Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на
 - Sputnik Србија, 1920
НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА

Није смешно као што изгледа: Фишинг, вишинг и смишинг – велика безбедносна претња

CC0 / / Хакер
Хакер - Sputnik Србија, 1920, 30.10.2021
Пратите нас
Сајбер-криминалци не покушавају да вам измаме важне податке само преко имејла, већ и путем позива и порука. Такви напади називају се вишинг и смишинг, а због њих, као што је случај и са популарним фишингом, можете да останете без новца на рачуну, доживите да вам украду идентитет или угрозите безбедност компаније у којој радите.
Сајбер-криминал порастао је за чак 600 одсто за време пандемије вируса корона, наводи компанија специјализована за сајбер-безбедност „Парплсек“. Поједина истраживања показују да се широм света хакује 30.000 сајтова дневно, да се на сваких 39 секунди догоди сајбер-напад и да чак 94 одсто злослутних хакерских програма заврши у рачунарима путем имејла.
Интерпол је сајбер-криминал означио као једну од највећих безбедносних претњи, а из РАТЕЛ-а су за Јавни сервис рекли да се најчешће спроводе фишинг (phishing), вишинг (vishing) и смишинг (smishing) напади, који нису безазлени као што звуче, и да се највећи број превара догодио приликом електронског трговања.

Вишинг, смишинг и фишинг претње

Фишинг је већ добро позната претња. Спроводи се путем имејла и уз помоћ социјалног инжењеринга, тако што хакери пошаљу писмо у којем се представљају као нека веродостојна институција, тражећи од грађана да отворе злонамеран линк и дају своје личне или банковне податке, који касније бивају продати на „дарк вебу“ или употребљени за скидање новца с рачуна.
Преварантски принцип за долажење до података је сличан код вишинга и смишинга, али се начин разликује. Вишинг се спроводи путем телефонског позива:
„Неко нас зове и представи се као наша банка, каже да имају проблема с нашим рачуном и тражи да му прочитамо број картице или ПИН код. Рецимо, нуде се и летовања, зимовања, производи на акцији... ‘Само’ треба да пошаљете број личне карте, рачуна и сл. Врло су интересантни финансијски подаци“, појашњава стручњак за сајбер-безбедност Горан Куњадић.
С друге стране, смишинг се изводи преко текстуалних порука добијених путем СМС-а или апликација за дописивање:
„Обично се у тој поруци такође наводи банка или понуда производа, а може и да изгледа као да је послао неки државни орган. Углавном се шаље линк на који корисник треба да кликне како би ‘приступио сајту’ или ‘потврдио податке’. Ако то уради, тада се на уређај инсталира злонамеран програм који прикупља податке“, додаје Куњадић.
CC0 / Unsplash / Вишинг се изводи путем телефонског позива, а смишинг преко текстуалне поруке.
Интернет током короне - Sputnik Србија, 1920, 29.10.2021
Вишинг се изводи путем телефонског позива, а смишинг преко текстуалне поруке.

Проверите порекло позива или поруке

Куњадић скреће пажњу на то да банке и компаније никада не траже личне податке од својих клијената, поготово не преко телефона, и напомиње да напади могу да се препознају по томе што преваранти обично инсистирају на хитном деловању:
„Кад се човек збрза, најчешће не донесе сјајну одлуку. Када им кажу да је рачун блокиран или картица злоупотребљена и траже да им хитно дају податке да би спречили даљу злоупотребу, људи се успаниче и дају податке које не би дали да смирено размишљају. Иде се на емоције, страх, нападачи се представљају као полиција или тужилаштво, користе све трикове да преваре“.
Пре него што икоме кажемо било који важан податак или отворимо непроверен линк, истиче председник „Оупенлинк групе“ др Милош Јовановић, потребно је да детаљно проверимо да ли позив или порука заиста долази из компаније или банке.
„Треба увек отићи на званичан сајт, проверити који су телефонски бројеви за контакт, да ли имају позивне центре... Врло је важно да људи знају да се неки бројеви који имају префикс +381 или 011 могу изнајмити на интернету, а да их нису доделили телекомуникациони оператери“, упозорава Јовановић.
Ако сумњате на сајбер-криминал, можете да се обратите најближој полицијској станици или да случај пријавите Одељењу за високотехнолошки криминал, које послује у оквиру Службе за борбу против организованог криминала МУП-а.
Бензинска пумпа - Sputnik Србија, 1920, 26.10.2021
СВЕТ
Напад на бензинске пумпе широм Ирана: Хакери прекинули систем дистрибуције горива
Хакерски напад - Sputnik Србија, 1920, 17.10.2021
СВЕТ
Извршени сајбер напади на израелске болнице
Глобални напад вируса на рачунарске системе - Sputnik Србија, 1920, 16.10.2021
ДРУШТВО
Најсвирепији „килвер“ напад на грађане: Контролише срце, гаси кисеоник, трује воду за пиће...
Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала