Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на
 - Sputnik Србија, 1920
РУСИЈА
Најновије вести, анализе и занимљивости из Русије и Заједнице независних држава

На помолу нови талас економске кризе - три сценарија Централне банке Русије

© Sputnik / Vitaly Belousov / Уђи у фото-галеријуЗдање Централне банке Русије у Москви
Здање Централне банке Русије у Москви - Sputnik Србија, 1920, 08.09.2021
Пратите нас
Нова глобална криза се очекује већ 2023. године. Последице за Русију ће бити пад економије, повећање инфлације и девалвација рубље, што уједно и представља један од сценарија Централне банке Русије.

Лоша варијанта

Пројекат основних праваца монетарне политике за 2022-2024. годину Централне банке Русије, поред основне прогнозе, садржи и три алтернативне: разбуктавање пандемије, глобалну инфлацију и финансијску кризу.
Највероватније је да ће криза бити изазвана порастом задужености држава и компанија које су финансијски нестабилне. Међу факторима ризика је и повећање "шпекулативног" сегмента корпоративног дуга, као и пуцање балона на тржиштима.
Инвеститори ће масовно почети да продају ризичне акције, што ће повећати проблеме у земљама у развоју, посебно у оним где се нагомилао „значајан дуг у страној валути“.
Као резултат тога у првом кварталу 2023. године ће почети криза великих размера, која се може поредити са оном која је била 2008-2009. године, са „дугим периодом неизвесности и дуготрајним периодом опоравка“. Пашће и потражња и цена нафте до 40 долара за барел, руски БДП ће се смањити за 1,4-2,4 процента, док ће каматне стопе скочити од 8,3 до 9,3 процента.
Иако је ово алтернативна прогноза, треба је имати у виду. Како је навео директор „Сбербанке“ Герман Греф глобални ризици су очигледни.

Сви у дуговима до гуше

Економисти су на ово упозоравали још почетком године. Тако су експерти Института за међународне финансије указали да је великим повећањем државних трошкова за борбу против пандемије дошло и до наглог пораста глобалног дуга. Велико задуживање су омогућиле ниске каматне стопе.
У дуговима су сви, и државе и компаније, које се труде да добију што више кредита под повољнијим условима. Корпорације, којима је држава пружала подршку, пустиле су у промет велику емисију обвезница, укључујући и оне које имају низак рејтинг.
Међутим, врхунац пандемије је прошао и економији више није потребан јефтин новац. Пооштравање финансијске политике ће повећати инфлацију. Међутим, чим порасту камате, дужничка бомба може експлодирати.
У Институту за међународне финансије наводе да се због пандемије повећао ризик кризе рефинансирања. Многе земље и компаније већ нису у могућности да се поново задуже, како би тиме покрили старе дугове. С обзиром да су Међународни монетарни фонд и Светска банка потрошили велика средства на антикризне програме, није јасно ко ће давати кредите.

Кинеска претња

Централна банка сматра да се корпоративни дуг налази у опасној ситуацији, посебно у Кини. Још до појаве пандемије су Међународни монетарни фонд и Светска банка упозоравали да ће „кинески сценарио дуга" изазвати депресију светске економије. Према подацима Банке за међународна поравнања, корпоративни сектор у Кини дугује више од 160 процената БДП-а земље.
У првих шест месеци 25 кинеских компанија је било несолвентно и није могло да измири своје обавезе у вредности од десет милијарди долара, што уједно представља и највећу стопу икада на тржишту. Поред тога више од половине банкрота - у вредности од 5,6 милијарди долара - односи се на државне организације. Ову процену је дала међународна рејтинг агенција „Фич".
Према прорачунима компаније „Шангај ДЗХ" дефицит је још већи и износи 18 милијарди долара. Што се тиче обвезница државних компанија примећује се велика криза која је праћена несолвентношћу.

Корпоративни сектор

Како је појаснио „Јапан рисерч институт", кинеске компаније су деценијама добијале гаранције да ће измиривати своје обавезе. Велике компаније су веровале да им неће дозволити да пропадну. Међутим, у стварности то није било тако што је навео и „Даива истраживачки институт".
Као резултат тога, упозорава „Фич", могући су проблеми и у регионалној власти Кине која финансира државна предузећа. Економија државе је и без тога оптерећена дугом од скоро 300 одсто БДП-а.
У наредне две године кинеским фирмама предстоји или да погасе или рефинансирају дуг у висини од 2,14 билиона долара, што је за 60 процената више него у истом периоду прошле године. У случају да не буду у могућности да плате, Азију ће још једном запљуснути глобална економска криза.
Швајцарски франак - Sputnik Србија, 1920, 30.08.2021
ЕКОНОМИЈА
Руски стручњак открива која је тренутно најстабилнија валута у свету
Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала