Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на
 - Sputnik Србија, 1920
НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА

Мистериозно „дете таме“ старо 240.000 година откривено у уском пролазу пећине

Пећина - Sputnik Србија, 1920, 08.11.2021
Пратите нас
Дубоко у јужноафричком пећинском систему, у мрачном пролазу широком једва 15 центиметара, научници су открили делове дечје лобање који припадају изумрлој врсти хоминина хомоналедија које зову Лети. Како је мала лобања завршила на тако удаљеном делу пећине је мистерија, иако истраживачи сумњају да би то могао бити доказ намерног сахрањивања.
Лети, скраћено је од „летимела“ или „изгубљени“ на језику сетсвана, вероватно је живео пре 335.000–241.000 година, утврђено је на основу старости других остатака пронађених у загонетној пећини. Фрагменти фосила 24 особе хомоналедија пронађени су у пећинском систему 2013. године, када су откривени први фосили овог људског претка у ономе што је сада познато као Диналеди комора.
Присуство толиког броја појединаца из једне врсте у пећини је мистерија, а геолози и до сада нису пронашли доказе о алтернативним улазима. Летијева мала лобања пронађена је разбацана у комадима на кречњачкој полици на око 80 цн. То место се налази у „пауковој мрежи скучених пролаза“, рекао је у саопштењу Маропенг Рамалепа, члан истраживачког тима.
Делимично очувана лобања разбијена је на 28 фрагмената. Када су реконструисани, ови фрагменти су открили већи део дечјег чела и део врха главе. Зуби су се састојали од четири неистрошена трајна зуба и два истрошена млечна зуба. Њихов развој и истрошеност указују на то да је дете било у годинама када су први стални кутњаци пробијали десни. Код људског детета, ово би одговарало старости од 4 до 6 година
Величина лобање указује да је Летин мозак имао запремину између 80 и 610 кубних цм – око 90-95 одсто запремине мозга одраслих исте врсте.
Нова лобања — која се уклапа у длан модерне људске руке — требало би да открије више о расту и развоју хомоналедија. Иако је у пећини пронађено неколико фрагмената вилице малолетника, ово је први пут да су истраживачи открили кости из кућишта лобање. Открили су и шест зуба.

Компликовани предак

Ово подручје је једва доступно за искусне истраживаче пећина са савременом опремом, наводи се у новом чланку објављеном у часопису Палеоантрополоџи. Нема доказа да су животиње уносиле кости хомоналедија у пећину — нема трагова угриза или доказа постојања грабљиваца. Чини се да су кости стављене у пећину јер нису помешане са седиментом или другим остацима неког наноса.
То оставља отворену теорију да су пре више од 240.000 година људски преци са мозгом величине наранџе намерно ушли у мрачну пећину налик лавиринту, можда кроз вертикални отвор који се на местима сужава на 18 цм и ставили своје мртве унутра.
Ниједан алат или артефакт није пронађен поред фосила. Мало је знакова да су друге животиње уопште улазиле у пећине. Постоје само два примерка малих павијана, од којих је бар један много старији од остатака хомоналедија.
Овај људски предак живео је у исто време када и рани хомосапиенс, рекао је за „Лајв сајенс“ антрополог са Универзитета Висконсин-Медисон Џон Хокс, који проучава остатке. Њихови очигледни продори у пећину сугеришу да су били међу савременим људима, паметнији преци и да су савладали употребу ватре да осветле себи пут, рекао је Хокс. Према наводима, хомоналеди је ходао усправно, био је висок око 1,44 м и тежак између 40 и 56 килограма.
„Ово почиње да нам даје увид у све фазе живота ове изузетне врсте“, рекла је у саопштењу антрополог са Државног универзитета Луизијане Џулијет Брофи, која је водила студију о Летиној лобањи.
Закључак да је хомоналеди живео између 236.000 и 335.000 година и да није изумро много раније, а до кога су дошли научници, показује да је породично стабло „хомо“ разноврсније него што се првобитно мислило.
Праисторијски људи - Sputnik Србија, 1920, 01.12.2019
Девет врста људи некад je ходало земљом. Сада само једна. Да ли смо убили остале?
Археолошко налазиште - Sputnik Србија, 1920, 15.09.2021
НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА
За њих су пирамиде мале бебе: Које је најстарије археолошко налазиште на свету?
Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала