- Sputnik Србија, 1920
СПОРТ
Вести и анализе са најзанимљивијих и најбитнијих спортских догађаја широм Србије и целог света.

Јаков брани Србију у две униформе – и за Спутњик открива како је то могуће: „Многи су изненађени“

© Фото : ФССЈаков Вулић
Јаков Вулић  - Sputnik Србија, 1920, 18.01.2022
Пратите насTelegram
Јаков Вулић, голман репрезентације Србије у футсалу, испричао је за Спутњик своју необичну причу пред почетак Европског првенства које ће бити одиграно у Холандији.
Момак одрастао на Фонтани у Блоку 1, паралелно стиже да чува мрежу националног тима и да надгледа осуђенике у Специјалној затворској болници, где ради као старији командир.
Крајње несвакидашња прича! Треба стићи и постићи све то, „разбистрити“ главу и бити максимално концентрисан на „оба фронта“ за две дијаметрално супротне ствари.
А Јаков Вулић све то обавља без поговора и са осмехом на лицу. На све то стиже да се посвети и вереници Милици са којом ускоро планира да стане на „луди камен“.
Ипак, много пре него што је упознао његову Милицу, Јаков се заљубио. У лопту! Онако искрено, дечачки, како то обично и бива – од малих ногу! Али, не у ове модерне лопте четворке са тегом које су неминовне у футсалу, већ у ону велику, ону праву – „бубамару“.
© Фото : Приватна архива Јаков и Милица
Јаков и Милица - Sputnik Србија, 1920, 09.01.2022
Јаков и Милица
Таленат не може да промакне никоме ко је бар једном шутнуо било какву лопту или је гледао и воли фудбал. Тако је Јаков био редован међу ставима од јутра до мрака на чувеном бетонском терену на Фонтани, на којем је безбрижно одрастао. Пут га је, као и многе момке из тог краја, одвео до оближњег Радничког из Новог Београда. У то време Раднички Југопетрол.
Почео си као голман великог фудбала, Раднички Југопетрол био је прва станица због чега си се „пребацио“ са великог на мали фудбал?
– Прошао сам комплетну омладинску школу Радничког из Новог Београда, заиграо за први тим, затим сам имао кратку епизоду у Српској лиги Војводине (трећа лига), а после тога је уследио повратак у матични клуб Раднички. С обзиром да сам нижег раста 175 центиметара, мишљења сам да је мој крајњи домет био српсколигашки фудбал. Ипак, нисам са тиме задовољавао! Моји снови били су државни грб и химна, Звезда и Маракана.
Колико је било тешко превалити тај пут од клупског до репрезентативног футсал голмана и кроз шта си све морао да прођеш?
– Решио сам да окачим рукавице о клин са 20 година, после тога је уследила шестомесечна пауза без спорта, а онда сам добио позив Александра Миленовића тадашњег тренера футсал клуба Мунгоси који се такмичио у другој футсал лиги Србије. Дакле, са 20 година сам закорачио у тај магични свет футсала. У старту је деловало лако, после првих неколико месеци брањења у Мунгосима зарадио сам позив тадашњег селектора репрезентације Аце Ковацевића за пријатељске утакмице против Азербејџана, тада једне од најбољих репрезентација Европе. Али тада су били позвани најбољи или најталентованији млади играчи из домаћег првенства, нашао сам се међу њима. После тога нисам више добијао позиве неко време. Мењао сам прволигашке клубове, а онда сам стасао у Новој Пазови, и ето последње четири године сам стандардни репрезентативац. Не мислим да је пут до репрезентације био изузетно трновит, једноставно су се коцкице поклопиле, а ја нисам одустајао.
Многи не знају да ти ниси обичан голман који је искључиво фокусиран на футсал, већ радиш и у Специјалној затворској болници. Како је заправо дошло до тога? Сложићеш се да није свакидашње занимање, поготово не за спортисту?
– Тачно је да радим у Специјалној затворској болници у Београду у звању старијег командира. Многи су изненађени када на прву лопту чују којим послом се бавим осим футсала. Углавном саиграчи збијају доста шала на мој рачун због тога, али не смета ми. Када сам престао да играм велики фудбал одлучио сам да је моменат да се запослим и конкурисао сам. У периоду док сам чекао тај посао почео сам да тренирам футсал. Када сам добио посао и моје играње футсала је кренуло узлазном путањом. Свакако није свакидашње да се професионални спортиста бави било којим послом. Сматрам себе човеком са две професије.
© Sputnik / Алексей Филиппов / Уђи у фото-галеријуЗатвор
Затвор  - Sputnik Србија, 1920, 09.01.2022
Затвор
Колико је тешко задржати баланс и мирну главу због силних обавеза?
– Није тешко задржати мирну главу, заиста се трудим од свог првог радног дана да сам на послу максимално фокусиран на посао, а када се моје радно време тог дана заврши и посао одлази истог момента у заборав. То је мој рецепт за успех! Како на послу, тако и у футсалу.
Колико година радиш у затворској болници и да ли је до сада било неких непријатних ситуација, имаш ли уоште контакт са затвореницима, знају ли они да си репрезентативац?
– Запослен сам осам година у СЗБ-у. У самом затвору где људи извршавају своје казне атмосфера није увек баш сјајна и мој посао носи некада, нажалост, и непријатне ситуације. Апсолутно имам контакт са затвореницима, то је мој посао, улазак у собе, пребројавање, подела хране и друге активности, трудим се и да учествујем у њиховој ресоцијализацији. Познато ми је да одређени број њих зна да сам репрезентативац јер су у својим собама или ТВ салама имали прилику да ме виде крај малог екрана или у новинама, а и у затвору се све брзо прочује.
Да ли ти надређени излазе у сусрет због тога што ипак браниш гол Србије? Да ли имају разумевања, добијаш ли оправдана одсуства?
– Моји управници, начелници и надзорници ми и те како излазе у сусрет. Имам и подршку мојих командира, свима њима се захваљујем овом приликом! Имају разумевања и добијам оправдана одсуства уколико то закон налаже, односно користим плаћена одсуства прописана законом у својству члана репрезентације Србије. И годишње одморе такође користим. Имам само речи хвале за надређене.
Како изгледа један твој обичан дан, а како изгледа дан када се сударе два посла?
– Мој дан почиње одласком на посао који завршавам у поподневним сатима. Три пута недељно сам у теретани директно са посла, имам времена за мало каснији ручак, а онда клупски тренинг свакодневно и у вечерњим сатима време је посвећено вереници или мајци и после тога спавање. Тако из дана у дан. Викенди су што се тиче посла слободни и обично ми је субота или недеља резервисана за утакмицу. Тако да нема често сударања.
Да ли је било момената када си пожелео да дигнеш руке од свега? Или бар од једне од две ствари којима се бавиш?
– Било је момената када сам хтео да дигнем руке од једног или другог, али то је све некада у афекту када сам преоптерећен око усклађивања обавеза.
Може ли од футсала да се живи или је он у Србији ипак далеко од земаља попут Русије, Шпаније, Поргтугалије?
– У Србији може да се живи и да се зарађује просечна или плата изнад просека, али није то новац као са великог фудбала где можеш обезбедити своју егзистенцију. У Шпанији, Русији или Португалији може се зарадити више новца и може се лакше обезбедити животна егзистенција, али и то је заправо врло тешко.
Колико те је фудбал у крају предодредио да се и професионално окушаш у футсалу и да схватиш да је то позив којим желиш да се бавиш?
– Фудбал у крају ми је одувек давао жељу за брањењем истог. Одрастао сам на Фонтани у Блоку 1 на Новом Београду, ту се некада одржавао најбоље организовани турнир у Београду (Фонтана Куп), као клинац сам га освајао. Желим да напоменем да сам у крају имао и узора, у питању је легенда Предраг Пеца Брзаковић, мислим да је то једини голман и човек који је обукао дрес репрезентације и у великом и у малом фудбалу, један од најбољих икада! Волео бих да покренем поново тај турнир у крају, али овог пута у његово име.
Србија се у 2021. години показала као изузетно храбра на Светском првенству. Испала је у нокаут фази од Португалије, али је била равноправан ривал са Рикардињом и осталим звездама. Испоставиће се да да нам је Португал судбина. Са њима на Светском првенству, а сада у групи на ЕП у Холандији које стартује 19. јануара?
– Испали смо од моћног Португала, светски и европски прваци, невероватни резултати предвођени најбољим свих времена Рикардињом. Он се опоростио и идемо на Португалију без Рикардиња, видећемо какви су без њега. За мене су и даље моћни, али спортски је надати се.
Тешка група у којој ћемо за ривале имати Холандију, Португалију и Украјину... Колико можемо у таквој конкуренцији, имамо талентовану генерацију која игра брз и модеран фудбал?
– Тешка група, мислим да је најбитније ићи меч по меч и изађи из групе. А после и медаље зашто да не? Понаваљам фокус би требао бити излазак из тешке групе. Надам се да ће се ово Европско првенсто одиграти пред публиком и пред пуним трибинама, претпостављам против Холандије, за то се живи! Наша репрезентација је у овом моменту спој искуства и младости и то се увек показивало као добро, закључио је Јаков Вулић, којем је узор у великом фудбалу био Владимир Стојковић, због њега је чак пуштао и косицу, правио локне
Марко Николић - Sputnik Србија, 1920, 08.01.2022
СПОРТ
Руси се „отимају“ око Србина
 Фудбалерка Јелена Чанковић  - Sputnik Србија, 1920, 07.01.2022
Подкаст
Јелена Чанковић, најбоља фудбалерка Србије: Следећа станица – Премијер лига | Миљанов корнер
Фудбалска лопта - Sputnik Србија, 1920, 05.01.2022
СПОРТ
Суд наредио фудбалеру да плати 30.000 долара човеку који му је пронашао пса
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала