Кухиње у Србији више не миришу на запршку: Домаћице „кувају“ на клик
© Depositphotos.com / Bodnarphoto
Пратите нас
Култура наручивања хране стасала је у Србији. Достављачи разносе две поруџбине по сату, а разлози за то су разнолики: мањак слободног времена због обавеза, премор, лењост, апетит за специфичним јелом, лакоћа поручивања путем апликација... Развоју културе наручивања допринео је и ковид 19, због ког је поруџбина пролетос било упола више него иначе.
Достављачка индустрија расте. Ресторани масовно прибегавају испоручивању хране, поготово од када је прошле године пандемија корона вируса грађане затворила у куће, а угоститељима испразнила локале. Достављачи оброка тада су разносили три поруџбине за сат времена.
Култура наручивања у Србији
Иако се број поруџбина вратио на две по часу с „попуштањем“ мера, многи ресторани наставили су да испоручују оброке, углавном путем апликација, а поједини, новоотворени, засновали су цео свој посао на достави. Осим хране, данас се испоручују чак и књиге, козметика, лекови...
Осим хране, данас се испоручују чак и књиге, козметика, лекови...
© Sputnik / Максим Блинов
/ Оснивач Удружења угоститеља Србије Младен Стојановић каже да апликације за доставу хране подстичу раст угоститељства, јер муштеријама пружају детаљан приказ угоститељских понуда и омогућавају брзо и лако поручивање оброка, а ресторанима повећавају обим посла.
„Пандемија корона вируса је доста допринела томе, с обзиром на то да много људи због забране кретања или из сигурносних разлога не посећује ресторане као раније. Доставом је доста повећан обим посла ресторанског особља. Потребни су особље за припрему хране, достављачи, људи који се јављају на телефон и примају поруџбине... Тржиште рада отворило је пуно позиција, што свима нама значи, да запошљавамо и проширујемо понуду“, истиче Стојановић за „Спутњик“.
На повећан обим достава утицали су и „брз“ начин живота и недостатак слободног времена, додаје Стојановић, због којих је људима поручивање хране прешло у навику.
„С обзиром на то да је понуда проширена, власници ресторана и послодавци су то искористили да коригују цене у своју корист. Будимо реални, све то кошта, да ли ће вам неко други припремити или ви сами. Цене су приступачне, а све је врло доступно“, предочава Стојановић.
Храна „на клик“ од трпезе
Извор „Спутњика“ који се бави доставом оброка у Београду открива нам да храну обично поручују млађи људи, старости од 18 до 35 година. Најтраженија храна су бургери, потом пице, затим јела од пилетине и палачинке. Просечна цена поруџбине је 1.250 динара, рачунајући и доставу.
Београђани храну поручују за сва три главна оброка дневно, а посебно за вечеру. Достављачи највише посла имају од 8 до 10 сати, затим од 15 до 17 и од 21 до 23 часа. Најчешће наручују људи који живе у Старом граду и на Новом Београду, потом Вождовцу, Карабурми и у Миријеву.
Оброке обично поручују млађи људи, старости од 18 до 35 година. Најтраженија храна су бургери, потом пице, затим јела од пилетине и палачинке.
© Фото : Pixabay
Марко Р. из Београда, који због ситуације с корона вирусом ради од куће, поручује храну углавном у току радног времена, јер тада, због обавеза, не може сам да је спреми. Како каже, оброке је пре пандемије наручивао повремено, а данас то чини око три пута недељно.
„С апликацијама је избор много лакши. Боље ми је да поручим преко апликације него телефоном, што одузима више времена. Овако само нађем у јеловнику шта хоћу, знам да ће ми храна доћи за сат времена, могу да платим картицом, што је веома битно. Доста је промењена парадигма пословања достављача, што мени одговара“, напомиње Марко.
Он обично поручује кувана јела и роштиљ. Наручивање му је прешло у навику, па понекад поручи храну и када то није неопходно. Због учесталог наручивања месечно троши више новца него раније, али разлика, каже, није значајна.
„Живим сам и обезбеђујем храну само за себе. У таквој ситуацији, један оброк за једну особу не кошта драстично више када га наручите него када га спремите сами. Достава не обезбеђује само храну. Она вам штеди време, па дан можете да испланирате на други начин. Ако то вреднујете више него време које проводите у кухињи спремајући храну, онда се исплати“, резонује Марко.
Према подацима Министарства трговине, туризма и телекомуникација и Републичког завода за статистику, просечна месечна зарада у Србији је 65.070 динара. Просечна месечна потрошачка корпа је скоро 76.500, а минимална око 39.500 динара.
