- Sputnik Србија, 1920
РУСИЈА
Најновије вести, анализе и занимљивости из Русије и Заједнице независних држава

Ширење на север: Како Шведску и Финску увлаче у орбиту утицаја НАТО-а

© Sputnik / Стрингер / Уђи у фото-галеријуШведски војници на војним вежбама НАТО-а у Украјини
Шведски војници на војним вежбама НАТО-а у Украјини - Sputnik Србија, 1920, 18.01.2022
Пратите насTelegram
Стокхолм је против било каквих компромиса с Москвом по питању безбедности, изјавио је шведски министар одбране Петер Хултквист коментаришући захтев Русије Западу за давање безбедносних гаранција за неширење НАТО.
Званично скандинавско краљевство не планира да уђе у НАТО, али настоји да сачува ово право. На сличан начин поступа и Финска, која се номинално придржава неутралности. Обе земље, међутим, не крију планове за повећавање сарадње са Северноатлантским блоком.
Према мишљењу стручњака, Стокхолм и Хелсинки де факто воде политику која је усмерена на интеграцију у војне активности Алијансе, иако то погоршава односе са Москвом и дестабилизује ситуацију у северној Европи.

Шведска не разматра улазак у НАТО

Шведски министар одбране Петер Хултквист изјавио је на националној онлајн конференцји „Народ и одбрана” да су било какви компромиси са Москвом по питању безбедности неприхватљиви.
„Русија стално настоји да јача своје позиције кршећи међународно право. Захтеви усмерени против суверенитета појединих земаља су потпуно неприхватљиви“, изјавио је Хултквист поводом захтева Русије да НАТО одустане од даљег ширења.
Притом званични став Стокхолма је да Шведска не разматра улазак у НАТО. Шведски министар одбране је у интервјуу за „Блумберг“ 10. јануара рекао да је најбоља опција за осигурање безбедности краљевине да остане ван НАТО, али је истакао значај јачања војне сарадње ове земље и САД.
О томе да нема потребе да Шведска уђе у НАТО истог дана говорила је и премијерка те земље Магдалена Андерсон. Она је истовремено нагласила да краљевство намерава да продуби сарадњу с Алијансом, између осталог и одржавањем заједничких вежби и разменом информација.
CC BY-SA 2.0 / Christian Valverde /Flickr / Заједничке војне вежбе снага НАТО-а, укључујући Исланд, Шведску и Финску, у водама Северног Атлантика и Балтичког мора
Заједничке војне вежбе снага НАТО-а, укључујући Исланд, Шведску и Финску, у водама Северног Атлантика и Балтичког мора - Sputnik Србија, 1920, 13.01.2022
Заједничке војне вежбе снага НАТО-а, укључујући Исланд, Шведску и Финску, у водама Северног Атлантика и Балтичког мора
Хултквист и Андерсонова су о овоме говорили у светлу разговора Москве и Запада који су били у току. Подсетимо, у Женеви су се 10. јануара састали представници Русије и САД, а 12. јануара у Бриселу је заседао Савет Русија-НАТО, док је 13. јануара одржан мултилатерални састанак ОЕБС-а у Бечу.
Један од кључних захтева Москве је давање правно потврђених гаранција за неширењу НАТО на исток. После руско-америчких консултација у Женеви заменик руског министра спољних послова Сергеј Рјабков је изјавио да су САД озбиљно схватиле предлоге Русије о безбедносним гаранцијама. Како је рекао, разговор са америчким представницима био је сложен и дуг, али истовремено „веома професионалан, дубок и конкретан“. Међутим, по питању неширења НАТО није постигнут напредак, приметио је саговорник.

Измишљене приче о „руској претњи“

Иначе, за почетну тачку сарадње Шведске и НАТО обично се сматра 1994. година када је краљевина постала чланица програма „Партнерство за мир“. Међутим, најинтензивнија сарадња Стокхолма и НАТО почела је да се развија 20 година касније – 2014. године на самиту Алијансе у Велсу када је Краљевина Шведска добила статус партнера са проширеним могућностима.
Шведска војска у последње време изводи интензивне вежбе са земљама чланицама НАТО и приметно је појачала војно-техничку сарадњу са чланицама Алијансе. Један од највећих уговора о наоружању био је уговор који је склопљен са САД о испоруци система противваздушне одбране „Патриот“. Краљевина би требало да добије 12 лансера и више од 200 пројектила. Испоруке оружја из иностранства почеле су у пролеће 2021. године и требало би да буду завршене 2023. године.
Упоредо са тим, видно се променила унутрашња војна политика Стокхолма. Конкретно, 2018. године Шведска је обновила обавезно служење војске. Захваљујући томе, краљевина планира да повећа укупан број војника за случај рата са 55.000 на 80.000 до 2025. године и на 100.000 до 2030. године.
© Wikipedia / Public domain/MKFIКао и Шведска, и Финска води политику продубљивања војно-техничке сарадње са САД.
Борбено оклопно возило БВП финске војске - Sputnik Србија, 1920, 13.01.2022
Као и Шведска, и Финска води политику продубљивања војно-техничке сарадње са САД.
Стокхолм је такође почео да повећава издвајања за оружане снаге. До 2025. године финансијска средства за шведску војску повећаће се за 40 одсто. Крајем 2021. године у интервјуу за „Дифенс њуз“ главнокомандујући шведских оружаних снага, генерал Микаел Буден изјавио је да је повећање издвајања за војне потребе Шведске само последица руских акција.
Осим тога, постепено се мења однос шведског друштва према перспективи уласка земље у Алијансу. Према последњим подацима истраживачке компаније Ипсос, и даље има више противника уласка краљевине у НАТО, али постоји тенденција њиховог смањења.
Према децембарским извештајима, удео испитаника који су тако одговорили пао је на 35 одсто. Ово је најнижа бројка од краја 2014.године. Удео шведског становништва које се залаже за улазак у Алијансу порастао је на 33 одсто, а број неодлучних је остао на 32 одсто.
У изјави за РТ, професор на катедри за интеграционе процесе на универзитету МГИМО Лав Воронков каже да су на дискусије о могућем уласку Шведске у НАТО значајно утицали страхови од митске „руске претње“ који су се проширили последњих година.
„Приче о наводној руској претњи су апсолутно измишљене. Међутим, ова информативна кампања траје већ дуже време. Сада је већина грађана Шведске против уласка земље у НАТО, али сличне дискусије се одржавају управо да би се пре или касније преокренуло јавно мњење“, наводи Воронков.

Увлачење у орбиту утицаја

Поред Шведске, против давања безбедносних гаранција за неширење НАТО је и Финска, још једна северна држава која није чланица Северноатлантског блока.
Премијерка те земље Сана Марин је у новогодишњем обраћању грађанима земље изјавила да Хелсинки и даље има могућност да поднесе захтев за чланство у НАТО. Према њеним речима, Финска треба да брани слободу избора безбедносне политике.
Москва има негативан став према томе да се на њеним границама појаве још две земље-чланице НАТО. Крајем децембра портпаролка Министарства спољних послова Русије Марија Захарова упозорила је да ако Шведска и Финска уђу у НАТО, Москва неће остати без одговора.
„Сасвим је очигледно да би улазак Финске и Шведске у НАТО, који је пре свега војна структура и свакако му није на првом месту одбрамбена агенда, имао озбиљне војно-политичке последице које би захтевале адекватне кораке руске стране“, упозорила је Захарова.
Према њеним речима, Алијанса спроводи смишљену политику увлачења Хелсинкија и Стокхолма у орбиту својих интереса и политике. Захарова је напоменула да су Финска и Шведска не само активније укључене у вежбе НАТО, већ су за такве маневре ставиле на располагање и своју територију.
Као и Шведска, и Финска води политику продубљивања војно-техничке сарадње са САД. Тако је децембра 2021. године финска влада одлучила да купи 64 борбена авиона пете генерације Ф-35 од америчке компаније „Локид Мартин“. Ловци би требало да буду испоручени између 2025. и 2030. године. За ове сврхе, Финска ће потрошити око 10 милијарди евра.
Сматра се да је Финска и даље неутрална. Ипак, још 1995. године у извештају парламенту, финска влада је искључила појам „неутралности“, иако је само три године раније прихватила формулацију војног несврставања и самосталне одбране. А 1997. године власти већ дозволиле могућност да се добије војна помоћ споља.
Према речима Лава Воронкова, данас су Финска и Шведска постале „специјални партнери НАТО“ који су дубоко укључени у војне и политичке активности блока.
© AP Photo / Sameer NajafizadaШведска војска
Шведска војска - Sputnik Србија, 1920, 13.01.2022
Шведска војска
Експерт истовремено подсећа да ни током Хладног рата те две земље нису предузимале кораке које би Москва могла да схвати као провокацију. Према речима Воронкова, Стокхолм и Хелсинки су узимали у обзир негативно искуство у ратовима са Русијом и били свесни тешких последица које би конфронтативни курс имао по њихову безбедност.
„Скандинавци су смислили идеју која се зове северна равнотежа. Она се састојала у томе да се развија сарадња како унутар региона, тако и са половима моћи оличеним у САД и СССР. Међутим, ова уравнотежена политика се више не води. Притом улазак у НАТО био би супротан интересима Шведске и Финске. По мом мишљењу, заговарање те могућности претворило се у средство притиска на Русију“, констатује саговорник.
Владимир Штол, доктор политичких наука, професор на Дипломатској академији Министарства спољних послова Русије, каже за Спутњик да Финска, после Шведске, фактички постаје део Северноатланске алијансе. Таква трансформација, како сматра експерт, значајно погоршава ситуацију у северној Европи.
„Москва је увек поздрављала прагматизам Скандинаваца, дајући им трговинске преференције. Али њихова трезвеност је изгледа нестала. Мислим да је пример Шведске, која је сада фактички дубоко интегрисана у структуре НАТО, био заразан за Финску. Изгледа да елите обе земље слабо схватају колико таква политика дестабилише ситуацију у региону и да неће имати никакве користи од погоршања односа са Москвом“, закључио је Штол.
Застава НАТО-а испред седишта организације у Бриселу - Sputnik Србија, 1920, 12.01.2022
СВЕТ
Ширење на север: Америка жели Финску и Шведску у НАТО
Војне вежбе НАТО-а Гвоздено копље 2020 у Летонији - Sputnik Србија, 1920, 27.12.2021
РУСИЈА
НАТО се спрема за велики рат са Русијом
Москва  - Sputnik Србија, 1920, 26.12.2021
РУСИЈА
Кремљ: Ширење НАТО-а – питање живота и смрти за Русију
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала