Шта су пасивне куће и на који начин штеде енергију

CC0 / / Балкони са зеленилом
Балкони са зеленилом - Sputnik Србија, 1920, 25.08.2021
Пратите насTelegramOdyssey
Циљ пројектаната је да рачуне за електричну енергију у пасивним домаћинствима сведу готово на нулу.
Иако можда на прву лопту пасивне куће имају призвук револуционарне и иновативне грађевинске технике, њихова градња је започета осамдесетих година прошлог века у Немачкој. Ове куће не изгледају ништа другачије од других сличних стамбених објеката, а ипак имају много нижи негативан ефекат на животну средину због високе енергетске ефикасности, комфора и заштите од пропадања. Да ли нека кућа испуњава захтеве „пасивности“, одлучује институт Пасивхаус основан 1996. године који додељује одговарајуће сертификате.
Темељи, зидови, кров, врата и прозори су саставни елементи пасивних објеката, али су они ипак произведени по различитим стандардима који обезбеђују мањи губитак енергије из простора. Томе доприноси и специфичан начин градње.
Оно по чему се пасивне куће ипак значајно више разликују од обичних јесте што у њима нема радијатора или подног грејања. Загревање простора зими, али и хлађење лети је препуштено ваздуху из спољне средине који се, захваљујући систему вентилације, догрева или хлади у складу са потребама.
Станари могу да очекују температуру око 20 степени Целзијуса зими и 26 степени Целзијуса лети без укључивања вентилатора или грејалице.
Како би грађевина била сврстана међу пасивне, укупна годишња потрошња енергије за грејање, топлу воду и све кућне апарате не сме да прелази 120 квч по квадратном метру.
Штавише, циљ пројектаната је да рачуне за електричну енергију у пасивним домаћинствима сведу готово на нулу.

Како пасивне куће то постижу?

Грађевину постављају према југу, бирају адекватну локацију, облик, распоред просторија. Затим одлучују о одговарајућој величини и распореду врата и прозора, имплементирају ефикасан систем припреме топле воде, бирају електронске апарате, ЛЕД расвету и садњу вегетације, предлажући евентуалну употребу алтернативних енергетских извора у пројекат попут мале соларне електране на крову објекта. Да би срећни дочекали месечне дажбине, власници пасивних породичних гнезда улажу и до 15 одсто више новца за конструисање овакве куће.
Каже се да онај ко не плати на мосту, плаћа на ћуприји. С обзиром на то да они „плате“ већ на мосту, преко ћуприје прелазе готово џабе и инвестиција у „мостарину“ им се исплати након 7-8 година живота због малих режија и трошкова одржавања у пасивном домаћинству, преноси Национална географија.
Прилику да добију епитет „пасивних“ објеката имају и зграде, болнице, вртићи, па чак и зоолошки вртови.
Процењује се да стамбене јединице у Србији тренутно троше и до пет пута више енергије него оне у Европској унији. Пасивне куће су идеално средство за смањење енергије с обзиром на велику енергетску исцрпност српских домова. Први пасивни стамбени објекат у Београду подигнут је 2016. године у Сланцима и дело је архитекте Владимира Ловрића.
Еко-куће - Sputnik Србија, 1920, 21.05.2021
Да ли ће еко-куће заживети у Србији
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала