Застава Србије - Sputnik Србија, 1920
СРБИЈА
Најновије вести, анализе и занимљивости из Србије

Двојац из Америке и Европе стиже у Београд и Приштину – шта доносе у „пртљагу“

© AFP 2022 / BRENDAN SMIALOWSKI Члан тајне службе илустрација
Члан тајне службе илустрација - Sputnik Србија, 1920, 20.01.2022
Пратите насTelegram
Заменик помоћника државног секретара за јужну и централну Европу Габријел Ескобар и специјални представник ЕУ за дијалог Београда и Приштине Мирослав Лајчак допутоваће 2. фебруара у званичну дводневну посету Београду, а претходно ће, како је најављено, боравити у Приштини. Шта Ескобар и Лајчак доносе Београду и Приштини.
Председник скупштинског Одбора за Косово и Метохију Милован Дрецун за Спутњик оцењује да су ове посете вероватно у саставу припреме сагледавања ситуације и наставка дијалога између Београда и Приштине.

Шта доносе Ескобар и Лајчак

„Очекивања са наше стране су свакако да Мирослав Лајчак, а наравно и Габријел Ескобар, натерају Приштину на политички рационално понашање - да престане са једностраним насилним акцијама против српског народа, да реализује Бриселски споразум у делу који се односи на Заједницу српских општина и другим тачкама које није до краја реализовала, као и да омогући српском народу на Косову и Метохији да реализују свој основна људска и демократска права, односно да Приштина не омета изборе који треба да буду одржани 3. априла и да се заиста посвети постизању договора о тачкама дневног реда које су до сада биле у дијалогу Београда и Приштине“, каже Дрецун.
Видећемо, како додаје, какав ће пакет изасланици ЕУ и САД донети из Приштине у Београд, какве ће поруке послати и да ли амерички изасланик може да помери неке ствари унапред у дијалогу будући да је, напомиње, Приштина та због које је дијалог неуспешан.
„Интересантно је да је Ескобар у више наврата рекао да они очекују да се дијалог настави под окриљем ЕУ и да ће САД заједно деловати са Унијом, што треба да демонстрира и ова њихова заједничка посета. Али, Ескобар је такође рекао и да они сматрају да је најповољније решење такозвано међусобно признање. Што се нас тиче о томе и не размишљамо и та тема не може да буде на дневном реду, па ако неко покушава да тражи решење косметског проблема у том правцу - то је осуђено на неуспех“, категоричан је Дрецун.
Према његовим речима, треба сачекати и видети да ли ће се и у ком правцу ствари померати, као и какав је Ескобар политичар, односно да ли је одлучан да решава неке ствари попут, на пример, Ричарда Гренела који је прекомпоновао политичку сцену на КиМ.

Константан притисак на Београд

На питање да ли се треба прибојавати неких додатних притисака на Београд, Дрецун каже да смо ми под константним притиском.
„Када од нас очекују и траже да признамо лажну државу Косово и када стално улепшавају ситуацију о стању на КиМ, што нарочито раде на седницама СБ УН, када затварају очи пред кршењем основних људских права Срба на КиМ и насиљем које се над њима спроводи, онда то јесте притисак на Београд. Притом, овде не мислим на господина Лајчака већ на САД и већину земаља ЕУ, пре свега Немачку, али и Велику Британију која је сада изван ЕУ“, појашњава наш саговорник.
Притисак на Београд је, додаје, и када ове државе не желе да предузму никакве конкретне активности нити да санкционишу Приштину, односно Аљбина Куртија због тога што онемогућавају Србима да се изјасне на референдуму.
„Најлакше је извршити притисак на Београд тако што ћете вршити притисак на српски народ на КиМ да се исели, онемогућавати повратак на огњишта са којих су протерани, онемогућавати Србима да заштите своју имовину и своје животе. На то је Београд итекако осетљив и то јесте константан притисак, а видећемо да ли ће они посегнути и за неким другим, условним мерама“, оцењује Дрецун.

Искључена опција признања

Саговорник Спутњика је мишљења да је Вашинтону већ јасно, а ако није постаће веома брзо, можда већ након ове Ескобарове посете Београду, да је опција признања лажне државе са наше стране искључена.
„Њима је очигледно стало до тога да по сваку цену ту самопроглашену државу угурају у УН, па ће можда почети полако да усмеравају тражење решења косметског проблема по моделу две Немачке. То би значило да се од нас не тражи да признамо лажну државу, али да се сагласимо са њеним чланством у УН, чиме би у политичком смислу биле изманеврисане Русија и Кина као сталне чланице СБ УН. Дакле, треба видети шта ће се дешавати, а ја не видим перспективу дијалога са оваквим понашањем Приштине“, наводи председник Одбора за КиМ.
Како каже, ситуација око референдума била је генерална проба и показна вежба Куртија за априлске изборе, али и ово што смо доживели од Квинте била је својеврсна порука САД, Велике Британије, Француске, Немачке и Италије коју многи овде можда нису добро разумели.
Та порука, уверен је Дрецун, поред оне да се они декларативно залажу за то да се Србима омогући да се изјасне на референдуму у местима где живе на Косову и Метохији, заправо је гласила да ће они толерисати, дозвољавати, а можда и подстицати једностране акције Приштине, до тренутка док Београд не призна косовску државу:
„Мислим да је то била порука јер када је Курти одбио да омогући референдум, није са њихове стране добио ни критике нити санкције. Како Курти разуме само језик санкција не можете се отети утиску да је реч о синхронизованој акцији и поруци Београду – докле год се опирете да признате Косово као државу, имаћете Куртија који ће се понашати онако како он хоће, уз критике са Запада које служе да се замажу очи јавности.“

Запад охрабрује Куртија

Сва је прилика, сматра Дрецун, да ће Курти покушати да онемогући одржавање избора на Косову и Метохији 3. априла, а можда предузети и неке друге акције. У том смислу, упозорава, увек постоји опасност од заузимања трафо станице Валач, будући да такве најаве стижу од стране Куртијевих сарадника.
„Све то нам указује на безперспективност одржавања дигалога због таквог понашања Куртија, које Запад очигледно не санкционише, а док га не санкционише, онда је очигледно да га охрабрује да настави тако“, закључује Милован Дрецун.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала