Јован Дучић – „Кнез српских песника“ чије је срце куцало за постојбину

© Sputnik / Валентина БулатовићИзложба о Јовану Дучићу у Галерији САНУ
Изложба о Јовану Дучићу у Галерији САНУ - Sputnik Србија, 1920, 07.09.2021
Пратите насTelegramOdyssey
Изложба „Јован Дучић – Трагање за новим“, посвећена 150. годишњици рођења великог српског песника, писца и дипломате, отворена је у Галерији САНУ. Поставку чини осам целина које прате Дучића од родног Требиња, преко путева који су га водили у велике европске центре и САД, све до смрти и „повратка“ на вечни починак у постојбину.
Изложба у САНУ приказује Јована Дучића као књижевника, дипломату и задужбинара, пратећи његова трагања за стилом и формом у књижевности, начинима да свој народ афирмише у оквирима европске традиције и напорима да „мило Требиње” учини центром културе.
„После првих размишљања, дошла сам на идеју да ова изложба буде 'књига' о Дучићу, тако да, када уђете у овај простор, отварате једно за другим поглавља о пишчевом животу и стваралачком раду. Поставку отвара до сада најсадржајнија биографија Јована Дучића, с доста нових података до којих смо дошли током рада на изложби, истражујући по архивима, дописујући се с библиотекама“, каже ауторка изложбе Злата Бојовић.

Београд – место за коначни смирај

Једно од „поглавља“ изложбе говори о Дучићевом односу према Београду, за који је био везан целог живота, али у којем је врло мало боравио.
„Само у два наврата Дучић је у Београду остао по две године. Мало се зна да је 1908. године био уредник културне рубрике у 'Политици', да је држао предавања. У Београду је издао готово сва своја дела и до те мере је хтео да одржи тај Београд у наслову својих књига, да је чак и дела која је писао у Америци, објављивао уз ознаку Питсбург – Београд“, наводи Злата Бојовић.
© Sputnik / Валентина БулатовићАуторка изложбе о Јовану Дучићу Злата Бојовић (у средини) у Галерији САНУ
Ауторка изложбе о Јовану Дучићу Злата Бојовић (у средини) у Галерији САНУ - Sputnik Србија, 1920, 06.09.2021
Ауторка изложбе о Јовану Дучићу Злата Бојовић (у средини) у Галерији САНУ
Према њеним речима, аутори изложбе су током десетомесечног истраживања и припреме материјала за поставку дошли и до податка да је Дучић пред крај живота купио кућу у Београду, на Бановом Брду, како би се коначно настанио у граду за који је био веома везан.
„Желео је да му Београд буде место за коначни смирај, али је његов живот ишао другим путевима“, констатује Злата Бојовић.

Први пут изложена прва издања Дучићевих дела

Низ нових докумената је изложено у „поглављу“ које говори о Дучићу као академику, а средишњи део поставке, који обухвата три одељка, посвећен је његовом књижевном раду.
Изложен је први пут велики број аутографа: песама, делова рукописа из прозних дела - "Блага цара Радована", "Јутра са Леутара", из путописне прозе "Градова и химера", грађе за монографију о Сави Владиславићу Рагузинском – преписке са познатим личностима.
Изложени су часописи с краја 19. и почетка 20. века, у којима су први пут објављене најпознатије , антологијске Дучићеве песме, оригинални примерци листова који су излазили у емиграцији, преводи Дучићеве поезије, стране књиге и написи у њима о Дучићу.
© Из Народне библиотеке ТребињеРукопис дела Благо цара Радована Јована Дучића из Народне библиотеке Требиње
Рукопис дела Благо цара Радована Јована Дучића из Народне библиотеке Требиње - Sputnik Србија, 1920, 06.09.2021
Рукопис дела Благо цара Радована Јована Дучића из Народне библиотеке Требиње
„Не умањујемо Дучићеве дипломатске послове, али он је важан пре свега као књижевник и песник. Били смо упорни, па смо уз помоћ разних библиотека, из Требиња, из Народне библиотеке Србије, Библиотеке САНУ, успели да изложимо сва прва издања његових дела, а уз многа од њих смо успели да изложимо и пишчеве оригиналне рукописе и коректуре“, истакла је ауторка изложбе.

Сапутници – У друштву великана српске књижевности и науке

Посебан сегмент изложбе посвећен је Дучићевим сарадницима, односно 'сапутницима', како их је он звао.
„То су све прва имена српске књижевности и науке – Исидора Секулић, Павле Поповић, Богдан Поповић, Слободан Јовановић, Петар Кочић, Алекса Шантић и многи други. Готово са свим савременицима је био у одличним односима“, каже Злата Бојовић.

Дучићево „мило Требиње“

Један од одељака изложбе представља и Дучићев дипломатски рад, који је обогаћен експонатима из његовог родног Требиња. Овај сегмент Дучићевог рада илустрован је оригиналним документима, указима, личним белешкама, одликовањима, фотографијама, као и његовом амбасадорском униформом.
© Sputnik / Валентина БулатовићДетаљ са изложбе о Јовану Дучићу у Галерији САНУ
Детаљ са изложбе о Јовану Дучићу у Галерији САНУ - Sputnik Србија, 1920, 06.09.2021
Детаљ са изложбе о Јовану Дучићу у Галерији САНУ
Ипак, све што је Дучић стварао обележила је његова непрекинута веза с постојбином, а посебно с Требињем, у којем је провео само ране године живота, до завршетка основне школе.
Та се невидљива веза јасно и недвосмислено препознаје, како наводи Злата Бојовић у каталогу који прати изложбу, у недосањаној имагинацији о барокном претку Дуки – Владиславићу Рагузинском и у сновима у којима, некада хиљадама километара удаљен размишља „гледајући” са „Леутара” на људске душе и судбине, на Херцеговину, на дубровачко море, на многе пријатеље, међу којима су толики писци, његови савременици, са којима у писмима дели и живи живот постојбине, и у којима је исписао читаву своју биографију.
„Дучићево Требиње вас прво привлачи филмом снимљеним за ову изложбу, који нам отвара собу његовог задовољства, односно све оно што је Дучић кроз живот прикупљао и сабирао. То је била његова стварност и његов свет, а одлучио је да га поклони Требињу, да оно буде богатије“, наводи Злата Бојовић.
Дучић је, према њеним речима, учинио много тога и да Требиње буде лепше, а посебно подизањем споменика Петру Петровићу Његошу, који сада стоји лицем у лице са спомеником Дучићу.
© САНУ Јован Дучић у свом кабинету у посланству Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца у Каиру 1927. године
Јован Дучић у свом кабинету у посланству Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца у Каиру 1927. године - Sputnik Србија, 1920, 06.09.2021
Јован Дучић у свом кабинету у посланству Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца у Каиру 1927. године
„Дучић је пре свега песник и зато јесте Јован Дучић. Посетиоци ће имати прилику да слушају наснимљене његове песме или делове из његове прозе, међу којима су нарочито лепи они делови који припадају путописима. Дучић је био страствени путник, не само као дипломата, већ и мимо тога, и то је испуњавало његову реалност“, закључује Злата Бојовић.
На изложби је представљена и Дучићева биста чији је аутор Иван Мештровић, као и око 150 оригиналних докумената, фотографија, нота (партитура композиција на Дучићеве стихове) и предмета.
Поред изложбе у Галерији САНУ, која ће бити отворена до 7. новембра, Дучићев јубилеј ће бити обележен и свечаном академијом и научним скупом. Материјал за изложбу је прикупљен из разних институција у Србији и Босни и Херцеговини, међу којима су Архив Југославије, Народна библиотека Србије, Народни музеј, као и Музеј Херцеговине и Народна библиотека из Требиња.

Кнез српских песника

Јован Дучић припада реду најзначајнијих књижевних стваралаца нове српске књижевности, чије је дело снажно утицало на низ генерација српских песника 20. века. Као један од највећих лиричара и најважнијих представника српског модернизма одавно је понео титулу „кнеза српских песника“. Покренуо је више књижевних часописа, а бавио се и књижевном критиком.
© Sputnik / Валентина БулатовићДетаљ са изложбе о Јовану Дучићу у Галерији САНУ
Детаљ са изложбе о Јовану Дучићу у Галерији САНУ - Sputnik Србија, 1920, 06.09.2021
Детаљ са изложбе о Јовану Дучићу у Галерији САНУ
Завршио је Учитељску школу у Сомбору и студије права на Филозофско-социолошком факултету у Женеви. Био је, такође, истакнути дипломата и први амбасадор у историји југословенске дипломатији. Дипломатска каријера водила га је у девет држава.
Његово последње постављење било је у Мадриду, одакле 1941. одлази у Сједињене Америчке Државе. Наредне две године водио је организацију српске дијаспоре „Српска народна одбрана”.
Преминуо је 7. априла, 1943. године у Герију, малом граду у Индијани, а његови земни остаци су, по жељи песника, премештени 2000. у Требиње.
Поред књижевних и дипломатских домета, Јован Дучић је много учинио за нашу земљу и као задужбинар.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала