Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на
 - Sputnik Србија, 1920
НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА

Научници открили ко брже учи – мождане ћелије у посуди или вештачка интелигенција /видео/

CC BY 2.0 / NIH Image Gallery / Flickr / Неуронска мрежа
Неуронска мрежа - Sputnik Србија, 1920, 20.12.2021
Пратите нас
Аустралијски научници који проучавају вештачку интелигенцију открили су да када се живе мождане ћелије у Петријевој посуди ставе у оно што истраживачи називају „виртуелни свет игара“, оне могу да науче да играју видео-игрицу понг, известио је магазин „Њу сајентист“.
„Мислимо да је фер назвати их киборг мозговима“, наводи се у извештају Брета Кејгана, главног научног службеника „Кортикал лабса“.
Према публикацији, многи научници из целог света истражују мреже неурона у посудама, често формирајући органоиде налик мозгу. Али налази „Кортикал лабса“ су први пут открили да мини-мозак обавља задатке усмерене ка циљу.
Међутим, стотине хиљада људских можданих ћелија у посуди не само да могу научити да играју понг, већ и да повећају своје перформансе брже од вештачке интелигенције, наводи се у извештају.

„Често кажемо да живе у Матриксу“, рекао је Кејган. „Када су у игри, верују да су они рекет.“

Штавише, иако ове мождане ћелије у посуди нису тако добре у понгу као вештачка интелигенција или прави људи, оне уче брже, истичу научници у својој студији.
„Невероватан аспект је колико брзо науче за 5 минута у реалном времену“, рекао је Кејган. „То је заиста невероватна ствар коју биологија може да уради.“
Програм „Диш бреинс“, који компанија развија, састоји се од 800.000 до милион живих можданих ћелија, што је отприлике еквивалент мозгу бубашваба. Неке садрже ембрионалне мождане ћелије мишева, док друге ћелије људског мозга изведене из матичних ћелија. Низови микроелектрода који могу да стимулишу и читају активност ћелија узгајају се на врху ћелија. Пуцање електрода са леве или десне стране једног низа говори мини-мозгу да ли је лопта са леве или десне стране, симулирајући рудиментарну верзију понга без противника. Блискост сигнала је назначена њиховом фреквенцијом.
Рекет се помера лево или десно у складу са одређеним обрасцима активности кроз неуроне. Компјутер реагује на ову активност, а мини-мозак учи како да рукује рекетом захваљујући повратним информацијама од електрода.
Као две могуће примене за налазе научника наводи се побољшано машинско учење и тестирање лекова како би се посматрало како експериментални лекови утичу на мозак.
Људски мозак - Sputnik Србија, 1920, 27.11.2021
НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА
Погубан утицај шећера на мозак: Истраживање показало да остари чак 11 година
Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала