Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на
 - Sputnik Србија, 1920
РУСИЈА
Најновије вести, анализе и занимљивости из Русије и Заједнице независних држава

Правилник о коси, жигосање и признање будизма: Необични укази царице Јелисавете Петровне

CC0 / / Портрет Јелисавета Петровна
Портрет Јелисавета Петровна - Sputnik Србија, 1920, 01.01.2022
Пратите нас
Владавина Јелисавете Петровне почела је државним превратом 1741. године и везује за доба просветитељства. Међутим, мање су познати необични укази које је руска царица издала, а који би људима данашњице могли да се учине помало чудним, пише лист „Аргументи и факти“.
Царица је отворила прве гимназије у Русији. По њеном указу отворени су Универзитет у Москви, Академија уметности и царски театар, а била је и покровитељка научника и културних посленика.
Лист се усредсредио на мање познате царичине потезе и издвојио неколико њених необичних указа.

Признање будизма

Будизам је, према речима аутора, почео да се шири у Русији још у 17. веку, када су се у Забајкалу на руском Далеком истоку појавили Бурјати и Калмици.

Лист напомиње да је Јелисавета Петровна дала будизму статус једне од званичних државних религија.

Како се наводи, један од првих потеза царице након што се нашла на престолу био је управо указ о признању „ламаизма“ 1741. године. Будисти су били толико захвални царици да су је сматрали земаљским оличењем Беле Таре, свемогуће и милосрдне богиње.

Правилник о коси

Током зиме 1747. године, царица једном приликом никако није успевала да скине неквалитетан пудер за косу – није помагало ништа, ни четке, ни шампони, пише аутор. Тада је Јелисавета одлучила да косу префарба у црно, али јој се од фарбе коса само слепила а пудер и даље задржао, па јој није преостало ништа друго него да обрије главу и да неко време носи црну перику.
Међутим, како у томе не би била усамљена, издала је „Правилник о коси“.

Наредила је свим дворским дамама да и оне обрију главе и носе црне перике док им коса не порасте, а племкињама је дозволила да задрже своју косу, али под условом да и оне носе перике.

Тако је неколико месеци читаво петербуршко племство носило идентичне фризуре.

Борба против бахатих возача кочија

Иако у 18. веку није било аутомобила, постојала су саобраћајна правила. Било је забрањено пребрзо јахати коње.
С тим у вези, царица је издала указ који је подразумевао да полиција „хвата“ коњанике и кочијаше који крше то правило. Према медијским наводима, њима су одузимани коњи који су остајали у царској штали све док не плате казну.

Мачке – чувари Ермитажа

У Зимском дворцу се током 1740-их година настанио велики број пацова који никако нису успевали да истребе. Глодари су правили рупе у зидовима и уништавали слике у Ермитажу.
Царица је чула гласине да су мачке у Казању помогле у борби против пацова, те је 1745. године издала декрет „О слању мачака на двор“ , према којем је требало пронаћи 30 најбољих ловаца на пацове и послати их у Петербург.

Руски лист пише да су се мачке одмах „латиле посла“ и да су убрзо уништиле све глодаре, као и да од тада нису напуштале Зимски дворац.

У Петербургу чак постоји и празник мачака Ермитажа који се обележава у мају, подсећа аутор.

Жиг на челу

У Русији су неколико векова жигосани нарочито опасни криминалци.
У чланку се наводи да је Јелисавета Петровна одлучила да пооштри тај закон. С тим у вези, 1746. године је издала указ да њима обавезно мора да стави жиг на чело како не би могли да га сакрију.
На тај начин, чак и након што је осуђеник одслужио казну – он није био прихваћен у дрштву и заувек је остајао обележен.
Закон је стављен ван снаге тек 1863. године.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала