Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на
 - Sputnik Србија, 1920
ЕКОНОМИЈА
Спутњик Економија прати најновије вести, анализе и извештаје из Русије, региона и света.

Цена „зелених амбиција“: Струја поскупљује, а Немачка затвара нуклеарне електране

© AP Photo / Stefan Puchner/dpaНуклеарна електрана
Нуклеарна електрана - Sputnik Србија, 1920, 08.01.2022
Пратите нас
Немачка је ових дана затворила три од шест преосталих нуклеарних електрана у земљи. Иако би светски еколози требало да поздраве ову одлуку, радост је изгледа изостала. Штавише, ако је судити по насловима западних медија, нема превише одушевљења овом немачком одлуком.
Стручњаци, како у енергетском тако и у финансијском сектору сматрају да је Берлин изабрао крајње неповољан тренутак да оствари своје „зелене амбиције“.
Немачка је главна економија Европе чији обим достиже више од четири билиона долара. Она је истовремено темељ који одржава равнотежу и гарантује поузданост колективне економије Европе и локомотива која је вуче напред. Због тога сви заинтересовани актери тако пажљиво прате пројекте које реализује Берлин и чији ће се резултати широко осетити, утичући на све суседе и трговинске партнере без искључења.

Неповољан тренутак за „зелене амбиције“

Највећу забринутост не буди сама чињеница да се затварају три електране - „Гронде“,“Гундреминген“ и „Брокдорф“ (што је давно планирано), већ тренутак у ком се то дешава.
За владе и буџете многих земаља, 2021.година је била веома тешка. Комбинација покушаја обнављања светске економије и временских прилика довело је до сада невиђених цена енергената, због чега је логично настао стални дефицит, недостатак резерви и цене струје вишеструко веће него пре годину дана. На пример, у Немачкој један мегават-сат већ кошта више од 430 евра, што је 350 одсто више него пре годину дана. Сличне цене су у Аустрији, Француској и Белгији, иако је мегават-сат у децембру 2020.године коштао нешто изнад сто евра.
Паралелно падају резерве горива у складиштима. Познато је да су од почетка новембра европске компаније оператори испумпале из гасних складишта више од четрнаест милијарди кубних метара гаса. Процењује се да је укупна попуњеност подземних резервоара 60 одсто – а то је најгори резултат у последњих пет година. Горе је било само 2018. године кад је на европском делу континента беснео ледени циклон који је назван „Звер са истока“. Период ниских температура тада се отегао до почетка марта, затрпавши дебелим слојем снега чак и јужне региона, због чега је свуда био поремећен саобраћај и отказане на стотине летова.
CC0 / Pixabay/wostemme / Нуклеарна електрана Гронде у Немачкој
Нуклеарна електрана Гронде у Немачкој - Sputnik Србија, 1920, 06.01.2022
Нуклеарна електрана Гронде у Немачкој
Период је био компликован, али сви су знали да ће се мразеви пре или касније попустити. Данас се пак ни последњи астролог не усуђује да каже када ће се завршити пандемија и финансијско-енергетска криза.
Страни медији који су верни еколошкој агенди прећуткују још једну важну чињеницу без које није лако схватити узнемиреност берзи, власника електрана и финалних потрошача. Оклевају да помену да Немачка, поред затварања три нуклеарне електране, намерава и да у оквиру добровољно преузетих обавеза везаних за декарбонизацију привреде затвори још и 11 термоелектрана на угаљ. Другим речима, производња струје у земљи биће мања не за три, како се свуда спомиње, него за чак 6,4 гигавата.

Шта каже статистика

А сада мало званичне статистике. Немачка последњих година показује стабилан пад производње електричне енергије. У периоду од 2018-2020. немачки енергетичари произвели су 637, 606 односно 567 терават-сати.
Што се тиче потрошње , изгледа да нема разлога за бригу, јер је ова земља 2019. године потрошила свега 567 терават-сати, што је 11 одсто мање него 2010.године.
Али оно што је најважније остаје ван делокруга званичних извештаја. Берлин улаже све могуће напоре да одржи и обезбеди даљи раст своје привреде, а то је једноставно немогуће без повећавања потрошње електричне енергије. Ако Немци остваре постављене циљеве, већ 2030. њиховој индустрији и становништву ће за нормалан живот бити потребно минимум 700 терават-сати.
И то у ситуацији кад је енергетска независност Немачке веома релативна. Земља је у стању да обезбеди тек нешто више од трећине сопствених енергетских потреба, остатак мора да купује у иностранству.
Заустављање рада три нуклеарне и десет термоелектрана на угаљ у једном маху избацује из енергетског биланса најмање 50 терават-часова, односно скоро десетину. Треба напоменути да се све дешава у јеку не баш топле зиме и када цивилизацију очекује још најмање два месеца хладног времена и потпуно непредвидивих цена енергената, од којих сама Немачка такође много зависи, без обзира на уговор с Гаспромом.

Одлуке Немачке-пуцањ у ногу

Оријентација коју спроводи нова влада Олафа Шолца многима није јасна. Светски медији се не сналазе у нагађањима о томе како Берлин намерава да се извуче из застоја који је сам направио, јер и нема разумљивих информација, ако се под тиме не подразумевају бравурозне изјаве о спровођењу плана декарбонизације.
Поступке новог канцелара Немачке стручњаци дочекују с недоумицом, почев од одлуке да је Немачка самостално и добровољно одлучила да се потпуно одрекне нуклеарне енергије након хаварије у јапанској „Фукушими“. Светска тржишта досад нису бурно реаговала, сви су поздравили ту одлуку, али она сада пре изгледа као пуцањ у ногу.
CC BY-SA 2.0 / Wikipedia/IAEA Imagebank / Нуклеарна електрана Фукушима после несреће
Нуклеарна електрана Фукушима после несреће - Sputnik Србија, 1920, 06.01.2022
Нуклеарна електрана Фукушима после несреће
Јапан, где су у тренутку хаварије радила 54 атомска реактора и који су касније потпуно заустављени ради провера и безбедносних тестирања, веома активно их враћа у погон. Напросто зато што је без њих немогуће обезбедити довољно енергије. У овом тренутку власти и власници нуклеарне електране законодавно су покрили и договорили с локалним становништвом поновно активирање десетак реактора и сада Јапан опет оперише са 37 реактора.
Другим речима, кад би Берлин хтео да мало прикочи сопствене планове о заустављању нуклеарних електрана, светска заједница би можда само мало гунђала јер практично свака земља има сличне проблеме.
Треба скренути пажњу и на фактор екологије. Већ годинама атомску енергетику покушавају да прогласе за еколошки чисту јер у процесу рада нуклеарне електране производе минималну количину гасова одговорних за ефекат стаклене баште, али та одлуку кочи светска бирократија.

Дотакли историјско дно

Западни еко-активисти истичу да нема алтернативе за даљи пут Немачке у светлу мера које предузима. Само раст потрошње угља, чији је удео у енергетском билансу земље у последње три године смањен је са 22 на 16 одсто. А то ће опет гарантовано минирати све планове за даљи прелазак на економију без угљеника до 2050. године.
То посредно потврђују и вести из саме Немачке. И док нови политичари праве неразумљиве заокрете, немачки енергетичари не седе скрштених руку. На пример, немачка компанија „Унипер“ је већ саопштила да одбија да затвори своју термоелектрану на угаљ Шолвен-Б и да је спремна да се врати на разматрање овог питања најраније крајем следеће године. Нема сумње да су се власници већ упознали са котацијама европске енергетске берзе ЕЕКС, где цена једног мегавата од првог јануара премашује 600 евра.
© Sputnik / Александр Кряжев / Уђи у фото-галеријуНемачка једном руком затвара нуклеарне електране, а другом подстиче повратак на сагоревање угља
Угаљ у складишту фабрике Каскад у Кемеровској области - Sputnik Србија, 1920, 06.01.2022
Немачка једном руком затвара нуклеарне електране, а другом подстиче повратак на сагоревање угља
Треба напоменути да „Унипер“ и њихове колеге не раде то зато што су похлепни већ да би задржали тренутне позиције. Према оцени агенције „БлумбергНЕФ“, марже немачких енергетских компанија дотакле су историјско дно. У 2017. профитабилност тржишних играча била је 27 одсто, наредне године се очекује на нивоу од десет, а 2023. оператери ће моћи да добију највише три цента за сваки уложени евро.
Актуелне трендове исправно процењују и на другом крају света.
Влада Аустралије, највећег светског извозника угља, званично је најавила ревизију својих финансијских планова за ову годину. У Канбери се очекује да ће приходи од продаје и извоза енергената у 2021. порасти за 22 одсто и износити 272 милијарде долара, а само од продаје термалног угља Аустралијанци ће зарадити скоро четрдесет милијарди.
Фактички, Немачка, у чијем су новом руководству широко представљени „зелени“ једном руком затвара нуклеарне електране безбедне за климу, а другом подстичу тржишне актере да се врате на сагоревање угља.

Лоше вести из Француске

Али, постоји још једна чињеница која је разлог за бригу индустријалаца и финансијера.
Пре десетак дана стигле су лоше вести из Француске. Надзорна организација у области атомске безбедности открила је пукотине у водоводним цевима примарног кола у нуклеарној електрани „Сиво“.
„Сиво“ користи реакторе француске производње и без премца по снази (1.569 мегавата), и оба реактора су заустављена како би се отклонила могућност хаварије.
© Sputnik / Илья Аверьянов / Уђи у фото-галеријуСнабдевање струјом постало је неизвесно у Европи
Далековод - Sputnik Србија, 1920, 06.01.2022
Снабдевање струјом постало је неизвесно у Европи
То би била привремена потешкоћа, али „Сиво“ има сестру близнакињу, нуклеарну електрану „Шо“ која је грађена по аналогном пројекту и у исто време. Регулатор је, користећи здраву логику, наредио да се и у њој затворе три реактора. Из енергетског биланса Француске, главног европског извозника електричне енергије, буквално за пар дана изгубљено је пет гигавата предвиђених капацитета, што што доводи у питање снабдевање властитих грађана, о извозу да не говоримо.
Над Европом се, заједно са зимским мразевима, надвила мрачна будућност, у правом смислу те речи, где нико не може бити сигуран хоће ли навече имати струје и колики ће им рачун стићи на крају месеца.
А за то Европљани могу да криве искључиво себе саме. Јер сами су бирали политичке лидере који вођени својим идејама игноришу законе физике и тржишта. Можда ће једном писати књиге о овој кризи за коју није крива природа него човек, али за почетак треба је преживети.
Нуклеарна електрана Брокдорф у Немачкој - Sputnik Србија, 1920, 06.01.2022
ЕКОНОМИЈА
Немачка гаси нуклеарне реакторе усред енергетске кризе у Европи
Вечернее небо над Бундестагом, Берлин - Sputnik Србија, 1920, 28.12.2021
РУСИЈА
Немачкој предвиђају нестанак струје без „Северног тока 2“
Соларни панели и ветрењаче - Sputnik Србија, 1920, 26.12.2021
ЕКОНОМИЈА
Енергетска криза oткрила шта стоји иза бриге за човека
Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала