- Sputnik Србија, 1920, 24.01.2022
КУЛТУРА
Рубрика која прати културне феномене и догађаје, ствараоце и личности који својим делом креирају савремену културну сцену у земљи и у свету.

Како је Хандке сликао тишину: Ремек-дело „Леворука жена“ први пут у преводу на српски

© Sputnik / Радоје ПантовићПетер Хандке дао је подршку историји памћења.
Петер Хандке дао је подршку историји памћења. - Sputnik Србија, 1920, 19.01.2022
Пратите насTelegram
Роман „Леворука жена“, ремек-дело аустријског нобеловца Петера Хандкеа, које је публици у Србији познато по истоименом филму из 1977. године, објављен је први пут у преводу на српски језик, у издању „Лагуне“.
Роман, који је на српски језик превела Маја Анастасијевић, уводи читаоце у унутрашњи свет Маријане, жене која под утицајем унутрашњег „просветљења“ тражи од мужа Бруна да је напусти и остави саму с осмогодишњим дететом, не желећи да му објашњава своје разлоге за такву одлуку.
У првим тренуцима слободе Маријана се суочава с паником, немирно тумарајући по собама које почињу да је гуше. Враћа се послу преводиоца с француског, али док седи у кући за писаћом машином, није у стању да куца. Тишина у стану је исцрпљује, па излази у шетње, посећује своју пријатељицу Франциску и, дан за даном, оно што је почело као бекство од застрашујуће празнине живота постепено постаје истинско ослобођење.

Врхунац стила – богатство унутрашњег света уз мало речи

„Књига представља мајсторство употребе редукованог језика, чинећи Хандкеа једним од најбољих стилиста светске књижевности. У њој је одмерена свака реч, она нас дубоко анимира, наводећи нас да заиста утонемо у судбину Хандкеових јунака, да делимо њихове просторе, да се опредељујемо, да се идентификујемо с њима. Мислим да ће и читаоци који воле Хандкеа, као и они који воле тај запањујуће модерни, редуковани текстуални израз, наћи велико задовољство у читању ове књиге невеликог обима“, каже у разговору за Спутњик филмски критичар Мирољуб Стојановић који је био у прилици да чита превод овог дела у издању загребачког „Аугуста Цесареца“, објављен пре четрдесетак година.

Хандке као филмски стваралац – неоправдано у другом плану

Петер Хандке је према роману „Леворука жена“ 1977. године снимио истоимени филм, који, према оцени Мирољуба Стојановића, представља пример изузетно успелог транспоновања литерарног израза у филмски и изванредне надоградње уметничког дела.
Хандке прошетао кроз Меморијални комплекс у Старом Броду и са великом пажњом ишчитавао историју страдања српског народа. - Sputnik Србија, 1920, 10.10.2021
ДРУШТВО
Петер Хандке поново међу Србима: Да ли смо превазишли кокошје памћење?
„Хандке је међу ретким ствараоцима који се латио екранизације сопственог дела и то урадио с веома много успеха. 'Леворука жена' је био његов први играни филм, претходно је 1972. године снимио само један телевизијски филм. У филмским круговима Хандке је познат пре свега као сценариста кључних филмова Вима Вендерса и као човек који је знатно утицао на уобличавање Вендерсове филмске поетике. Ипак, био је потпуно равноправан у ономе што је постало заштитни знак европског филма пуне две деценије, од седамдесетих година па све до деведесетих.“, наглашава Мирољуб Стојановић.
Наш саговорник сматра да је филмски удео аустријског уметника у европској култури неоправдано и незаслужено остао у другом плану.
„Филм 'Леворука жена' одише генијалном употребом тишине, транспоновањем речи у филмски простор. Главна јунакиња, коју игра сјајна глумица Идит Клевер, први пут проговара малтене у петнаестом минуту филма. Фантастичне шетње, тумарања, искориштавање привидно празног хода, односно акцентуација тишине, брига за микроплан, апострофирање сваког детаља који се показује изузетно битан и коначно доприноси неким унутрашњим ломовима - чине да Хандке у свом играном првенцу до те мере бриљира да га заиста не можемо пренебрегнути као филмског редитеља“, истиче Стојановић.

Ретко мајсторство – успешна екранизација књижевног дела

Наш саговорник додаје да је Хандке као редитељ показао да има изузетан осећај за филмски простор, те да је најзначајније ситуације из романа одлично пренео у визуелни израз.
Петер Хандке током посете Републици Српској - Sputnik Србија, 1920, 07.05.2021
Хандке: Страшан рат на Балкану донео је и нешто добро - прочитао сам Андрића од речи до речи
„Роман инсиситра на одсуству некаквих спољних токова, бави се унутрашњим простором јунака. Хандке линију свог романа следи до одређене мере, а тамо где су у његовом тексту пресудне речи, у филму то постаје слика. Он се у филму бави одсуством речи, а та пуноћа слике, крупни планови, људска лица, стања, бескрајне шетње, возови, звукови који фантастично креирају филмску атмосферу и који су веома важни – стварају читав један спољни свет који је само катализатор унутрашњег. То чини да овај филм надограђује и превазилази роман“, оцењује Мирољуб Стојановић.
Наш саговорник додаје да је убедљивости филмског дела допринела и изузетна глумачка подела, на челу с Идит Клевер и Бруном Ганцом, уз Бернхарда Минетија, Рудигера Фолгера, Жерара Депардјеа.
„Визуелној структури и фактури овог феноменалног филма веома је допринео и Роби Милер, један од највећих директора фотографије поратног светског филма, иначе стални сарадник Вима Вендерса. Он је геније који има фантастичан дар за транспозицију“, напомиње Стојановић.
Он каже да се у потпуности слаже с оценом америчког филмског критичара Ричарда Бродија, изнетом у часопису „Њујоркер“, да је Хандкеова „Леворука жена“ скривено ремек-дело и нешто најбоље произведено у европском филму седамдесетих година.
Истовремено, према мишљењу Мирољуба Стојановића, роман „Леворука жена“ је уз „Ужас празнине“ и „Кратко писмо за дуги растанак“ представља врхунац Хандкеовог књижевног стваралаштва.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала