Мање младих на бироу рада

Сваки десети млади радник прима минималну плату. Истовремено 2,8 одсто њих зарађује више од минималца, али мање од 50.000 динара

Број незапослених младих који су на бироу рада се смањује. Тако барем показује рачуница Националне службе за запошљавање (НСЗ). Млади тако чине нешто мало више од петине (98.419) од укупног броја незапослених којих је званично у Србији овог октобра на евиденцији НСЗ било 482.235, за разлику од прошле године када се на бироу рада налазило 108.045, од укупно 495.499 незапослених.

И према званичним кретањима на тржишту рада, у другом кварталу ове године, а у односу на прво тромесечје 2021, укупна незапосленост смањена је за 47.400. Највеће смањење, од чак 37.500, како подсећају у Републичком заводу за статистику, забележено је управо у старосној групи од 15 до 34 године.

Међутим, према овогодишњем Алтернативном извештају о положају и потребама младих у Србији Кровне организације младих Србије (КОМС), у односу на претходну годину, у овој категорији незапосленост је порасла за око 10.831, односно за 10,34 одсто. На све то, према подацима ове организације, 9,7 процената омладинаца, што је отприлике сваки десети, прима и минималну зараду или мање од тога, показује њихов извештај о положају и потребама младих у Србији.

Како открива Миљана Пејић, генерална секретарка ове организације, подаци потврђују и да 2,8 одсто младих зарађује више од минималца, али мање од 50.000 динара.

„Извештај је потврдио и да 11,9 одсто њих зарађује између 50.000 и 80.000 динара, док више од 80.000 прима тек 7,2 процента младих у Србији. Истовремено, чак 78,2 одсто њих сматра да је за пристојан живот у нашој земљи потребно више од 80.000 динара месечно“, објашњава Пејићева, додајући да је извештај показао и да 58,4 одсто младих уопште не зарађује.

Када је реч о регуларним токовима запошљавања, млади незапослени најчешће добијају посао као економисти, прехрамбени и машински техничари, медицинске сестре, матуранти гимназије, кувари, техничари друмског саобраћаја, електротехничари за рачунаре, аутомеханичари, дипломирани економисти, продавци… И обуке су важан део програма подршке у запошљавању које спроводи држава, пише Политика.

Од укупног броја регистрованих предузетника у АПР-у, 23,10 процената, односно 66.977 спада у групу младих, а 78,2 одсто сматра да је за пристојан живот у Србији потребно више од 80.000 динара месечно.

У НСЗ-у подсећају да су младима, сем обука за тржиште рада, на располагању и стручна пракса, програм приправника, затим програм који се односи на стицање практичних знања, програм јавних радова, субвенције за запошљавање незапослених младих у виду једнократне исплате послодавцима, субвенција за самозапошљавање... Сви ти програми подижу њихову конкурентност на тржишту рада, посебно ако се зна да млади у просеку на запослење чекају годину и осам месеци.

Ипак, према подацима Агенције за привредне регистре о броју регистрованих активних предузетника, у Србији има 66.977 домаћих грађана која спадају у групу младих предузетника, будући да се налазе у узрасту између 18 и 35 година. То значи да они чини 23,10 процента од укупног броја регистрованих предузетника.

Статистика АПР-а потврђује да је највише младих предузетника регистровано за обављање делатности рачунарског програмирања, фризерских и козметичких салона, ресторана и покретних угоститељских објеката, консултантске активности у вези са пословањем и осталим управљањем, друмски превоз терета, услуге припремања и послуживања пића, одржавање и поправку моторних возила, трговину на мало у неспецијализованим продавницама, такси превоз, специјализоване дизајнерске делатности...