Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на
 - Sputnik Србија, 1920
ЕКОНОМИЈА
Спутњик Економија прати најновије вести, анализе и извештаје из Русије, региона и света.

Од 2023. у Србији ће бити некретнина за свачији џеп: Легализација пут за јефтине квадрате

CC0 / Pixabay / Зидање куће
Зидање куће - Sputnik Србија, 1920, 25.09.2021
Пратите нас
Држава планира да до 2023. године озакони све објекте који су подигнути до 2015. године. Око два милиона објеката „без папира“ биће уписано у катастар. Чим уђу у правни систем, те некретнине неће имати забрану прометовања, а један број њих вероватно ће се наћи на слободном тржишту. Већа понуда утицаће и на цену квадрата.
Према речима Милоша Симића, стручњака за некретнине, завршетак процеса легализације неће утицати на цену новоградње, али значајно ће снизити цену коришћених станова и кућа.

„У највећем броју случајева, легализацију чекају приватне куће које у просеку имају две до четири посебне јединице. Станови у приватним кућама, у ободном делу Београда, никако не могу бити конкурентни новоградњи, која је доживела прави бум претходних десетак година“, објашњава Симић, власник „Евроинвест пропертија“.

Саговорник Спутњика објашњава, легализацијом ових објеката додатно ће оживети тржиште некретнина.
Квалитет и позиција легализованих објекта у Калуђерици, Алтини, Борчи слабији је од новоизграђених објеката. Међутим, према речима нашег саговорника, бројним грађанима са слабијим примањима управо те некретнине могу да буду решење да изађу из подстанарских станова и себи обезбеде кров над главом.

„Заинтересовани купци ће имати основ — легализован стан да узму кредит од банке. Па за неких 40.000 евра моћи ће да се купи јефтина некретнина“, закључује Симић.
© Sputnik / Миленко Ковачевић Табела, тржиште некретнина 2021.
Табела, тржиште некретнина 2021. - Sputnik Србија, 1920, 25.09.2021
Табела, тржиште некретнина 2021.


Нови закон ускоро у Скупштини

Из Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре за Спутњик су потврдили да се припрема измена и допуна постојећег Закона о озакоњењу. О детаљима закона ће опширније причати када прође скупштинску процедуру, а то се очекује у наредних месец-два.
Како наводе, од два милиона предмета, до сада је решено 300.000 предмета. Корона је успорила радове, а држава је додатно ангажовала 850 људи на тим пословима, како би се процес легализације убрзао.

Нови закон жељно чекају и јединице локалне самоуправе. Према речима Живорада Милосављевића, председника општине Сопот, држава мора што пре да подвуче црту.

„Нама је циљ да све све грађевинске активности убаце у правни систем. Држава ће приходовати од накнада и такси, а грађани ће имати реалну слику стања на тржишту некретнина“, наводи Милосављевић.

Упрошћено озакоњење, мање „папира“

Како незванично сазнајемо, под новим Законом о озакоњењу објеката, брзу легализацију имаће оне некретнине које су изграђене до 2018. године. Објекти који су изграђени након тога не потпадају под легализацију.
Власник треба од катастра да прибави уверење о години градње, а да би завршио овај поступак, мора да има правни основ — доказ о пореклу, геодетски елаборат и пројекат затеченог стања.
Ако су објекти изграђени пре 1968. године, а унети су у земљишне књиге, онда не потпадају под легализацију ако постоји доказ о години градње. Процедура за легализацију стана идентична је као и за друге објекте када се ради о документацији.
CC0 / Pixabay / Арматура
Арматура  - Sputnik Србија, 1920, 25.09.2021
Арматура
Када је предмет озакоњење некретнина на селу, потребно је урадити геодетске радове и сакупити сву потребну документацију како би објекат званично био уписан у катастар.

Власници морају да легализују и своје гаражне објекте, а за то ће им бити потребан снимак изведеног пројекта, затим изјава одговорног пројектанта и власника, а јединице локалне самоуправе одређују цену легализације гаража.

Постоје примери који не подлежу легализацији као што су објекти за које је издато решење о грађевинској дозволи, али се користи без употребне дозволе или када су објекти изграђени без грађевинске дозволе, која у време изградње није била прописана обавеза.Објекти који су подигнути на туђој земљи неће моћи да се озаконе.
Легализацији не подлежу ни објекти изграђени на неодговарајућој подлози као што је клизиште или мочварно тло или ако је објекат изграђен од несигурних материјала, али и објекти направљени на јавним површинама или оним предвиђеним за градњу објеката јавне намене.
© WikipediaНасеље Калуђерица у општини Гроцка - Београд
Насеље Калуђерица у општини Гроцка - Београд - Sputnik Србија, 1920, 25.09.2021
Насеље Калуђерица у општини Гроцка - Београд
Тренутно у Србији имамо око два милиона нелегалних објеката, а у међувремену локалне самоуправе су донеле 7.640 решења о њиховом рушењу.

Легализација за мале паре
Такса за легализацију објекта до 100 квадрата износи 5.000 динара, а 15.000 за куће од 100 до 200 квадрата, док је 20.000 динара за објекте који имају од 200 до 300 квадрата. Власници морају да издвоје 50.000 динара за породичне стамбене објекте површине веће од 300 квадрата.
Такса за легализацију објеката у износу од 250.000 динара плаћа се за стамбене зграде које се састоје од више станова, површине до 500 квадрата и комерцијалне објекте исте квадратуре.
Етно село  - Sputnik Србија, 1920, 08.03.2021
Жене поседују свега четвртину некретнина у Србији
Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала