Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на
 - Sputnik Србија, 1920
ДРУШТВО
Занимљиве приче, репортаже, догађаји, фестивали и културна дешавања из Србије, Русије и остатка света

Ужасна статистика због „лајкова“: Сваких 13 дана неко погине због фотографије

Селфи - Sputnik Србија, 1920, 31.10.2021
Пратите нас
Чак 31 особа изгубила је живот је у првих седам месеци ове године због селфија и фотографисања на ризичним местима. На тај начин гину обично млади људи, недовољно зрели и запостављени, који недостатак пажње у реалном свету покушавају да надоместе стицањем популарности на друштвеним мрежама.
Студија Фондације „иО“, која се бави тропском и путничком медицином, показала је да је од јануара 2008. до јула ове године, због ризичног фотографисања, најмање 379 људи умрло у свету, у просеку по једна особа на сваких 13 дана. Од преминулих, 141 су били туристи, а 238 локално становништво. Просечна старост жртава је 24,4 године, а 60 одсто њих чине мушкарци.
Најчешћи разлог страдања је, са 216 случајева, пад с висине: водопада, литица и кровова. На листи од више од 50 држава, највише умрлих је забележено у Индији (100), Сједињеним Америчким Државама (39) и Русији (33), а Шпанија са 15 преминулих дели шесто место са Аустралијом. Оцењено је да је тренд ризичног фотографисања све популарнији и да су му склони туристи.

Зашто млади гину због „лајкова“

Психолог Ана Мирковић, суоснивач Института за дигиталне комуникације, објашњава да млади људи ризикују живот због фотографије јер нису зрели, немају критичко промишљање и обично мисле да невоља неће задесити њих. Они желе да импресионирају друге и постану популарни.
„Ти ‘храбри’ селфији, с литица, мостова, пред налетом крда дивљих животиња, лако привлаче пажњу и поспешују имиџ младе особе. Они не размишљају о уновчавању свог профила. То долази касније. То је више жеља да искоче храбрим гестом, направе садржај којим ће одушевити свет, да им се људи диве и добију аплаузе“, појашњава Ана Мирковић за „Спутњик“.
Та жеља се обично рађа зато што им у свету ван друштвених мрежа, нажалост, недостаје пажња.
„То потпада под концепт нарцисоидности, која настаје тако што дете у раном узрасту улаже љубав и енергију у родитеље, обично мајку, која је хладна и емоционално не одговара потребама детета. Онда се та љубав одбије о њен хладан став, па дете почне да само у себе улаже љубав. Нарцисоидност која се тада створи прати нас кроз цео живот“, напомиње Ана Мирковић.
CC0 / / Страдање младих због ризичног фотографисања је једна од последица друштва испуњеног нарцисоидношћу.
Опасан селфи - Sputnik Србија, 1920, 28.10.2021
Страдање младих због ризичног фотографисања је једна од последица друштва испуњеног нарцисоидношћу.
Ана Мирковић предочава да су социјалне мреже показале да живимо у ери егоцентризма, друштву у којем је нарцисоидност веома распрострањена, а чија последица је и страдање младих због ризичног фотографисања:
„Прављење опасних селфија је, заправо, покушај да пречицом дођу до славе за коју мисле да им припада. Код њих не постоји ‘онлајн’и ’офлајн’. Све што се дешава ‘онлајн’ је исто њихов реални живот и све што је у животу важно одмах иде ‘онлајн’. Што је нама ваздух, то је њима интернет“.
Десет места с највише страдалих због ризиног фотографисања су: Нијагарини водопади (на граници између САД и Канаде), Велики Кањон (САД), Чарко дел Буро (Колумбија), плажа Пења (Бразил), водопад Мланго (Кенија), Уралске планине (Русија), Таџ Махал и долина Дудпатри (Индија), острво Нуса Лембонган (Индонезија) и архипелаг Лангкави (Малезија).

Психологија групе – важан фактор

Дешава се и да млади који желе да се фотографишу на ризичним местима не чине то самостално. Слика их и друштво, а можда чак и случајни пролазник. У таквим ситуацијама огледа се незрелост и оних који стоје иза камере.
„Ту има и психологије групе. Дешава се вид интелектуалне регресије код свих чланове групе. Ако један изрази узбуђење, онда крену и остали. Уколико се деси да неко почне да одвраћа групу од ризичне ситуације, тај најчешће буде дисквалификован из групе на следећој активности. Сви рационални аргументи отпадају, све се ради зарад забаве и нико неће да буде ‘партибрејкер’. Што је луђа идеја, то је теже одбити је кад сте у вршњачкој групи“, објашњава Ана Мирковић.
Ана Мирковић наглашава да се феноменима везаним за интернет не посвећује довољно пажње и да је решење проблема ризичног фотографисања међу младима разговарање с њима о томе:
„Не треба чак ни давати савете, него отворити питања: шта натера твог вршњака да се слика на литици, да ли је то вредно тога, зашто помислиш да теби то никада не би могло да се деси, шта би ти урадио у тој ситуацији. То су значајни елементи креирања критичког промишљања“.
Опасан селфи - Sputnik Србија, 1920, 26.10.2021
СВЕТ
Селфији однели 379 живота за 12 година
Муња - Sputnik Србија, 1920, 12.07.2021
Индија: 38 жртава громова за 24 сата — 11 људи страдало док је правило селфије
Железничка пруга - Sputnik Србија, 1920, 13.01.2021
Трагедија у Словенији: Девојчица сликала селфи између шина, усмртио је воз
Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала