Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на
Застава Србије - Sputnik Србија, 1920
СРБИЈА
Најновије вести, анализе и занимљивости из Србије

Из карантина у касарну: Како ће на младе Србе утицати обавезни војни рок

© SputnikПромоција младих официра испред Скупштине Србије
Промоција младих официра испред Скупштине Србије - Sputnik Србија, 1920, 19.09.2021
Пратите нас
Искуство клиничке праксе показало је да је за младе људе, њихов емотивно и социјално одређење веома важно било служење војног рока. У околностима када стасава „карантин“ генерација, осећај припадности нацији пресудан је за очување менталног здравља, каже психолог Александра Јанковић.
Идеја о враћању војног рока конфронтирала је стручну и лаичку јавност. Док једни виде могућност да се Србија врати на позиције које је на стратешком плану изгубила у претходним деценијама, други у овој идеји препознају заговарање ратних импулса на Балкану. Шта о томе каже психологија, јесмо ли враћањем војног рока ближе или даље од неговања вредности које гарантују ментално здравље?

Суочавање са животом онаквим какав он јесте

Служење војног рока, каже у разговору за Спутњик Александра Јанковић, била је једна од ретких прилика да се млади суоче са другачијом социјалном ситуацијом и људима који живе битно другачије. Укратко, то је начин, каже наша саговорница, суочавања са животом онаквим какав он заиста јесте, а не како се често чини.
„Млади људи су у великој мери уљуљкани, поштеђени обавеза, чиме на неки начин постају неуки — емотивно и социјално незрели, упркос томе што завршавају школе и што се њихов интелект развија. Враћање војног рока омогућило би да се стечена знања и вештине примене у реалном животу.“
Овај раскорак између интелектуалне с једне, и социјалне и емотивне интелигенције с друге стране, најуочљивији је, указује наша саговорница, код карантин генерације.
„Велики број младих људи поседује мноштво информација које стиче онлајн, а не у живој комуникацији. Нема правог одмеравања. Последица је евидентно несналажење у разним социјалним ситуацијама. Затворени у својим оквирима, ови млади људи губе шансу да упознају нове људе, друга виђења и савладају технике које су им биле од користи. За њих би посебно увођење војног рока било веома корисно и представљало би шансу да напредују на личном путу.“
На питање да ли је враћање теме војног рока у јавни дискурс начин да се скине стигма са националног одређења, те колико је за појединца важан осећај припадности нацији и лојалности држави, Александра Јанковић одговара да су те ствари у нераскидивој вези.
„Велики број Срба није хтео ни смео да се изјашњава национално, зато што је то у неком периоду било непопуларно и тумачено као шовинизам. Међутим, ако особа не негује припадност свом народу, она губи капацитет да разуме друге људе, друге народе, друге вере. Ако вас одмалена уче да сте српског рода и да живите у Србији, то подразумева да ћете научити и вредности које су нам преци оставили и које су перфектне, далеко изнад оних које нуде ЕУ или светска заједница. Наша историја је богата и тај квалитет треба да се уважи.“

Како је девалвирана слика српског ратника

Психологија, сматра, подржава идеју да се појединац дичи светлом прошлошћу и прихвата њене вредности. Једна од њих је и мужествен приступ стварности, термин преузет из црквене терминологије, који Јанковићева оцењује као одличан јер упућује да би младићи требало да буду мушкарци. Усамљеност, по њеном мишљењу, резултат је чињенице да није развијена идеја припадности широј групи, заједници, коначно нацији. Парафразирајући речи патријарха Порфирија да не можемо бити светски ако нисмо своји, она закључује да тек када научимо да волимо и будемо одговорни према својој нацији, бићемо спремни да са љубављу и толеранцијом прихватимо друге.
„Идеја српског витеза, ратника који је веома добро знао да бранећи своју земљу брани истину и правду била је девалвирана и сводила се на то да су људи гледали да своју децу ослободе притиска војске и ускрате их за нешто важно. Велики број људи који је био резервисан према војсци, после одслуженог војног рока радо се сећао тог периода. Данас када деца иду у школу онлајн, нема правог одмеравања. Млади одрастају у вакууму у којем све је упаковано, тако да они комуницирају само са истомишљеницима. На тај начин се не излази из властитог егоцентризма, јер да би сте ви заиста упознали себе, морате се огледати у другима, имати идеју припадности.“
Искуство, тврди наша саговорница, говори у прилог оправданости враћања војног рока који је некада био показатељ развоја младе особе, али и окидач да се неки латентни девијантни поремећаји покажу.
„Многи млади људи који нису показивали знакове психичких поремећаја, у току служења војске суочавали су се са проблемима који су указивали да развој те особе није најбољи. Некада је било срамота да мушкарац каже да није служио војску, јер би уследило питање: зашто? Нека понашања и неки поремећаји остану непримећени све док особа не дође у другу средину, где нема презаштићености. Тада наступају проблеми.“
Војни рок, уверена је, не треба да искључује жене које у истој мери као и мушкарци морају да науче како би требало да се снађу у свим, па и у екстремним ситуацијама.
Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала