Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на
 - Sputnik Србија, 1920
ЕКОНОМИЈА
Спутњик Економија прати најновије вести, анализе и извештаје из Русије, региона и света.

Хаос у Турској: Зашто пада лира

© AFP 2021 / YASIN AKGULТурска, економија, лира
Турска, економија, лира - Sputnik Србија, 1920, 01.12.2021
Пратите нас
Уз већ константан пад лире и инфлацију која ће у Турској до краја године вероватно износити близу 30 одсто и води у хиперинфлацију, незахвално је прогнозирати како ће изаћи из те кризе, сматрају економисти. Има ипак привредника који су, с обзиром на дуго искуство пословања у Турској, уверени да ће ситуација бити стабилизована за годину дана.
По оцени економисте др Ивана Николића из Економског института, криза у Турској последица је унутрашње природе, као и спољног притиска на турску лиру.
Он за Спутњик подсећа да тај притисак на турску валуту траје већ најмање пет година и у том периоду она је девалвирала готово четири пута. Сада се то слабљење, или депресијација, нагло и убрзала.
„Некада су то били ефекти слабости саме турске економије, али чини ми се да је узрок макар овог убрзаног слабљења последица пре свега политичких фактора. Ту имамо нешто што бисмо могли да припишемо и притиску Запада на Ердоганов режим, али често је то и последица његових личних неспретних одлука или намера везаних за монетарну политику, за њено спровођење или генерално за финансијски систем у Турској“, оцена је Николића.

Турска убрзава ка хиперинфлацији

Централна банка Турске је средином прошле седмице снизила основну каматну стопу на 15 процената, знатно испод инфлације од 20 посто. Турски председник Реџеп Таип Ердоган је извршио притисак на централну банку Турске да се окрене смањењу камате, односно ублажавању монетарне политике ради подстицања извоза, инвестиција и отварања радних места, упркос расту инфлације која је достигла 20 посто и убрзању слабљења националне валуте. Позвао је и сународнике да победе у „економском рату за независност”.
Тај Ердоганов потез је, међутим, утицао на историјски пад лире од 15 одсто средином прошле седмице, што је био њен највећи пад од врхунца валутне кризе која је Турску погодила 2018. године.
© Sputnik / Лола ЂорђевићНа налог Ердогана централна банка Турске је упркос високој инфлацији снизила основну каматну стопу, што је одмах оборило лиру 15 одсто
Реџеп Тајип Ердоган - Sputnik Србија, 1920, 30.11.2021
На налог Ердогана централна банка Турске је упркос високој инфлацији снизила основну каматну стопу, што је одмах оборило лиру 15 одсто
Од почетка године, турска валута је изгубила чак 45 одсто вредности, при чему је отприлике половина тих губитака настала од почетка прошле сеедмице.

Непромишљено монетарно попуштање

Аналитичари су одмах оценили да је реч о „непромишљеном и преурањеном монетарном попуштању" и да Ердоганов „ирационалном експеримент нема шансе да успе“.
И саговорник Спутњика каже да се у монетарној политици то не ради јер је ту осетљивост много израженија и да тај његов потез јако дестабилишу курс, али и цео финансијски систем.
Инфлације која је прошле године у ово време била 12 одсто, у октобру је на међугодишњем нивоу достигла 20 процената и вероватно ће у новембру и децембру бити између 25 и 30 одсто, што је већ убрзање које води у хиперинфлацију, са свим негативним последицама које из тога проистичу, сматра овај економиста.
На питање какве су прогнозе, он каже да су оне незахвалне. Запад и даље притиска Ердогана, пре свега преко економије, пошто турски председник и даље одолева том притиску преко других канала усмерених на промену режима, истиче овај економиста.
На питање како то Запад ради, он каже да изазивајући тражњу за страним валутама обара лиру, али и тако што утиче на одлазак капитала из Турске.

Простор за наду

Николић, ипак, указује да постоји одређени простор који Турској оставља наду да би могла да се извуче из кризе.
„Свакако, турска економија је здрава, има здраву материјалну базу. Она је велики произвођач у реалној економији и велики извозник. Једним делом овај курс погодује том извозном сектору. То је, вероватно, још увек простор који можда држи ту економију. Али уколико се ствари буду додатно погоршавале, постаће врло ризично и по сам извозни сектор“.
Објашњавајући зашто, он каже да нето извозници тренутно профитирају, али да се не може изоловано посматрати тај ефекат курса и камата само на извознике. Задуженима у страној валути је због слабе лире драстичнио погоршана отплата кредита, инфлација и реално мања примања смањују тражњу на тржишту што директно погађа привреду. Преко лоших биланса привреде се квари и позиција банака јер су изложеније ризику везано за немогућност отплате кредита. Онда имате поскупљење позајмица, већи трошак и то је онда један круг у коме се све надовезује једно на друго, каже он.
Турска економија јесте извозно оријентисана, али, како истиче, не у мери да корист од извоза превазиђе сав онај трошак или све оно лоше што овако висока депресијација лире и инфлација доносе.
Он не спори да ситуација у Турској има везе са последицама пандемије ковида на привреду, као и на све земље света, поготово Европу, која се осликава пре свега у вишој инфлацији, али сматра да је она, пре свега, производ унутрашње природе и спољних притисака на турску лиру који је пандемија само појачала.
CC0 / Pixabay / Инфлација у Турској ће до краја године бити близу 30 одсто, што Турску убрзано води ка хиперинфлацији
Економија - Sputnik Србија, 1920, 30.11.2021
Инфлација у Турској ће до краја године бити близу 30 одсто, што Турску убрзано води ка хиперинфлацији

Иксуство упућује на оптимизам

Члан Управног одбора турско-немачке привредне коморе, Александар Међедовић, који је у Турској привредник већ 20 година, се, међутим, није устручавао од прогноза и каже за Спутњик да је прилично сигуран да ће Турска за годину дана успети да стабилизује економију.
„Ако ме питате како ће то да се реши, могу само из сопственог искуства да кажем да је на сваку кризу коју је Турска доживљавала долазио један период успона и успеха. Очекујем да ће још можда у 2022. години да буде доста тешка ситуација за Турску, али да ће после тога и са побољшањем ситуације у свету да се и лира стабилизује. Слично се дешавало у последње две деценије више пута тако да сам ја пажљиво оптимистичан“, каже Међедовић за Спутњик.
Он сматра да највећи утицај на турску економију имају страни инвеститори, а те инвестиције су биле готово замрзнуте што је један разлог зашто је домаћа валута па тиме и цела привреда била нестабилна.

Пољуљано поверење

На питање због чега, он каже да је ту више разлога везаних за светско тржиште, у последње време и за пандемију, али је ту и пољуљано поверење у турско тржиште јер не осећају сигурност која им треба за дугорочне инвестиције, за дугорочну производњу. Он је навео пример Фолксвагена који је због тога ставио на чекање одлуку о изградњи велике фабрике у Измиру, што не значи да је од ње одустао.
„Турска валута је наравно под утицајем турске централне банке, а ту је тренутно политички утицај веома велики на шта страна тржишта реагују скептично зато што су навикли да централна банка ипак доноси одлуке независно. Чим је нешто под политичким утицајем то изазива сумњу и међу страним инвеститорима и на међународним тржиштима и код аналитичара и комбинација свега тога довела је Турску у ову ситуацију у којој је сада“, каже Међедовић.

Велико тржиште

Он, међутим, напомиње, да се не сме да заборавити да је Турска са близу 85 милиона становника, поред свих страних утицаја, поседује огромно домаће тржиште. Она је, такође, млада економија базирана и на производњи и на извозу, али и на увозу и на домаћој потрошњи. Турци су, каже, велики потрошачи, истичући да се и у садашњој кризи много троши, упркос великој скупоћи изазваној изузетно ниском лиром у односу на долар или евро.
Када се пандемија мало стишала Турци су кренули у куповину, али индустрија није могла да снабде тржиште у довољној мери јер темпо производње није могао да задовољи тражњу, што је довело до тога да оно чега нема постаје скупље и до раста инфлације.

Политика је променљива

CC0 / Пиксабеј / Према прогнози ММФ-а, Турска ће у овој години забележити раст привреде од двет одсто, што ће бити једна од највећи стопа раста у свету
Берза, аналитика, економија - Sputnik Србија, 1920, 30.11.2021
Према прогнози ММФ-а, Турска ће у овој години забележити раст привреде од двет одсто, што ће бити једна од највећи стопа раста у свету
„За Турску је то валидно јер је она велико тржиште, а на ту инфлацију утиче и поверење аналитичара и поверење међународних тржишта, које је сигурно засновано на политичком мишљењу које они имају. Али политика је транзиторна и сигурно је да ће она у једном тренутку да се промени, само је питање кад“, уверен је наш саговорник.
По оцени Међедовића, тешко се руководити економском аналитиком у случају Турске. Каже да је управо пред наш разговор слушао једну економисткињу из Европске централне банке која је пробала да за немачку телевизију одговори на питање откуд толика инфлација у Турској. И како је признао, није разумео разлоге које је она дала. Највероватније је то нека комбинација свих екстерних и интерних утицаја, каже Међедовић.
А наспрам апострофираних лоших показатеља стоје и они да је, на пример, Међународни монетрани фонд прогнозирао да ће раст БДП-а Турске ове године бити девет одсто, што ће бити једна од највећих стопа економског раста у свету. Уз то јавни дуг Турске је међу најмањим у свету и износи 40 одсто БДП-а, а стопа незапослености 11 одсто.

Шта страни инвеститори добро знају

Он је, осим тога, мишљења да неће доћи до немогућности враћања кредита и додатног задуживања које ће сигурно уследити због ниских камата.
„Турска ипак има резерве и то може њима да надокнади. Не треба заборавити да Турска није задужена код ММФ-а. Пре извесног времена је вратила све дугове и нису ушли у искушење да се поново задуже код ММФ-а. Мислим да то страни инвеститори добро знају, да је то само један део њихове аналитике и и да ће као прво да погледају на турско тржиште“, оцена је овог привредника са дугогодишњим стажом у Турској.
На питање у којој су се мери немачки инвеститори повукли са турског тржишта, члан УО турско-немачке привредне коморе каже – нимало. За Немачку је Турска јако битан спољнотрговински партнер и велико тржиште за њене извозне производе и они су са погледом на турску привреду већ иза 2025. године, јер дуготрајно планирају, 10 година унапред.
За њих је важно то што су имали прилике да виде у протеклих 20 година који је привредни раст имала Турска и како је после криза наново стабилизовала тржиште.
Зато сматра да само гледати одлуку о снижавању каматних стопа, кроз призму инфалције и курса, колико год то била неконвенционална мера, није довољно за прогнозе и сагледавање турске економије.
Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала