Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на
 - Sputnik Србија, 1920
ДРУШТВО
Занимљиве приче, репортаже, догађаји, фестивали и културна дешавања из Србије, Русије и остатка света

Крестић о Медаљи САНУ: Носио сам барјак у борби против капитулације науке

© Tanjug / RADE PRELICАкадемик Василије Ђ. Крестић
Академик Василије Ђ. Крестић - Sputnik Србија, 1920, 19.11.2021
Пратите нас
Академик Василије Ђ Крестић, један од прва два добитника медаље САНУ, каже да је овим признањем рехабилитован и он као личност и наука као таква и да је последњих неколико деценија увек носио барјак против снисходљивог и капитулантског става најзначајније српске научне институције.
Дан Српске академије наука и уметности, односно 180. рођендан САНУ свечано је обележен данас додељивањем повеље о избору и знака Академије новоизабраним дописним члановима. Aкадемику Ивану Гутману уручена је Медаља САНУ из области природних и техничких наука, а академику Василију Ђ. Крестићу Медаља САНУ из области друштвених и хуманистичких наука за 2021. годину.
Реч је о награди која је установљена у текућој години, као вид признања заслужним појединцима за изузетна достигнућа у научним и уметничким областима. Медаља САНУ додељиваће се сваке године за поједине области, и то наизменично – прве године две награде, једна из области природних и техничких наука и једна из друштвено-хуманистичких наука, док се наредне године додељује једна награда из области уметности.

Крестић: Медаља САНУ – рехабилитација моје личности и науке као такве

Василије Крестић каже за Спутњик да је у посебној ситуацији кад прима награду САНУ после свега што је доживљавао као историчар. Медаља САНУ је за Крестића вредно и значајно признање и нека врста рехабилитације и његове личности, и науке као такве.
„То је доказ да је сада прихватљиво све оно што у своје време, у идеологизованом комунистичком друштву није било и због чега сам доживљавао и то да будем добрим делом и екскомунициран из друштва, да ме жигошу као националисту, шовинисту чак и фашисту, хрватомрсца, творца теорије геноцидности. Све то је поништено оваквим признањем установе каква је Академија“, истиче Крестић.
Додао је да је захвалан онима који су га предложили за врло значајно признање и да је поносан што је међу првим добитницима Медаље САНУ.

Носио сам барјак у борби против капитулације

Крестић наглашава да се у последњих неколико деценија идентификовао са Академијом кад је пролазила кроз кризне ситуације подсећајући да је био члан комисије која је радила Меморандум због кога је САНУ доживела можда и најжешће критике и нападе у својој историји.
Истиче да је тада бранио САНУ и да је био иницијатор идеје да се што пре објави Меморандум, да се преведе на неколико језика и да свима, „што би рекао Јован Дучић, урби ет орби, стави до знања да Меморандум није оно због чега га непријатељи Академије и српског народа нападају“.
„Било је то врло динамично време и кад га посматрам из перспективе од пре више од 30 година понекад сам чак мислио да није било разлога рашта се и родити. Била су то времена где се често стављао морал на коцку и постављало се питање ко ће се како понашати тако да је и Академија у тим ситуацијама знала да поклекне. Нарочито у време кад је председник био Никола Хајдин и кад сам ја био један од ретких против тога да Академија у страху од напада бежи чак и од сопственог националног имена. Он је прихватио да Академија буде Академија наука а не Српска академија наука. Ја сам и тада носио барјак у борби против тог и таквог снисходљивог, капитулантског става“, истиче Крестић.
Према његовим речима, у тим временима није било лако живети али је поносан што је био члан САНУ и што се налазио увек на страни где је морал био у питању и да је сачувао морал.

Академија губи значај, сносиће последице у будућности

На питање како види друштвену улогу САНУ у будућности, Крестић одговара да се боји да САНУ губи значај због ког је основана као Друштво српске словесности 1841. године „због геополитичке ситуације и светског тренда да техничке науке све више потискују друштвене, посебно националне науке“.
Подсећа да је Друштво српске словесности основано да би се бавило историјом језика, историјом самом и културом у најширем смислу речи.
„Ми, представници тих наука данас смо у САНУ у мањини и зато мислим да Академија губи много од свог примарног значаја, што није добро и због чега ће сносити последице у перспективи. Ови избори су показали да представници егзактних наука имају мало разумевања за друштвене националне науке и не схватају да Академија без тих наука нема физиономију коју би требало да има“, закључио је Крестић.
Споменик Алојзију Степинцу - Sputnik Србија, 1920, 21.04.2018
Крестић: Подижу споменик Степинцу на месту где је почео покољ над Србима
Легенда југословенске кинематографије, сликар и писац, Слободан Шијан - Sputnik Србија, 1920, 15.11.2021
ДРУШТВО
Први филмски аутор у САНУ: Слободан Шијан отворио врата Академије за филмаџије
Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала