Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на

ЕУ има само један аршин на Балкану — да ослаби Србију /видео/

© AP Photo / Darko VojinovicСрбија-ЕУ
Србија-ЕУ - Sputnik Србија, 1920, 28.11.2021
Пратите нас
Европа је уморна и дезоријентисана, а однедавно као тврђава све више опасана жицама и зидовима где падају у воду хуманост и демократске вредности. Муче је кризе, од мигрантске, преко енергетске, до кризе у одлучивању, а њени двоструки аршини већ су постали опште место.
Кад је реч о Балкану, каже Слободан Зечевић, ЕУ има само један аршин — да ослаби Србију.
У јеку мигрантске кризе на граници Пољске и Белорусије, у западној штампи упозоравају да на ободу Европе тињају жаришта која могу прерасти у озбиљније сукобе. Поред Белорусије, помиње се још Украјина, али и Босна и Херцеговина. Како је навео француски лист „Уест Франс“, постоји забринутост због могућег грађанског рата у БиХ, где крхку структуру успостављену Дејтонским споразумом могу нарушити националистичка расположења.
По мишљењу Слободана Зечевића из Института за европске студије, криза у БиХ је далеко иза прве две. У БиХ је, како констатује, Немачка постала лидер у идеји наметања унитарне државе, што је само по себи са историјског становишта проблематично. Објашњење зашто је БиХ у очима ЕУ опасно жариште, он види у погрешној политици ЕУ на Балкану.

Аршин ЕУ на Балкану је погрешан

„Мислим да је њихова политика погрешна и да је требало да ојачају Србију да би је интегрисали у ЕУ и да би се на тај начин најбоље заштитили“, сматра Зечевић, који скреће пажњу да у ЕУ не воде рачуна о историјском развоју Балкана.
У БиХ постоји сукоб цивилизација, где Срби неће да буду под доминацијом муслимана који као свог лидера виде турског председника Тајипа Ердогана.
„Ако је циљ Запада да добије исламску државу БиХ, онда ће наставити да води такву политику. Ако је пак циљ да одржи хришћанско становништво у БиХ, мораће да води друкчију политику“, упозорава Зечевић, напомињући да присталице заштите идентитета у ЕУ имају много више разумевања за Србе у БиХ.
„Садашњи проблеми не могу да се разумеју ако се не схвата шта су рецидиви прошлости. Чињеница је да постоји дубок траг лоших односа кроз историју који не може да се промени никаквим декларацијама. За то треба времена и сасвим други начин размишљања. Ако је некоме у БиХ Ердоган лидер и то не виде у Европи, онда је јасно што не разумеју у чему је проблем између Сарајева и Бањалуке“, слаже се дописник „Новости“ из Москве Бранко Влаховић.
На питање како с обзиром на овакво понашање ЕУ убедити грађане Србије да је добро бити део тог блока, Зечевић истиче да само чланство у Унији има велике предности, али да иако је Србија део те цивилизације, нису уважени њени национални интереси.

„Мултинационалне државе у овом делу Европе нису могуће, покушавати да се на рушевинама Југославије праве мини Југославије је врло проблематично. У Хрватској готово да нема више Срба, у БиХ долази до етничке поделе, на Космету да не говорим. Наша перспектива јесте у ЕУ, али морамо да се боримо за наше националне интересе као што се Французи и Немци боре за своје. Јер ако Срба више нема, онда чему ЕУ“, пита наш саговорник.

Влаховић додаје да су Србима одавно и у етапама говорили чега треба да се одрекну да би ушли у ЕУ, а наши политичари су се разликовали по томе што је било инфантилних који су били спремни да се одрекну свега и одмах и других који нису.
„Европске вредности нису спорне, али то је списак жеља. Пракса је показала да те европске вредности за неке вреде, за неке не вреде. Канцеларка Ангела Меркел је недавно у интервјуу критиковала Владимира Путина који је рекао да је распад СССР-а била трагедија. Није узела у обзир други део реченице, да је остало више од 20 милиона Руса да живи у другим земљама. И не само Руса. Притом, она као Немица у истом интервјуу каже да је сретна због уједињења Немачке. Дакле, кад су у питању Руси или Срби, није битно у колико ће држава да живе, а сретна је због Немаца“, образлаже Влаховић.
Велике земље, поручује он, морају да схвате да ако хоће Србе да приме у ЕУ, морају да нас поштују, јер шта ћемо тамо ако смо народ ког ће стално ударати по ушима.

Две струје у ЕУ

Коментаришући кризу на пољско-белоруској граници, као и зидове који ничу дуж обода ЕУ, Зечевић истиче да Унија доживљава и унутрашњу и спољашњу кризу: унутрашња потиче од чињенице да је изгубила иницијални циљ успостављања федералне државе и постала нека врста лабаве конфедерације, а спољашња се прелама на односу према мигрантима.
Део земаља, пре свега на истоку, неће мигранте јер страхују да ће тиме бити угрожен идентитет Европе, док би друге да их прихвате, будући да им треба јефтина радна снага. Земље попут Немачке више интересује економија, пошто, како наводи Зечевић, свако ограничавање досељавања миграната доводи до раста плата локалног становништва.

„То не одговара одређеним финансијским и економским круговима у ЕУ и они се залажу да се пуштају мигранти. Меркелова није пустила мигранте у Немачку зато што их воли, то је био интерес немачке индустрије — немају довољно радне снаге, а неће да подрже наталитет, јефтиније им је да увезу мигранте. То је чиста економска рачуница“, констатује експерт.

С друге стране, део земаља ЕУ идентитетски је оријентисан и, како примећује Зечевић, желе да заштите европски карактер свог становништва, да то буде хришћанско становништво.
„Они сматрају да су Француска и Немачка направиле грешке тиме што су примиле велики део муслиманског становништва и да то треба да се спречи“, каже Зечевић, који ту види објашњење за понашање Пољске према мигрантима на граници те земље с Белорусијом.
© AFP 2021 / JAAP ARRIENSПољски војници постављају бодљикаву жицу на граници са Белорусијом
Пољски војници постављају бодљикаву жицу на граници са Белорусијом - Sputnik Србија, 1920, 25.11.2021
Пољски војници постављају бодљикаву жицу на граници са Белорусијом
Коментаришући оцену пољског премијера Матеуша Моравјецког да је мигрантска криза на белоруско-пољској граници „највећи покушај дестабилизације Европе“ од Хладног рата, дописник „Новости“ из Москве Бранко Влаховић подсећа да Пољаци са Белорусима и Русима имају старе нерашчишћене историјске рачуне, али и оцењује да западне земље нису спремне да признају да су њихове војне интервенције на Блиском истоку биле грешка.
„Велике силе никад не признају своје грешке, па не треба очекивати ни да то признају Американци. У Европи с друге стране нема ко да се супротстави Американцима који су их увлачили у ратне авантуре. Пошто Американци као главни политички кувари не признају свој грех, нереално је очекивати да ће то урадити неко у Европи“, каже Влаховић, који у те грешке убраја и Ирак, одакле је и највећи број миграната на пољско-белоруској граници.

„Стигла их Божја казна“

Поводом оптужби са Запада да је у кризу на тој граници умешана Русија, Влаховић констатује да је Русија за њих само оправдање и да су спремни да је оптуже за било шта.
„Овде се ради о Божјој казни. Ми знамо које су земље имале своје колоније. Не сме да се заборави да је Гадафи био брана мигрантима из Африке ка Европи. Знамо како су западне земље некоректно поступиле према Гадафију. Већину удара, бомбардовања, Запад врло брзо заборави и покушава да пронађе другог кривца. Иста ствар је са Садамом. А онда медијским играма покушавају да кривицу пребаце на друге земље, а испада да су они били невини“, каже Влаховић.
Он у том кључу сагледава однос Запада према белоруском лидеру Александру Лукашенку, који је, кад год је имао неки спор с Москвом, махом око цене гаса, за њих био „жељен човек“, да би сад променили плочу и опет га зову последњим диктатором у Европи.

„Говорим о дуплим стандардима: ако ми одговара и могу да те користим као савезника против Москве, онда ћу све грехе да ти опростим”, каже Влаховић.

Он истовремено прогнозира да упркос наводима западних медија да је Белорусија једна од тачака где може избити шири сукоб, никаквог војног сукоба неће бити и да се све те приче своде на пропагандистичку борбу. Исто се, додаје, односи и на Украјину, која се такође помиње као потенцијално жариште.
„Трагедија украјинских политичара је што не разумеју да стварањем нервозе са Русијом ништа не добијају. Преварили су их 2014. кад су им обећали да ће по кратком поступку да их приме у ЕУ И НАТО. Од тога нема ништа. Украјинцима би било боље да нормализују односе са Русијом. А Американци свакако неће да ратују против Русије због Украјине“, уверен је Влаховић.
Секретар Савета безбедности Русије Николај Патрушев - Sputnik Србија, 1920, 23.11.2021
РУСИЈА
„Милиони грађана ће бежати“: Руски безбедњак оптужио Запад да разбуктава кризу у још једној земљи
Летонски војници - Sputnik Србија, 1920, 25.11.2021
СВЕТ
Пољска позвала НАТО да повећа војно присуство на истоку Европе
Немачка канцеларка Ангела Меркел  - Sputnik Србија, 1920, 25.11.2021
РУСИЈА
Одлазећа канцеларка прети санкцијама Русији
Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала