Бивши талибани са оружјем пре њиховог предавања у Џалалабаду, 2015. - Sputnik Србија, 1920
Криза у Авганистану
Најновије информације, фотографије и видео снимци, као и реакције из целог света на новонасталу кризу у Авганистану...

Цена авганистанског дебакла: Да ли је „пад Кабула означио завршетак ере глобалне моћи САД“?

© AP Photo / Staff Sgt. Victor MancillaАмерички војник у Авганистану
Амерички војник у Авганистану - Sputnik Србија, 1920, 25.08.2021
Пратите насTelegramOdyssey
Повлачење из Авганистана, које су Американци и њихови НАТО савезници започели под окриљем ноћи, тихим искрадањем из војне базе Баграм и потом наставили хаотичним бежањем са аеродрома у Кабулу, завршава се тоталним понижењем — великодушним милосрђем победника да пораженим освајачима гарантују безбедност током њиховог коначног одласка.
Двадесет година и хиљаду милијарди долара касније, Авганистан се враћа тамо где је и био и то темпом бржим него што се ико усуђивао да предвиди. Још се сви амерички и остали НАТО војници нису ни евакуисали, а талибани су опет на власти. Богатији за тоне модерног наоружања и војне опреме коју је НАТО, та „најмоћнија војна сила коју је свет икада видео“, морао да остави за собом.

Имбецилна одлука

А Тони Блер, британски премијер који је саучествовао у обарању талибана и окупацији Авганистана пре две деценије, за овакав исход окривљује, како је дословце рекао, „имбецилну“ одлуку председника САД Џозефа Бајдена о повлачењу. Тиме је, додао је Блер овој својој опсервацији, настављен тренд „видљивог атрофирања“ америчког утицаја у свету.
„Бајденов дебакл“, оптужује и магазин „Економист“ и разочарано констатује: „Фијаско у Авганистану представља смртно озбиљан ударац позицији Америке у свету... Ишчезава америчка моћ одвраћања непријатеља и охрабривања пријатеља. Њене обавештајне процене су погрешне, њено планирање ригидно, њени лидери каприциозни, а њена брига за савезнике минимална... Све то ће охрабрити авантуризам непријатељских влада, као што су руска или кинеска, и додатно забринути америчке пријатеље.“
© AP Photo / Zabi KarimiТалибани након уласка у председничку палату у Кабулу
Талибани након уласка у председничку палату у Кабулу - Sputnik Србија, 1920, 25.08.2021
Талибани након уласка у председничку палату у Кабулу
Амерички пријатељи у европским владама, како пак преноси портал „Политико“, нарочито брину да је Бајден „нехотице убрзао оно што је започео његов претходник Доналд Трамп: деградацију западне Алијансе и свега што би она требало да представља у свету... Широм Европе, званичници су одреаговали мешавином неверице и осећаја да су издани. Чак и они који су се радовали Бајденовој изборној победи и веровали да ће он умањити тензије у трансатлантским односима, кажу да повлачење из Авганистана није ништа мање од грешке историјских размера“.
„Ово говорим тешка срца и згрожен оним што се догађа“, цитиран је Норберт Ретген, председавајући спољнополитичког одбора немачког Бундестага. „Збрзано повлачење (из Авганистана) представља озбиљну грешку тренутне администрације САД, која ће имати далекосежне последице. Начињена је фундаментална штета политичком и моралном кредибилитету Запада.“
А како открива лондонски „Телеграф“, слично (не)расположење влада и у британској влади, чији су министри „били разјарени прошлонедељним јавним наступом“ америчког председника кога су „оптужили за неискреност“, „а један од извора из Вајтхола“, како је наведено, „рекао је да се г. Бајден чини ’помало одвојеним од реалности‘“.

Бомбардовање и маркетинг

Но најуверљивије признање пораза, можда као знак прихватања нове реалности, стиже од британског шефа дипломатије Доминика Раба. „Мораћемо“, рекао је, „да се обратимо земљама које имају потенцијал за умирујући утицај на талибане, као што су Русија и Кина, ма колико да нам је неугодно због тога“.
„Русија, Кина и Иран искористиће ову ситуацију“, на сличан начин прогнозира и Тони Блер и опомиње: „Гаранције лидера Запада сви ће убудуће, разумљиво, сматрати за нестабилну валуту.“
Поглед на Кабул у Авганистану - Sputnik Србија, 1920, 23.08.2021
Криза у Авганистану
Експерт ексклузивно за Спутњик: Попунити вакуум власти формирањем прелазне владе у Авганистану
Што ће рећи да, када се после 20 година рата и разарања подвуче црта, што се Запада тиче, разлоге за задовољство има само тамошњи војно-индустријски комплекс. Вредност пет водећих америчких произвођача наоружања — „Боинга“, „Рајтеона“, „Локид Мартина“, „Нортроп Грамана“ и „Џенерал дајнамикса“ — порасла је у том периоду десетоструко, за хиљаду одсто. И уз то је бомбардовањем Авганистанаца, како је открила једна „Викиликсова“ депеша, „повећана маркетабилност“ шведских авиона „Грипен“ — зато су власти ове земље и лобирале за њихову употребу у овом рату.

Повлачење или бег

Колику ће цену Америка платити због овако понижавајућег краја свог најдужег рата? Како су талибани успели да превладају? И шта ће то донети Русији и Кини?
Ово су питања о којима су у „Новом Спутњик поретку“ разговарали професор међународних односа др Срђан Перишић и генерал-мајор у пензији др Божидар Форца.
Коментаришући откриће агенције „Ројтерс“ да америчке обавештајне процене говоре да су талибани запленили огромне количине софистициране војне опреме — преко 2.000 оклопних возила, више од 40 хеликоптера, велики број војних дронова... — генерал Форца објашњава зашто је одлазак америчких војних снага из Авганистана више личио на бег него на уређено повлачење: „За силу као што је Америка и НАТО као њену продужену руку, овакав начин изласка из Авганистана је, у најмању руку, крајње неозбиљан... Обавештајне информације су још 2018. говориле да талибани контролишу 70 одсто територије земље, са талибанима је у Дохи и склопљен споразум о повлачењу америчке војске — а Бајден је од (доскорашњег председника Авганистана) Ашрафа Ганија тражио да му гарантује безбедно повлачење.“
П/к запрещенного в РФ движения Талибан / Ситуация в Афганистане после смены власти / Мехтарлам под контролем запрещенной в РФ организации Талибан - Sputnik Србија, 1920, 23.08.2021
Зачуђујућа заблуда Запада: Талибане би да сломе санкцијама, а нису могли ни бруталним ратом
„САД су у Авганистану исцрпеле све своје могућности, способности, планове за победу над талибанима... Потрошили су све могуће опције и ниједна није довела до победе – и зато Бајден није имао другог избора него да настави с повлачењем које је започео Доналд Трамп, јер једноставно више није било начина да САД наставе да на власти одржавају марионетски, колаборационистички режим који су успоставили у Кабулу... Притом, мора се имати у виду и чињеница да талибани очигледно имају подршку народа — да није тако, они никада не би ни дошли на власт, а освојили су је практично без испаљеног метка“, напомиње Срђан Перишић и указује на разлику између повлачења совјетске војске, „која је из Авганистана изашла на уређен начин и за собом оставила владу која је опстала још скоро четири године, а можда би и дуже да се СССР није распао, и тоталног краха који је пропратио америчко повлачење“.
О томе пише и „Вол стрит џурнал“: „После деценије проведене у Авганистану, 1989, Совјети су се, услед колапса њихове империје, повукли у савршеном реду... Совјети су били веома непопуларни, али нису били истерани, упркос томе што су имали мање војника него ми и што су имали ефикасније непријатеље које су САД наоружале и опремиле напредном технологијом какву талибани нису имали.“

Крај без части

Анализирајући последице оваквог краја америчке окупације Авганистана, магазин „Њујоркер“ поставља питање да ли „велико повлачење из Авганистана означава крај америчке ере“ и констатује: „То је крај без части који слаби америчку позицију у свету, можда бесповратно... Пад Кабула означава завршетак ере глобалне моћи САД... Вашингтону ће бити тешко да мобилише своје савезнике да поново делују у сагласју...“
На истом трагу и портал „Политико“ најављује да би и НАТО могао да буде колатерална штета оваквог развоја догађаја: „У време у коме неки европски лидери, укључујући француског председника Емануела Макрона, траже да ЕУ води безбедносну политику мање зависну од Америке, Авганистан ће сигурно бити искоришћен као доказ да је ’стратешка аутономија' неопходна‘.“
Припадници покрета Талибан - Sputnik Србија, 1920, 23.08.2021
Криза у Авганистану
Шта би Лазански данас јавио из Авганистана /видео/
„Дилема између НАТО-а и Европске уније траје још од њеног формирања; одувек су Французи и Немци били склонији европским одбрамбеним концептима“, подсећа генерал Форца, и предвиђа: „Досадашњи стидљиви покушаји да се оствари известан степен независности у односу на НАТО, то јест, САД, поготово после изласка Велике Британије из ЕУ, сада ће сигурно добити замајац.“
А истовремено ће доћи и до прекомпозиције безбедносне и политичке архитектуре централног дела Азије.
„Смештен у Централној Азији, Авганистан је Американцима представљао идеално место с кога су могли истовремено да врше притисак и на Русију, и на Иран, и на Кину. Уклињавањем у Авганистан САД су покушале да успоставе свој поредак у Централној Азији на штету ове три земље и у томе су сад пропале“, указује проф. Перишић и закључује: „Сједињене Државе више немају одговоре на горућа питања у свету и немају ресурсе да своју геополитику широм света претворе у победу. Догађаји у Авганистану представљају најубедљивији доказ да је дефинитивно дошло до промене глобалног поретка; слике из Кабула представљају одраз онога што се догађа у читавом свету.“
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала