Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на
 - Sputnik Србија, 1920
РЕГИОН
Најновије вести, анализе и занимљивости из земаља у региону

Амерички модел за БиХ: Црвена линија преко које Српска на сме да пређе

© AP Photo / Amel EmricГласање
Гласање - Sputnik Србија, 1920, 03.12.2021
Пратите нас
Коментаришући ток разговора о реформи изборног законодавства у БиХ, један од хрватских лидера Илија Цвитановић, председник ХДЗ 1990, изјавио је да је последња опција која ће бити разрађена — електорски начин избора чланова Председништва БиХ. Овај „амерички модел“ је црвена линија преко које РС не сме да пређе, јер би то значило њен политички пораз.
На овај начин, чланови Председништва БиХ бирали би се као амерички председник, посредно — грађани не би бирали њих, већ представнике који би касније, окупљени у једно тело као што је у САД електорски колеџ, бирали чланове Председништва.
Према Цвитановићевим речима, електорски начин избора чланова Председништва био би „комбинација директног и индиректног избора… који би носио те пондере вредности по подручјима где живи колико којег становништва и на начин, како је то (Метју) Палмер протумачио, да би он представљао потпуно легитимно заступање у Председништву БиХ и да би било јасно да хрватски народ бира хрватског, бошњачки бошњачког, српски српског члана“.
Избори у БиХ - Sputnik Србија, 1920, 02.12.2021
РЕГИОН
Бошњаци могу да изгубе све ако не пристану на компромис

Начин избора чланова Председништва — Српска има црвене линије

Ипак, експерти из Републике Српске сматрају да је овакав начин избора непримењив и није у интересу за Републику Српску. Према речима експерта за политички систем Влада Симовића, за Републику Српску свако решење избора чланова Председништва, осим директног избора, представљао би политички пораз.
„Свака друга опција потпуно је неприхватљива за Републику Српску. Није реч о некаквом каприцу српске стране, већ је реч о битној надлежности, битном политичком сегменту за Републику Српску. Њој је у интересу да има директно изабраног представника са свог простора и из свог ентитета. То је право које је Српска добила у Дејтону и то је црвена линија испод које не може ићи“, сматра Симовић.
Проблем са изборним законодавством нема Република Српска, већ Федерација и Српска не сме да дозволи да се проблем прелије и на њу, додаје он. Суштина је, према његовима речима, да се хрватска и бошњачка страна договоре како да реше међусобне проблеме, а не да Република Српска буде колатерална штета тог спора, а предлог да се чланови Председништва бирају путем електора управо води ка томе.

Хрвати и Бошњаци нек се договарају…

Електорски начин избора није примењив на подручју Републике Српске због тога што у њој не постоје околности које захтевају начин промене, не само члана Председништва БиХ из Федерације БиХ, него и Већа народа Парламента ФБиХ, каже професор Правног факултета Универзитета Источно Сарајево Радомир Лукић.
„Како су околности различите, нема никакве потребе да се и код нас примењује модел избора електора, па да електори бирају члана Председништва. За нас је прихватљив само непосредан избор од стране целог бирачког тела Републике Српске“, категоричан је Лукић.
Устав БиХ, као и Анекс 3 Дејтонског споразума који је посвећен изборима, не говоре ништа о томе да ли ентитети могу да изборе за чланове Председништва уреде на различите начине, додаје Лукић.
„То је ствар која се може уредити на различите начине, у зависности од околности. Нема никакве правне запреке да то буде другачије“, истиче он.
Са Лукићем се слаже и политиколог Милош Шолаја — све је ствар договора — како буде договорена реформа изборног законодавства, тако ће бити, каже он. Зато и претпоставља да је Цвитановић мислио само на измене изборног система у Федерацији БиХ, како би се избегле манипулације, односно понављање „случаја Комшић“.

„Суштина измена изборног закона и јесте у томе што Хрвати не могу да добију свог легитимног представника у Председништву, него манипулацијом Бошњака добијају ’послушне Хрвате‘, какав је Комшић, који заступа бошњачку политику“, објашњава Шолаја.

Он додаје да је директан избор члана Председништва најдемократскији начин избора, те стога електорски начин избора члана Председништва није у интересу Републике Српске.
Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала