Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на

Мусолини анте портас – Како је италијански фашизам утицао на Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца

© AP PhotoАнте Павелић и Бенито Мусолини
Анте Павелић и Бенито Мусолини - Sputnik Србија, 1920, 09.12.2021
Пратите нас
Издавачка кућа „Службени гласник“ представила је студију „Мусолини анте портас, италијански фашизам и југословенско суседство (1919 – 1925) историчара Милана Ристовића, у којој су детаљно анализирани проблеми и изазови с којима се суочавала млада и нестабилна Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца у светлу нарастајућег фашизма у суседној Италији.

Шта је Мусолинија довело на власт

„Ова књига је, пре свега, посвећена друштвима у кризи и свим последицама таквих кризних ситуација. Први светски рат је утицао на то да се драматично промени геостратешка слика и политичка карта Европе. Појавиле су се нове државе од Балтика до Јадранског мора. Постојали су губитници и победници у рату и један дуги низ драматичних процеса, укључујући и руску револуцију, као и победника који је себе сматрао губитником – а то је била Италија. Италијанска елита, уз мале изузетке на левици, сматрала је да је то 'осакаћена победа', јер Италија није добила оно што је тражила 1915. године у Лондону да би ушла у рат на страни Мале Атанте“, истакао је на промоцији аутор студије Милан Ристовић.
Према његовим речима, италијанско друштво је након рата који је однео 700.000 италијанских војника, било у великој кризи.
„Државна каса је била празна, а елита која је водила Италију у време уједињења, италијански либерали који су изнутра била подељени на три фракције, нису били способни да превазиђу кризу. Истовремено су настали велики социјални проблеми у Италији, што је довело до појаве политичког радикализма, низа штрајкова под утицајем велике социјалне кризе, као и под утицајем онога што се дешавало у Русији“, наводи Ристовић.
Све је то, како је истакао, довело до споја који се показао као фаталан за Италију током наредних 20 и више од година.
© Sputnik / Валентина БулатовићСтудија "Мусолини анте портас" историчара Милана Ристовића, у издању Службеног гласника
Студија Мусолини анте портас историчара Милана Ристовића, у издању Службеног гласника - Sputnik Србија, 1920, 09.12.2021
Студија "Мусолини анте портас" историчара Милана Ристовића, у издању Службеног гласника
„Италијанска политичка елита, десница и они који су финансирали италијанске политичке странке, а то су били велики индустријалци са севера, видели су у тим радикалима с деснице шансу да некако рашчисте политички терен. Управо се тада појавио Бенито Мусолини, необична личност, бивши социјалиста-интервенциониста, који је 1919. у Милану основао Фашистичку странку“, навео је Ристовић.
Иако је појава Мусолинија у првих неколико месеци била готово незапажена, веома брзо се показала његова демагошка вештина.
„Он је преузео цео корпус постојећих флоскула италијанског иредентизма и национализма и уградио их у своју идеологију, додајући јој нове компоненте да би имао што ширу подршку италијанског друштва. Кад имате простор који је фигуративно нађубрен кризом, из њега почињу да ничу отровне биљке које ће загадити политички простор и указати на то да с тим друштвом нешто није у реду“, констатује историчар.

Порођајне муке Краљевине СХС

Управо у то време, подсећа Ристовић, појавила се потуно нова држава, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, која је имала огромне проблеме.
Југословенско друштво је у том периоду било састављено од различитих политичких традиција и менталитета, оптерећено бројним проблемима, почев од несређеног законодавства, преко неуједначеног образовног система, све до политичке раздробљености и проблема с одређивањем граница према бројним суседним државама.
„Без подршке савезника, без довољно моћи да се то реши на неки други начин и да се та држава интегрише, Италија је постала кључни проблем, зато што је након Првог светског рата имала огромну војску, 4,5 милиона војника, док је с југословенске стране било 120.000 исцрпљених српских војника, оних који су кренули у рат 1912. године и оних који су били у аустријском заробљеништву и онако изгладнели упућивани на нове фронтове“, истиче Ристовић.

Данунцијев бастион у Ријеци

Једно од горућих питања у борби за југословенске границе у националним оквирима југословенске државе било је, како напомиње Ристовић, питање Ријеке.
„Ту се отвара питање коме ће припасти Ријека, јер Југославија нема пристојну луку, а Ријека има директну железничку везу са Средњом Европом. Италијани, међутим, сматрају Ријеку делом своје националне територије... Конференција мира одлучује да то буде град-држава, Италијани нису задовољни и ту се појављује невероватна личност, водећи песник италијанског модернизма Габријеле Д'Анунцио. Он с групом авантуриста упада у Ријеку и тамо прави историјско-политички феномен - више од годину дана води ријечку државу, пише устав“, наводи Ристовић.
Д'Анунцио и његови следбеници успели су да привуку изузетно шаролики круг присталица и симпатизера, од италијанских националиста и анексиониста, до бивших војника и офирицира, који су у том десничкарском експерименту видели нешто ново.
„Чак и Лењин сматра да је то веома занимљиво, Хемингвеј долази да види шта се ту дешава... Све је то нека врста италијанског протофашизма, то су идеје које ће Мусолини добрим делом касније покрасти – комплетну кореографију, маршеве, униформе, песме које су фашисти касније користили у својој пропаганди“, напомиње Ристовић, додајући да је Мусолини, ипак, у почетку био веома опрезан према овом покрету, те да се с Данунцијем сусрео само једном.
Ипак, под притиском Европе, италијанска војска је Д'Анунција истерала из Ријеке, којој је враћен статус град-државе.
„Тада фашисти долазе на сцену и праве пуч, а неколико месеци каснијеи Ријека постаје њихов бастион“, каже историчар.

Краљевина СХС – Трун у оку италијанских фашистац

Ристовић подсећа на то да је Мусолини током Првог светског рата писао текстове подршке српском народу да се одбрани, као и да је Д'Анунцио такође писао своју оду Србији.
„Све то, међутим, нестаје када српска влада почне да преговара с југословенским одбором и они то виде као угрожавање италијанског интереса. Мусолинијев напредак је био добрим делом повезан с југословенским питањем“, каже Ристовић.
Он напомиње да су југословенски новинари, публицисти, писци боље оцењивали масовну психологију и утицај фашизма на италијанске студенте и на средњу класу него тадашња званична југословенска дипломатија и политика.
„Од зенитиста и комуниста, марксиста, до оних који припадају национално-конзервативним круговима, уз врло мале изузетке, види се врло критички однос према италијанском фашизму, они виде ту опасност и покушавају да укажу на то да морају да се поставе неке границе. С друге стране, италијански фашизам, као и претходна авантура Данунција окупља око себе све оне који руше југословенску државу. Године 1919. и 1920. у Ријеку стижу и представници Косовског комитета, бивши аустроугарски официри, нека врста протоусташког покрета, разни сепаратисти, припадници ВМРО-а и сви они имају подршку Данунција, али касније проналазе у Мусолинију главног финансијера и тутора својих активности“, истиче Ристовић, објашњавајући комплексност негативног утицаја италијанског фашизма на очување интегритета Краљевине СХС и последице тих односа у будућности југословенске државе.
Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала