- Sputnik Србија, 1920, 24.01.2022
КУЛТУРА
Рубрика која прати културне феномене и догађаје, ствараоце и личности који својим делом креирају савремену културну сцену у земљи и у свету.

Министарство културе одговорило на ноту из Загреба: Дубровачка књижевност је део и наслеђа Хрватске

© Фото : Филмске новостиУништен је књижни фонд од око 500.000 свезака, као и збирка од 1424 ћирилична рукописа и повеље, инкунабуле и старе штампане књиге и целокупна преписка значајних личности из културе и политичке историје Србије и Југославије
Уништен је књижни фонд од око 500.000 свезака, као и збирка од 1424 ћирилична рукописа и повеље, инкунабуле и старе штампане књиге и целокупна преписка значајних личности из културе и политичке историје Србије и Југославије - Sputnik Србија, 1920, 20.01.2022
Пратите насTelegram
Министарство културе и информисања саопштило је данас да одредба Закона о културном наслеђу, по којој издања дубровачке књижевности припадају и српској и хрватској култури, закључно са 1867. годином, не значи да Србија спори да је стара дубровачка књижевност део и културног наслеђа Хрвата.
Министарство културе и информисања то истиче у реаговању на оцене Института за хрватски језик и језикословље (ИХЈЈ) који је у понедељак осудио законска решења којима се наводно „присваја дубровачка књижевност“.
Хрватски европосланик Карло Реслер позвао је јуче Европску комисију да реагује на нови Закон о културном наслеђу Србије тврдећи да Србија „присваја хрватску културну баштину“, односно дубровачку књижевност, тиме што се у закону наводи да она подједнако „припада српској и хрватској култури“.
Из Министарства за Танјуг тим поводом поручују да одредба о старој и реткој библиотечкој грађи која је наведена у члану 23. Закона о културном наслеђу да издања дубровачке књижевности припадају и српској и хрватској култури, закључно са 1867. годином представља дефиницију која је установљена Законом о старој и реткој библиотечкој грађи из 2011. године.
Министарство културе истиче да је овакав став потврда научно-методолошке доследности, коју је српска филолошка школа установила пре сто педесет година, а која траје и данас.

„У Српској академији наука и уметности, Београдском универзитету, Матици српској и другим научним институцијама је утврђено да је стара Дубровачка књижевност јединствена појава код јужних Словена која има своје особености и представља велико заједничко добро. На основу језика на коме је написана може истовремено да буде и српска и хрватска. То је помирљив приступ који у дубровачкој књижевности тражи оно што је заједничко“, пише у допису министарства достављеном Танјугу.

Из Министарства културе и информисања подсећају да су исто становиште заступали и познати Дубровчани од Матије Бана и Валтазара Богишића у 19. веку до Милана Решетара и Петра Колендића у 20. веку, а сви су били чланови Српске академије наука и уметности.
„Сматрамо да се управо на примеру двојног наслеђа, заједничке језичке прошлости и односа према књижевној баштини, најбоље препознају европске вредности и перспективе добросуседских односа“, закључују у Министарству културе и информисања.
Дубровник - Sputnik Србија, 1920, 19.01.2022
СРБИЈА
Жалба из Хрватске Европској комисији: „Србија присваја нашу културну баштину“
Загреб, Хрватска - Sputnik Србија, 1920, 17.01.2022
РЕГИОН
Оштра нота из Загреба: Србија нема европску културу и наслеђе, зато присваја хрватску
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала