Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на
 - Sputnik Србија, 1920
ЕКОНОМИЈА
Спутњик Економија прати најновије вести, анализе и извештаје из Русије, региона и света.

Банке притискају, адвокати охрабрују: Једино застрашени грађани Србије не знају шта им је чинити

© Fotolia / GourmetphotographyЧовек са новчаником
Човек са новчаником - Sputnik Србија, 1920, 27.11.2021
Пратите нас
Док банке не виде ништа спорно у усменом позивању грађана на шалтерима да одустану од тужби по основу трошкова обраде кредита и негирају да су ангажовале агенције да то чине телефоном у њихово име, адвокати и удружења потрошача тврде да је то забрањено и да банке притискају грађане да би умањиле губитке који им следују враћањем новца.
После допуне Правног става Високог касационог суда (ВКС) којом је 16. септембра одлучено да банке ипак имају право на наплату трошкова обраде кредита, Удружење банака Србије (УБС) позвало је грађане да до краја године повуку тужбе по том основу, јер ће се у тим случајевима одрећи права на наплату својих трошкова или сагласити с предлогом да свака страна плати своје.
Објављено је и да у неким банкама службеници чак усмено упозоравају грађане да повуку тужбе, као и да то, у име банака, телефоном чине и непознате агенције, јер ће у противном оне да туже њих и да им ускрате нове кредите. До сада је због наплате трошкова обраде кредита против банака покренуто око 250.000 тужби.

Тужбе против банака

Адвокат и члан Управног одбора Адвокатске коморе Београда Драгослав Љубичановић за „Спутњик“ предочава да је усмено позивање на одустајање од тужби притисак на грађане због ког би банкама које то чине требало да се одузму лиценце за пословање у Србији.
„Забрањено је да приступате странци с којом сте у поступку ако она има свог изабраног пуномоћника и да јој предочавате нешто у шта се не разуме, које су јој могућности, обавезе... Ја се нећу повући нити ћу саветовати своје странке да повуку тужбе. Ово је решено правно питање. Све што би било на штету грађана у овој ситуацији било би правно насиље“, истиче Љубичановић.
Он напомиње да постављање рока за повлачење тужби не значи да ће спорна ситуација бити решена у корист банака, већ да банке покушавају да смање укупан новчани износ који ће морати да врате грађанима и да ће случај највероватније бити решен посебним законом – лекс специјалисом.
CC0 / Pixabay / Адвокати тврде да ће спорна ситуација бити решена – лекс специјалисом.
Судски чекић - Sputnik Србија, 1920, 25.11.2021
Адвокати тврде да ће спорна ситуација бити решена – лекс специјалисом.
С друге стране, генерални секретар Удружења банака Србије Владимир Васић указује на то да банка има право да позове своје клијенте, јер су они дали сагласност за то, и да је банка дужна да резервише одређени износ новца за судски спор ако је против ње поднета тужба.
„Тај новац не може да се користи док год траје спор. Ако спор траје годину, две, три, ви тај новац не можете да пласирате. Када вам дође клијент који није тужио банку и онај који јесте, увек ћете ономе који није дати предност да добије тај новац. То је економска логика. Могуће је да ће неке банке ускратити давање кредита. Давање и узимање кредита су добровољност“, каже Васић.

Спорни и телефонски позиви

Док Васић тврди да банке нису ангажовале агенције да телефоном позивају грађане да одустану од тужби, Дејан Гавриловић из Удружења „Ефектива“ каже да су им протеклих дана грађани пријављивали да су примали телефонске позиве од једне банке у којима им је речено да треба да повуку тужбе, јер ће у противном да плате судске трошкове и да ће им кредити бити ускраћени.
„Очито је то сад на крилима допуне става ВКС која омогућава банкама да добију понеки спор. Оне виде да су људи уплашени, па их пуне нереалним причама. Банке и даље губе спорове, али користе прилику, гужву око свега тога, не би ли наговорили што више људи да повуку тужбе до краја године. Тај рок УБС чак нису прихватиле све банке“, напомиње Гавриловић.
Подсетимо, ВКС је у септембру одлучио да банка има право на наплату трошкова и накнада банкарских услуга, под условом да је то јасно предочила у понуди. Уз то, банка није дужна да посебно доказује структуру и висину трошкова који су обухваћени збирним износом трошкова кредита, наведеним у понуди коју је корисник кредита прихватио закључењем уговора о кредиту.
Динари - Sputnik Србија, 1920, 06.11.2021
ЕКОНОМИЈА
Против банака у Србији 250.000 тужби због наплате трошкова обраде кредита
Судски чекић на великом броју докумената - Sputnik Србија, 1920, 24.09.2021
СРБИЈА
Протест адвоката – ко подрива правни, а ко економски поредак
Врховни касациони суд Србије - Sputnik Србија, 1920, 17.09.2021
ЕКОНОМИЈА
Врховни суд се изјаснио о наплати трошкова кредита
Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала