Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на
 - Sputnik Србија, 1920
СВЕТ
Најновије вести из света

Може ли Либија изабрати председника и поново бити функционална земља

© Sputnik / Андрей Стенин / Уђи у фото-галеријуСитуација у Либији
Ситуација у Либији - Sputnik Србија, 1920, 12.12.2021
Пратите нас
Председнички и парламентарни избори који би требало да уследе у Либији, имају за циљ да покрену политичке процесе како би ова земља, која је већ деценију у кризи, поново била функционална. Међутим, велико је питање колико ће људи у том дубоко подељеном друштву и атмосфери сукоба и интрига уопште хтети да учествује у свему томе.
Овако уредник сајта РТС-а Раде Мароевић коментарише политичку ситуацију у Либији, у којој би 24. децембра требало да се одрже председнички избори, што је кључни део плана Уједињених нација да се у овој држави окрене нова страница после десет година хаоса, који је уследио након смене и убиства Моамера Гадафија 2011. године.
Међутим, избори су постали упитни након што је Високи државни савет те земље затражио да буду одложени за фебруар, за када су планирани парламентарни избори.

Може ли Либија изабрати председника

Према Мароевићевим речима, Либија је од земље која је била прилично стабилна, запала у потпуни хаос, а фрагментација либијског друштва резултат је сукоба, два грађанска рата у последњих десет година и дубоког неповерења које влада међу локалним заједницама.
„Није уопште питање да ли Либија може да функционише као јединствена земља. Она је показала да то може, наравно уз проблеме који су тада постојали, али та земља је била јединствена, па је разбијена и сада тамошње поглавице локалних племена владају својим територијама. Либија је земља са много више питања него одговора, попут тога како поделити приходе од нафте који су кључни извор прихода или шта учинити са чињеницом да је огроман број становника у међувремену побегао из те земље, углавном високообразованих људи”, примећује гост „Спутњик интервјуа”.
Велики је изазов, како каже, да се сви ти фрагменти друштва прво уједине у две, три или више јединица које би се касније спојиле у јединствену државу.
„И бивши амерички председник Барак Обама својевремено је рекао да је Либија њихов највећи неуспех, али међународна заједница сада покушава да, уз велике притиске, те силне фрагменте либијске политичке, племенске и сваке друге сцене склопи у једну слику. У том смислу су председнички избори, за које и даље не знамо да ли ће бити одржани у децембру, покушај да се види да ли је таква иницијатива уопште могућа”, оцењује Мароевић.

Позната матрица међународне заједнице

Он додаје да међународна заједница користи матрицу коју је до сада доста пута користила, од Ирака, преко Македоније и Косова — да се спроведу било какви избори и да се на њиховим резултатима онда гради политичка сцена која би, после извесног времена, показала да ли може да буде стабилна или не. Међутим, како напомиње, изборе треба да спроведе привремена влада, о којој добар део становника и либијских вођа нема претерано високо мишљење.
„Споран је изборни закон, а од 98 кандидата за председника бар десет је јако спорно. За некима су расписане међународне потернице због ратних злочина, за некима јуре локална тужилаштва, за неке нико никада није ни чуо чак ни у Либији. Дакле, ситуација унутар Либије је јако сложена, а чињеница да ни међународна заједница није јединствена по питању решавања проблема у овој земљи, говори да је ситуација и изван ње јако конфузна”, примећује наш саговорник.
Када је реч о председничким кандидатима, Мароевић каже да је тешко проценити ко од њих колику снагу уопште има.
„Чињеница да су пустили готово све кандидате који су се пријавили да учествују на изборима, говори да је циљ избора да се види и колико упориште они заиста имају међу бирачима. Мислим да у овом тренутку нико заиста не зна ко је фаворит на овим изборима и ко и да ли уопште може да уједини Либију на било који начин. Зато ови избори и јесу негде тест за парламентарне изборе, након којих би кренуле те политичке реформе у земљи”, оцењује Мароевић.

Хафтар или Мач ислама

Како каже, генерал Халифа Хафтар који контролише исток земље богат енергентима, има најинтересантнију политичку каријеру од свих локалних лидера.
„Он је прво био Гадафијев протеже и командант његових трупа, па је пао у немилост и завршио у затвору. Онда се преселио у Ленгли у Америци, да би се после вратио у Либију и постао командант снага источног дела Либије. Тешко је рећи да ли је он човек који може да уједини Либију, јер за њега на западу земље неће гласати апсолутно нико, имајући у виду да је он прототип непријатеља свих тамошњих племена. Када је реч о истоку земље, мислим да је циљ избора негде да се провери и да ли је он заиста толико утицајан у делу који контролише”, сматра наш саговорник.
Велика непознаница је, каже, и син бившег либијског лидера Сејф ал-Ислам Гадафи (Мач ислама), чија је кандидатура прво одбијена, а потом прихваћена.
„Реч је о човеку кога је отац спремао да га наследи, образованом и интелигентном који је у последњих десет година успео да преживи силне покушаје разних милиција да га убију. Њега због ратних злочина тражи Међународни кривични суд, као и неколико локалних судова, али чини се да на међународном плану постоје снаге које мисле да је он можда човек који би у неком тренутку могао Либију да повеже у неку јединствену целину, па да се одатле крене даље“, наводи Мароевић.
Да ли Мач ислама то заиста јесте, истиче гост Спутњика, ми у овом тренутку не знамо, јер осим два појављивања последњих недеља, он у јавности није виђен готово десет година.
„Мислим да, у сваком случају, ни једној од племенских, политичких и војних групација у Либији није у интересу да стање у земљи остане овакво, али се бојим да ће пут ка решавању кризе бити дуг и захтевати више од једног изборног процеса, судећи према томе да је и до овог првог тешко доћи“, закључује Раде Мароевић.
Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала