- Sputnik Србија, 1920
ДРУШТВО
Занимљиве приче, репортаже, догађаји, фестивали и културна дешавања из Србије, Русије и остатка света

Гугл ефекат – Шта представља овај психолошки феномен?

© Depositphotos / SolidPhotosМултитаскинг
Мултитаскинг - Sputnik Србија, 1920, 23.09.2021
Пратите насTelegramOdyssey
Да ли вам се некад дешава да погледате на сат, а онда када вас неко запита колико је сати одмах после тога, не можете да се сетите шта су показивале казаљке? Ако се проналазите у овим речима, онда сте и ви жртва тзв. Гугл ефекта.
Овај психолошки феномен се може објаснити као тешкоћа у памћењу једноставних информација које смо управо сазнали, иако нам не представља проблем да запамтимо компликоване информације из прошлости до којих смо дошли на тежи начин.
Психолошки ефекат о коме говоримо добио је име по популарном претраживачу Гугл, који нам омогућава брз и лак приступ великом броју информација. Он се, међутим, не односи само на њега, већ и на све корисне технолошке уређаје, апликације и сајтове, због којих више не морамо толико ствари да памтимо као некад, преноси портал Дневна доза лепог.
У ери пре мобилних телефона, људи су знали напамет бројеве телефона чланова своје породице и блиских познаника, док данас то углавном није случај. Такође су се памтили рођендани пријатеља, за чим данас нема потребе, јер нас Фејсбук подсећа на важне датуме.
Проблем настаје, међутим, када се због лаке доступности информација улењимо јер више нема разлога да „тренирамо“ свој мозак на традиционалан начин, бележењем и памћењем релевантних података, што може довести до губитка фокуса и слабије концентрације, а самим тим и лошијег краткорочног памћења.
Управо то су истраживачи људског понашања дефинисали као Гугл ефекат.
У једној од студија које су доказале овај феномен, учесници експеримента били су подељени у две групе и од њих је тражено да прочитају 40 занимљивих чињеница о нашем свету.
CC0 / Pixabay / Три стратегије за јачање краткорочног памћења
Радни простор - Sputnik Србија, 1920, 22.09.2021
Три стратегије за јачање краткорочног памћења
Првој групи је речено да ће дате информације бити доступне на компјутеру одмах након што их прочитају, док је другој групи речено да је то први и последњи пут када ће видети исте информације у тој форми.
Након што су учесници простудирали чињенице са списка, истраживачи су одлучили да тестирају њихову меморију. Испоставило се да је друга група људи била у стању да се сети много више недавно прочитаних чињеница, него они који су обавештени да ће исте информације моћи да погледају касније на компјутеру.
Будући да живимо окружени свакојаким геџетима, шта нам преостаје да урадимо како не бисмо били жртве Гугл ефекта? Психолози препоручују три стратегије за суочавање с овим проблемом и јачање краткорочног памћења.
Они сматрају да када имамо времена треба да потражимо жељене информације на тежи начин, било консултовањем енциклопедија и других књига или ступањем у контакт са особама које поседују дата знања. Друга препорука психолога је да кренемо да правимо белешке, али само оловком на папиру, а не преко апликација.
Тај процес ће нас довољно успорити и омогућити нам да се заиста сконцентришемо на оно што пишемо. Трећи предлог стручњака је да понекад намерно правимо паузе у коришћењу својих геџета, посебно када смо ван куће.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала