратите насTelegramOdyssey
Ета Карине је гигант међу гигантима. У целој галаксији таквих звезда има свега неколико десетина (према скоро 400 милијарди других). Да се налази на месту Сунца, прогутала би све планете закључно са Јупитером.
Њен пречник износи 11 астрономских јединица, што је преко једну и по милијарде километара. Сија пет милиона пута сјајније од Сунца, а око себе се обрће брзином која достиже 90 одсто од теоријског максимума. Ета Карине спада у најмасивније звезде у читавом универзуму. Да је мало већа већ не би била могућа. Њена маса одговара маси 100 до 120 Сунца. Сунце је по свему само тачкица поред ње. Ета Карине је најопаснија звезда на нашем небу.

Умреће млада, цела галаксија ће осетити

Судбина Ете Карине је да умре млада. Просечне звезде живе више милијарди година, али Ета, као и све гигантске звезде, сувише брзо сагорева своје гориво и зато ће постојати укупно свега неколико милиона година, преноси Национална географија. Пошто је створена пре око 2,6 милиона година њен живот се примиче крају. А њен крај ће бити драматичан. Она ће се разнети у сопственој експлозији као супернова и тај догађај ће упамтити цела галаксија. Бљеснуће сјајем стотине милијарди звезда, а њени смртоносни зраци појуриће брзином светлости до граница галаксије. Како ће то утицати на живот на нашој планети још нико тачно не зна. Астрономи је пажљиво посматрају.
Не зна се када ће Ета Карине експлодирати. Процене су веома широке и крећу се од данас до милион година у будућности. С обзиром да је Ета од нас удаљена 7,5 хиљада светлосних година, можда ње већ и нема, само то још не знамо.
Астрономи покушавају да уоче симптоме који најављују тај разоран догађај. Налазе се у улози вулканолога који се труде да предвиде ерупцију вулкана, па гледају његово гротло и калдере, ослушкују тло, мере сваки титрај. Проблем је што Ета симптоме који претходе експлозији показује већ више од два века. Због своје огромне масе и страховито брзе ротације она је изузетно нестабилна. Када ју је Едмонд Халеј посматрао, 1677, имала је сјај четврте магнитуде, да би након 1730. постала најсјајнија звезда у свом сазвежђу.
После тога њен сјај је више пута упадљиво опадао и растао, а онда се, средином 19-тог века, с њом нешто страшно догодило после чега је силовито бљеснула и постала најсјајнија звезда на ноћном небу (-0,8 м), ако се изузме Сиријус, који нам је скоро хиљаду пута ближи. Било је то 1843. У то време нико није знао шта се то звезди десило. Количина зрачења које је Ета тада испустила била је равна оној која настаје при бљеску супернове. Међутим, тај догађај Ета Карине је преживела.

Мистерија из 19. века

У новије доба астрономи су забележили сличне догађаје са другим звездама. Октобра 2004. у 77 милиона светлосних година далекој галаксији, УГЦ 4904, опажена је снажна ерупција звезде и у први мах астрономи су поверовали да је у питању била супернова. Али била је то лажна супернова и звезда је наставила свој живот. Уништена је, међутим, у експлозији две године касније. Тада је добила ознаку СН2006јц.
Мистерија око догађаја из 1840-тих је решена век и по касније. На снимку Ете Карине који је начинио Хаблов телескоп 1994. виде се два огромна поларна мехура које је звезда испустила 150 година раније.
Ови мехурови сведоче о задивљујућој сили којом располаже Ета Карине. Сваки од та два мехура стотинама пута је већи од Сунчевог система, а избачени материјал се шири брзином од 2,4 милиона километара на сат. Неки су у облику ова два мехура видели лик здепастог човека, па је отуда та магличаста творевина добила латински назив Homunculus (човечуљак).
Постоје несугласице око настанка Човечуљака јер неки астрономи сматрају да он није директна последица обесног излива са саме Ете Карине. Почетком овог века астрономи су спекулисали са могућношћу да је ова звезда заправо двојна и да има свог пратиоца.
Да би се та теорија проверила 2003. је организовано велико посматрање Ете Карине у које су били укључени сви расположиви велики телескопи, и земаљски и свемирски. Посматрања у радио и X зрачном делу спектра показала су осцилације сјаја у периоду од нешто преко пет година што је сугерисало постојање пратиоца који у том периоду обилази примарну звезду.
Међутим, потврда да пратилац заиста постоји стигла је октобра 2005. са Насиног УВ сателита ФУСЕ. Пратилац, Ета Карине Б, је мања, али топлија звезда која око примане звезде кружи по веома ексцентричној орбити на просечној раздаљини од 11 астрономских јединица. По неким претпоставкама велики излив материјала од пре 150 година је настао услед одбацивања спољних слојева компоненте Б.
Али и поред постојања пратиоца, А компонента је и даље једна од најмасивнијих звезда. Сада се процене њене масе крећу од око 100 до 120 маса Сунца.

Какве последице ће експлозија Ете Карине имати по нас?

Оно што астрономе, а и остатак упућеног човечанства, интересује јесте какве последице ће експлозија Ете Карине имати по нас.
Постоје разни сценарији. По једном снажни гама зраци са Ете ће збрисати горње слојеве Земљине атмосфере, оне који нас иначе штите погубних космичких зрака. Без сумње та опасност постоји, али научници који с мање панике проучавају ову звезду тврде да је она ипак јако далеко да би угрозила живот на Земљи.
Бљесак супернове је сувише кратак да би значајније утицао на нашу атмосферу и последице би осетили само астронаути који се у моменту стизања зрака са Ете налазе у свемиру. Извесна оштећења би претрпели и неки сателити.
Остаје нам да видимо да ли ће тако бити. И да се надамо да хоће.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала