Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на
 - Sputnik Србија, 1920
ДРУШТВО
Занимљиве приче, репортаже, догађаји, фестивали и културна дешавања из Србије, Русије и остатка света

Од „Лептирице“ до „Црне свадбе“: Спремају ли се и дрекавци и караконџуле за Србе

CC0 / pixabay / Ђаво
Ђаво - Sputnik Србија, 1920, 29.11.2021
Пратите нас
Неочекиван успех ТВ серије „Црна свадба“ показао је да најшира публика у Србији не само да није гадљива на приче о оностраном, чак и са хорор елементима, већ да је потенцијал влашке магије, па и караконџула, дрекаваца и осталих митолошких бића мало чак и занемарен у нашој кинематографији.
Црна свадба“ је јако добро прошла и нашла је снажну копчу са гледаоцима зато што је то серија са најупадљивијим покушајем да се пронађе нешто локално чиме би се оснажиле жанровске дилеме и тропе које се преузимају из светских узора, сматра филмски критичар Зоран Јанковић.
„Црна свадба“ је прави пример како може да се прилагоди нешто што је појам фолклорне мистике, не само влашке магије и да се то накалеми на нешто што је канон жанра једне серије која би најпре требало да буде криминалистичка прича, додаје Јанковић.

Од „Лептирице“ до „Црне свадбе“ – страва и ужас за широке масе

У „Црној свадби“ није било претеране употребе хорор елемената, већ су они коришћени „на начин који је прихватљив широкој публици“, тако да је доста добро извагано колико далеко може да се иде са упливом елемената страве и ужаса са наративом приче која се обраћа најширој публици, додаје Јанковић.
Иако се „Црна свадба“ показала као пун погодак, приче о оностраном и наднаравном врло мало су коришћене у српској, али и југословенској кинематографији. Најпознатији пример као изузетак који потврђује правило је филм Ђорђа Кадијевића „Лептирица“, по мотивима приче Милована Глишића, подсећа наш саговорник.
„Мислим да је ово први замашнији рад након 'Лептирице' ако оставимо по страни кратке студентске филмове или филмове млађих ентузијаста који се можда више интересују за такве приче у својим раним данима а касније кад дођу до неких бољих прилика за свој рад окрену се ка неким опште прихваћенијим темама. Тако да мислим да ће у том погледу 'Црна свадба' бити прослављена јер користи један прилично потентан мотив“, истиче Јанковић.
Додаје да му је влашка магија прилична непознаница и нејасноћа и да не осећа добро тај мотив, али са друге стране може да замисли, на основу гледалачког искуства, да она има изразитих потенцијала за филм, па онда и за серију као варијацију на филм.

Гастарбајтерска магија и „Шејтанов ратник“

Кад је реч о оностраном у нашој кинематографији, у скорије време имали смо и документарно-играни филм Младена Ђорђевића „Сумрак у бечком хаустору“ у коме је магија играла значајну улогу као мотив у причи о гастарбајтерима који јој се окрећу услед немогућности да се носе са свакодневним проблемима.
Јанковић додаје да ће онострано имати значајну улогу унутар приче „Празника рада“, новог играног филма Младена Ђорђевића чије се снимање ускоро наставља.
Шејтанов ратник“ из 2006. је фантастични филм са комичним елементима из живота тинејџера, али је занимљив пример уплива локалне магије и локалних уверења која су преживела до данашњег дана.

Документарац „Црна свадба“ и хоџини записи

Постоји и неколицина документарних филмова који се баве влашком магијом и сличним феноменима у Србији и окружењу, у којима је један од главним мотива хоџини записи. Јанковић каже да зна за документарни филм „Црна свадба“ који се већ деценију снима и бави се самим ритуалом.
„Генерално ако причамо о прошлости то је једна јако танка и климава традиција, али како се мода мења, мислим да ћемо у наредних годину две сигурно имати још неких деривата на трагу овога што смо видели у 'Црној свадби' мање-више убедљивих или оригиналних“.

Вампири – неискоришћен потенцијал наших крвопија

Иако је вампир једина српска реч која је прихваћена широм света, ни мотив крвопије није достојно представљена у српској кинематографији. У Србији је недавно приказан српско-немачко-британски филм „Вампир“ ког је режирао Бранко Томовић, глумац српског порекла а у филму се темељно бави коренима веровања у вампире у источној Србији.
Јанковић подсећа и на филм из раних деведесетих „Пун месец над Београдом“ Драгана Кресоје где имамо мотив вампиризма, као и „Крвопијце“ Дејана Шорака из 1989. рађеног у српско-хрватској копродукцији у ком је каријеру почела Ксенија Маринковић.
Вампири су боље пролазили у нашој кинематографији од влашке магије али ни њихов потенцијал на филмском платну и малим екранима није био довољно искоришћен. Јанковић сматра да у нашој кинематографији није било планираног зазора од хватања у коштац са темом оностраног, већ да немамо традицију и продукцију која би довела до већег броја таквих остварења.
„Међутим, све то некако иде у добром правцу, спорије него што би фанови желели али мислим да се и 'Црна свадба' показала као доста добра јер је у једном тренутку био рескир како би прошла прича која се бави темама оностраног па још са повременим уплива хорора у ударном термину у програму не само 'Суперстара' већ и РТС-а као јавног сервиса“, закључио је Јанковић.
Црна магија - Sputnik Србија, 1920, 14.11.2021
ДРУШТВО
Катабаза — шта значи језива реч коју изговара јунак тв серије о којој бруји Србија
Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала