- Sputnik Србија, 1920
РУСИЈА
Најновије вести, анализе и занимљивости из Русије и Заједнице независних држава

Русија на мети нове рунде агресивних акција земаља НАТО-а

© Flickr / mikytexХладни рат
Хладни рат - Sputnik Србија, 1920, 30.11.2021
Пратите нас
НАТО доследно позива на војно обуздавање Русије и шири хистерију о наводном јачању руске војне активности у близини Украјинe. Самит у Риги ће послужити као још једна рунда агресивних и провокативних акција земаља НАТО-а, упозоравају руски експерти.
Коментаришући предстојећи састанак министара спољних послова земаља-чланица НАТО у Риги, 30. новембра и 1. децембра, на коме ће једна од главних тема бити „руска претња“ на украјинским границама Јуриј Швиткин, заменик председника Комитета Државне думе за одбрану, истиче да „Русија нема намеру никога да напада“.
„Земље НАТО-а настављају да оптужују Русију за измишљену претњу како би оправдале своје поступке за јачање трупа у близини наших граница и за спровођење разних маневара. Данас видимо да се провокативне акције настављају у западном правцу. Имамо довољно груписаних снага и средстава која се налазе у близини наших граница, а ако је потребно, у складу са ситуацијом, имамо право и да их ојачамо и да их слободно пребацујемо по својој територији“, рекао је Швидкин за Спутњик.
Гомилање НАТО трупа око граница (Бело)русије
Шефови дипломатија земаља-чланица НАТО размотриће и низ других горућих тема, међу којима је и миграциона криза на пољско-белоруској граници.
Уочи састанка у Риги, председник Белорусије Александар Лукашенко је саопштио да на граници Белорусије стоји на десетине хиљада војника из држава-чланица НАТО-а и да Запад користи мигранте за обуздавање белоруске војске у случају конфликта са Русијом. Он је упозорио да белоруска војска неће остати по страни ако дође до сукоба на руско-украјинској граници или у Донбасу.
Швидкин објашњава да НАТО земље миграциону кризу користе за своје циљеве.
„Миграциону кризу они такође желе да искористе за реализацију својих циљева, јер желе да створе неку врсту измишљене претње која наводно долази од Белорусије и Русије. Све то опет чине да би оправдали груписање трупа НАТО-а у близини наших граница. Тешко ми је да оцењујем Лукашенкове речи, али ћу рећи да је појачано груписање НАТО снага у близини наших граница и граница нашег савезника, у овом случају Белорусије, још једна провокативна акција НАТО блока. Они јачају снаге, врше ротације, али у оквиру ротације неке војне јединице и даље остају у близини наших граница“, објашњава Швидкин.

Могу ли НАТО и Русија сести за преговарачки сто?

Уочи састанка у Риги, генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг је изјавио и да предлог о одржавању састанка Савета Русија-НАТО остаје на снази, пошто се Алијанса залаже за одржавање дијалога. Истовремено је позвао Москву да буде транспарентнија у својим акцијама и подсетио је на борбене групе Алијансе у балтичким државама и Пољској, напомињући њихову спремност да се одупру „агресији“.
Међутим, Москва је раније изјавила да нема информације о плановима НАТО-а да успостави дијалог са Москвом.
„Овде бих желео да нагласим политику двоструких аршина - говоре једно, а раде друго. Истовремено, њихове изјаве звуче и контрадикторно. Очигледна су та противречја – овде имамо ноту агресивног карактера, а истовремено желе да граде дијалог са Русијом. Како год било, мислим да се све земље НАТО-а немају исту тачку гледишта према Русији и да има и оних здравомислећих који су свесни одговорности за судбину народа који живе на њиховим територијама“, каже Швидкин.
Руски експерти су сагласни у оцени да курс НАТО-а према Русији у великој мери остаје исти као и током Хладног рата, чак су и методе непромењене. Представници како Алијансе, тако и западне заједнице у целини промовишу антируску хистерију, стварајући одговарајућу атмосферу како би се сва одговорност за евентуалну ескалацију свалила на Русију, иако Москва не даје повода за то.
НАТО је у сталној потрази за непријатељем како би оправдао своје постојање. Уосталом, та Алијанса је створена да би се супротставила СССР-у. Међутим, више не постоји Источни блок, нема више ССССР-а, а НАТО-у је и даље потребан спољни непријатељ, неко кога ће именовати за противника.
Руски политиколози указују на то да у оквиру Савета Русија–НАТО, по правилу, нема конструктивног разговора, јер је Алијанса фиксирана само на сопствене интересе. Ипак, стручњаци су уверени да би Москва подржала дијалог.
Такође оцењују да су слабе шансе да ће земље Алијансе заузети јединствен фронт против Русије, јер неке од њих страхују да би даља политика „одвраћања“ могла додатно да поткопају међународну и регионалну стабилност, што ће негативно утицати на безбедност појединих земаља чланица НАТО-а. Овде је, како објашњавају, реч о разним ненамерним инцидентима, који су раније избегнути, јер су постојале сталне консултације између руске и НАТО војске.
Успостављање дијалога је неопходно ради смиривања тензија, али је мало вероватно да ће Москва толерисати занемаривање својих интереса, иако изражава спремност да обнови контакте ако НАТО разговара о нечему другом осим о Украјини. Дакле, све зависи од западне стратегије и политичке воље. Москва је увек спремна за конструктиван дијалог.
Грб на згради Савета Федерације Русије - Sputnik Србија, 1920, 28.11.2021
РУСИЈА
Сенатор: Русија ће помоћи Белорусији ако Минск затражи помоћ у случају инвазије НАТО-а
Зграда Министарства спољних послова Русије и кула Кремља - Sputnik Србија, 1920, 19.11.2021
РУСИЈА
Москва: Ако је истина шта Столтенберг говори онда Оснивачки акт Русија-НАТО више не постоји
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала