Цезар салата уместо јагњетине, камионџије немају времена: Како су се промениле кафане на Ибарској

CC BY-SA 2.0 / Flickr/Goran Necin / Ибарска магистрала
Ибарска магистрала - Sputnik Србија, 1920, 24.08.2021
Пратите насTelegramOdyssey
Провод, кафане и ресторани на Ибарској магистрали променили су се од осамдесетих, али већина и даље ради. Дејан Дамевић, познат као Деки Србија, власник познатог ресторана на Ибарској каже да се данас у његовом ресторану наручује цезар салата уместо јагњетинем а да камионџија на Ибарској нема, немају ни времена ни пара да седе по кафанама.
Дамевић је цео живот провео у чувеним кафанама на Ибарској магистрали, где данас држи ресторан, салу за венчања и хотел, односно преноћиште.
„Деда и отац су били угоститељи, одрастао сам у кафани. Одрадим једну смену па онда могу да идем у школу на часове. Сваки пут добијем бакшиш, сви хоће да награде дете. Једном ми је један гост оставио 300 динара, што је тада била велика пара. Ја сам кренуо да се захваљујем, а он ми каже дао си ми поцепану новчаницу, замени ово. Ја у земљу да пропаднем“, каже Дејан Дамевић у исповести за Мондо.
У то време постојала је кафана „Черга“ и сада када гледате снимке из тог времена који постоје на Јутјубу, све је јако смешно, каже Дамевић.
Видео рад „Штимунг“ - Sputnik Србија, 1920, 27.04.2021
Српски „Штимунг“ за Бечлије: Видео рад који објашњава зашто je кафана у дијаспори веза са домовином
Музика уживо свако вече, пије се „зидарско“ пиво пошто другог није било, вињак и ракија. Цела кафана пијана, пошто пиће није било скупо као сада. И свако вече обавезна је туча, јер је неко некога попреко погледао или наручио песму. Само видиш, сви одврћу ноге од столова да се бране. Конобари су били главни, било их је по 20 у кафани и највише су се тукли. Иди сада пробај да се тучеш на сплаву, њих 30 из обезбеђења ће да те пребију. Тада није било полиције и радара као сада...“, каже Дејан Дамевић.
Ибарска магистрала је осамдесетих била синоним за музику и ноћни живот. У кафанама „Липовачки цвет“ и „Чачанка“ певале су све звезде бивше Југославије.
„Нису постојали сплавови на Ади и Новом Београду, већ је Ибарска била елитно место за изласке, све се овде дешавало. Ја сам закачио то време и сећам се када су овде певали певачи старе гарде, Шабан Шаулић, Бора Спужић Квака, Весна Змијанац, Ера Ојданић који је тада тек почињао да пева. Сада је то као нека налепница, неко је певао на Ибарској магистрали, па шта ако је тако. Зашто је Ибарска лошија од Смедеревског пута или других места. Закон није дозвољавао такву врсту буке у центру града и тада си морао да идеш ван града да слушаш музику, да не сметаш много људима“, каже власник ресторана на Ибарској
Домаћа кафа - Sputnik Србија, 1920, 02.03.2021
Српска кафана за Гиниса: Кафа и кисела вода за 50 динара
Клијентела која је долазила у кафане на Ибарској магистрали била је „мешана“, било је „и Београђана и сељана из околних места“, објашњава Дамевић.
„По гардероби и возном парку се видело да ли си шмекер или ниси. Гледало се да ли си дошао „заставом“ или „фијатом 132“, који је био најбољи аутомобил. Жене су имале минивалове као кртичњаке на глави и плаву шминку, то је било сачувај Боже. И након тога, Ибарска је настрадала због сплавова, затим паралелно и дискотеке. Онда су кренуле деведесете, ратови и инфлације и све је постало другачије. Из народног мелоса одлази се у турбо фолк и голотињу. И пре је било голотиње, али у много блажој форми него данас“, објашњава Дамевић.
Данас, на путном правцу од Београда до Љига кафане и угоститељски објекти и даље раде добро као некада, без обзира на аутопут Милош Велики, каже Дамевић.
„Ресторан сан базирао на породичним гостима, великим порцијама које нису скупе. Имамо толико посла да не можемо да прихватимо све резервације. Овде се не долази у журби, остаје се бар два сата. Ипак, обичаји и начин исхране се мења. Некада смо продавали јагњетину у ненормалним количинама, а сада је јеловник отишао у други страну. Сада се наручује цезар салата, пази се на исхрану. Сећам се када моја баба пиле испече у рерни и баци кучету бело месо, јер је било суво. Јео се батак и крилца, а сада се једе тај пилећи филе“, прича власник кафане на Ибарској.
Ипак, кафане у старом делу Ибарске према Горњем Милановцу и Руднику, данас једва опстају и више не живе од камионџија који су ту деценијама долазили.
„Време се променило и убрзало, озбиљни превозници више немају времена да седе и пију по кафанама. Осамдесетих су камион возиле газде, а сада возе радници. Они сада немају времена и пара да седе. Власник једне кафане ми је причао да наручују по пола порције чорбе. Газда је то укинуо, они су се бунили, тражили две кашике да поделе једну порцију. Јаке фирме које плаћају путарине и аутобуски међуградски су пребачени на аутопут Милош Велики“, објашњава.
Ипак, још увек постоје нека места на Ибарској која и даље одишу истим духом као пре тридесет, четрдесет и више година, каже Дамевић.
Кафана Три шешира у Скадарлији - Sputnik Србија, 1920, 10.03.2018
Да ли ће Србија преживети смрт кафана
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала