Објављени подаци који показују какво је стање у привреди Србије

Републички завод за статистику објавио је низ података о привреди Србије. Реч је о подацима за октобар 2021. године, који се тичу туристичког промета, индустријске производње, промета робе на мало, спољнотрговинске робне размене, незапослености, као и о БДП-у за трећи квартал.

Реални раст бруто домаћег производа у трећем кварталу 2021. године, у односу на исти период претходне године износио је 7,7 одсто, што је према десезонираној серији података раст од 1,6 одсто у поређењу са претходним кварталом, показују подаци.

По делатностима у трећем кварталу 2021. године, у односу на исти период претходне, значајан реални раст бруто додате вредности је забележен у сектору трговине на велико и мало и поправке моторних возила, саобраћаја и складиштења и услуга смештаја и исхране (17 одсто), сектору грађевинарства (15,8 одсто), сектору стручних, научних, иновационих и техничких делатности и административних и помоћних услужних делатности (13,7 одсто).

Индустријска производња већа за 0,9 одсто

Индустријска производња у Србији порасла је у октобру за 0,9 одсто у односу исти месец 2020. године, док је у односу на прошлогодишњи просек већа за 13,6 одсто.

У периоду јануар-октобар текуће године, српска индустрија је, према објављеним подацима, забележила раст од 6,5 одсто на годишњем нивоу.

Међугодишњи раст производње у октобру је забележен у рударству, за чак 39,5 одсто, док је пад регистрован у прерађивачкој индустрији за 0,2 одсто и у сектору снабдевање електричном енергијом, гасом, паром и климатизација за 10,5 одсто.

Према статистичким показатељима, производња интермедијарних производа, осим енергије, порасла је прошлог месеца за 11,5 одсто на годишњем нивоу. Насупрот томе, пад је забележен у производњи нетрајних производа за широку потрошњу, за 0,7 одсто у поређењу са истим лањским месецом, затим у производњи капиталних производа за 0,8 одсто, у производњи енергије за 4,5 одсто и у производњи трајних производа за широку потрошњу за 26,2 одсто.

Пад броја незапослених

Број запослених у Србији у трећем кварталу ове године износио је 2.924.500, а број незапослених 341.500, што значи да је стопа запослености у трећем тромесечју 2021. била 50 одсто, а незапослености 10,5 одсто, показују подаци Републичког завода за статистику.

Према подацима Анкете о радној снази, у односу на други квартал, дошло је до смањења стопе незапослених за 0,6 процентних поена, уз истовремено повећање стопе запослености за 1,7 процентних поена.

Укупна запосленост у том периоду повећана је за 93.400, с тим да је формална запосленост већа за 36.500, а неформална за 57.000, наводи РЗС.

Највећи раст броја формално запослених забележен је у грађевинарству (25.400), у прерађивачкој индустрији (15.300) и трговини на велико и мало и поправци моторних возила (12.400).

РЗС напомиње да је расту неформалне запослености највише повећање броја запослених у пољопривреди, лову и шумарству (23.300) и грађевинарству (15.300).

Додаје се да је у трећем кварталу 2021. укупно било 431.700 неформално запослених, од чега у пољопривреди 243.900, а 187.700 ван пољопривреде.

Највећи раст запослености је у популацији са средњим стручним образовањем и старосне доби од 55 до 64 године.

Стопа запослених мушкараца је у трећем кварталу 2021. у односу на други квартал исте године повећана за 2,6 процентних поена и износила је 58,4 одсто, док је раст стопе запослености жена био свега 0,9 процентних поена, па је стопа запослености жена била 42,2 одсто.

Највеће смањење броја незапослених од 16.300 бележи се у регионима Шумадије и Западне Србије, док је у регионима Јужне и Источне Србије број незапослених порастао за 9.300.

Стопа запослености младих у доби од 15 до 24 године порасла је у трећем кварталу ове године за 1,4 процентна поена и износила је 27,3 одсто, док је истовремено порасла и стопа незапослене младе популације за 0,9 процентних поена и износила је 23, 1 одсто.

По регионима, једино београдски регион бележи смањење броја незапослених младих за 2.600, док је у регионима Шумадије и Западне Србије повећан број незапосленог младог становништва за 4.200, наводи РЗС.

Према Анкети о радној снази, посматрано међугодишње, стопа запослености повећана је за 2,2 процентна поена, стопа незапослености за 0,7 процентна поена, док је стопа становништва ван радне снаге смањена за 2,8 процентна поена.

Оваква међугодишња кретања основних контигената становништва на тржишту рада не могу се тумачити ван контекста промена изазваних ковид кризом током 2020, када појединци који нису могли да траже посао или нису били у могућности да почну да раде због анти-ковид мера, те су сматрани неактивним, а не незапосленим, па се повећање стопе незапослених са 9,8 одсто 2020. на 10,5 процената 2021. може сматрати као показатељ опоравка, јер се стопа враћа на ниво пре кризе, закључује РЗС.

Извоз скочио 27 одсто, увоз за 23,5 одсто

Укупна спољнотрговинска робна размена Србије у периоду јануар-октобар износила је 40,59 милијарди евра, што је раст од 25 посто у односу на исти период 2020, при чему је извоз скочио за 27 одсто док је увоз повећан за 23,5 одсто.

Током десет месеци, извезено је робе у вредности 17,60 милијарди евра, а увезено за 22,98 милијарди, тако да дефицит износи 5,37 милијарди евра, и већи је за 13,2 одсто него у упоредном лањском периоду.

Покривеност увоза извозом је порасла на 76,6 одсто са нивоа од 74,6 процената колико је износила прошле године у истом периоду.

Изражено у доларима, укупна робна размена са светом је од јануара до краја октобра износила 48,39 милијарди долара, што је пораст од 31,8 процената на годишњем нивоу.

Извоз робе је порастао за 33,8 посто на 20,99 милијарди долара, а увоз је повећан за 30,3 процента на 27,40 милијарди, међугодишње.

Дефицит за 10 месеци износи 6,40 милијарди долара, што чини повећање од 19,8 посто у односу на исти период 2020. Највеће учешће у извозу Србије имао је Регион Војводине (35,1 одсто), а у увозу Београдски регион (45,5 одсто).

Спољнотрговинска робна размена била је највећа са земљама са којима Србија има потписане споразуме о слободној трговини. Земље чланице Европске уније имале су удео од 60,8 одсто у укупној размени.

Туристички промет

У Републици Србији у октобру 2021. године, односу на октобар 2020. године, број долазака туриста је већи за 26,9 одсто, а број ноћења за 18,3 одсто, стоји у саопштењу РЗС.

У октобру је, у случају домаћих туриста, број ноћења мањи за 3,5 одсто. У случају страних туриста већи је за 88 одсто, пренео је „Блиц бизнис“.

Све о домаћој и светској економији

Прочитајте овде