Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на
 - Sputnik Србија, 1920
РУСИЈА
Најновије вести, анализе и занимљивости из Русије и Заједнице независних држава

Следи ли нови историјски сусрет: Ватикан се нада, Москва вага

© Sputnik / Сергей Пятаков / Уђи у фото-галеријуПатријарх Московски и све Русије Кирил и папа Фрања
Патријарх Московски и све Русије Кирил  и папа Фрања - Sputnik Србија, 1920, 09.12.2021
Пратите нас
Поглавар Римокатоличке цркве папа Фрања изјавио је да је спреман да допутује у Русију, где би требало да се састане са патријархом московским и целе Русије Кирилом. Ако до тога заиста дође, то ће бити други сусрет поглавара две цркве од 11. века.
Претходни историјски сусрет, први после великог раскола Цркве 1054. године, догодио се у Хавани, на Куби, у фебруару 2016. године, где је потписана заједничка декларација и где се разговарало о прогону хришћана од стране екстремиста на Блиском истоку, Африци и у другим регионима, што је захтевало неодложне мере и ближу сарадњу хришћанских цркава.
Сада и у Москви има потврда да се о сусрету патријарха Кирила и папе Фрање преговара, пошто је најављено да ће се шеф Одељења за спољне црквене везе Московске патријаршије митрополит Иларион састати са римским папом крајем децембра у Ватикану, како би о том питању разговарали. Митрополит је саопштио да намерава да у име патријарха Кирила честита папи 85. рођендан, као и да са њим разговара о широком спектру питања билатералних односа две цркве, међу којима је и питање могућег сусрета папе Фрање са патријархом Кирилом. Он је нагласио да ни место ни датум тог сусрета још нису одређени.
Надежда Бељакова, виши научни сарадник Центра за историју религије и цркве Института за општу историју Руске академије наука, оцењује да је тај сусрет и даље упитан.
„Папа Фрања је најавио овај сусрет на конференцији за новинаре у авиону. Полазећи од руске перспективе и унутарцрквеног контекста, формат састанка и његов дневни ред још нису јасни. Сусрет би могао да се одржи у оквиру патријархове посете Финској, али те посете, по свему судећи, неће бити. Састанак је планиран за следећу годину, али на данашњи дан је очигледно да папа неће бити позван у Москву“, каже Бељакова.

Тема на претек, од Блиског истока до Украјине

Како преносе италијанске агенције, папа Фрања је о намери да посети Москву саопштио током традиционалне конференције за штампу на лету из Атине у Рим после посете Кипру и Грчкој. Он је рекао да за дијалог са братом нису потребни протоколи.
Међутим, Бељкова напомиње да овај састанак за сада није уврштен у програм патријарха Кирила и да се још не припрема.
„Неизвесност и неупућеност људи веома блиских црквеном апарату о детаљима потенцијалног сусрета наводи нас на претпоставку да је изјава о историјском сусрету, попут папине спремности да дође у Москву, на много начина пи-ар католичке стране. РПЦ не пориче састанак, али нико сада није спреман да износи било какве детаље“, каже Бељкова.
Ако до састанка ипак дођe, Бељкова сматра да ће на дневном реду бити мигрантска криза, пандемија, нејединство и дезинтеграција у свету. Истовремено, два поглавара би могли да размотре и украјинско питање. Бељкова напомиње да је папа Фрања подржао канонску Украјинску православну цркву Московског патријархата.
„У случају украјинског црквеног конфликта, мора се имати на уму да папа Фрања има прилично компликован однос са гркокатолицима унутар Католичке цркве. Католици источног обреда, често национално оријентисани, њега углавном не интересују — он тврди да је унија историјски застарели пут односа двеју цркава. Штавише, Фрања је са другог континента, буквално са друге планете, а унутарправославна трења у источној Европи нису му блиска“, каже Бељкова.
Саговорница Спутњика такође напомиње да би се потенцијални сусрет могао размотрити из неколико аспеката. Прво, из руског контекста, из аспекта руске спољне политике и тога како је руско Министарство спољних послова утицало (или није утицало) на развој односа Москве са Ватиканом током дужег периода.

„Знамо да је совјетско руководство од педесетих година прошлог века са одређеним интересовањем и пажњом реаговало на папин мировни план и на његово учешће у решавању конфликата различитих нивоа. На тему миротворства чак је и СССР био спреман да контактира са представницима Ватикана, а сећамо се и да се та прича потегла и током састанка на Куби. Генерално, с обзиром на тешку спољнополитичку ситуацију за Русију, развој односа са Ватиканом могао би бити добар потез како би се донекле побољшао имиџ Русије и превазишла политика изолације“, наводи Бељкова.

Могуће је да ће Московска патријаршија ставити пред себе амбициозан задатак, како би показала да московски патријарх и папа Фрања, као лидери хришћанског света ког муче поделе и конфронтације, пружити један другом руку, братски штитећи хришћанске вредности, сматра Бељкова.
„Међутим, ни у овом случају не видим развој међуцрквеног дијалога, јасно је да је то геополитички догађај“, додала је она.
Бељкова не мисли да ће овај сусрет бити на било који начин интересантан са становишта теологије, тражења платформе за зближавање позиција католика и православаца, а тим пре, неће бити речи о јачању утицаја или присуства Католичке цркве у Русији.

„У Русији је формиран разрађен систем односа који траје дуги низ година и који се неће променити током овог састанка — и секуларни и црквени представници Русије заинтересовани су за комуникацију са Ватиканом ради решавања међународних геополитичких проблема. На пример, спремни су да сарађују у области очувања мира или заштите хришћанских вредности, али не планирају да дају Католичкој цркви шансу да ојача своју позицију унутар Русије и утичу на руску унутрашњу агенду“, истиче Бељкова.

Према њеним речима, сâм састанак ће у сваком случају изазвати бурне реакције православних фундаменталиста, али пошто су њихове реакције предвидиве, то неће бити изненађење ни за патријарха, ни за његово окружење, ни за руско Министарство спољних послова.

Кубански састанак

Бељкова оцењује да данас у међународним односима много тога подсећа или, прецизније, вуче корене из седамдесетих година прошлог века, напомињући истовремено и да је и до каријерног раста два поглавара дошло управо у том периоду.
Патријарх Кирил је своју црквену каријеру започео као црквени дипломата, а током Хладног рата, РПЦ је била утицајна сила, важан партнер, између осталог, и Ватикана. Данашња међународна напетост, по свему судећи, даје шансе за интензивирање црквене дипломатије, оценила је Бељкова.

„Могу да претпоставим да овде постоји још једна значајна компонента — Фрањина латиноамеричка прошлост могла би да буде основа за успостављање дијалога између црквених лидера у контексту левичарске друштвене агенде. Артикулисање приче о друштвеној одговорности и правди, заједно са хришћанским вредностима, може постати основа за зближавање“, оценила је Бељкова.

Подсетимо, средином фебруара 2016. године на међународном аеродрому Хосе Марти у Хавани одржан је први сусрет руског патријарха и папе после хиљаду година. Поглавари две цркве Кирил и Фрања разговарали су у просторији у којој су биле изложене заставе Ватикана и знамење поглавара Руске православне цркве.
Тај сусрет је назван „историјским догађајем“, јер током целе историје контаката Руске православне и Римокатоличке цркве оваквих сусрета није било.
Поглавари две Цркве су у заједничком саопштењу позвали међународну заједницу да заустави дискриминацију хришћана на Блиском истоку и у Северној и Централној Африци и другим регионима, где су храмови подвргнути варварском разарању и пљачки, светиње — скрнављењу, споменици — уништавању.
Патријарх московски и целе Русије Кирил и папа римски Фрања позвали су тада међународну заједницу да се уједини у борби против тероризма, оконча насиље на планети и спречи нови светски рат.
Сусрет патријарха московског и целе Русије Кирила и римског папе Фрање у Хавани - Sputnik Србија, 1920, 06.12.2021
РУСИЈА
Римски папа: Спреман сам да допутујем у Русију
Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала