- Sputnik Србија, 1920
ЕКОНОМИЈА
Спутњик Економија прати најновије вести, анализе и извештаје из Русије, региона и света.

Хладан туш из Америке: Камате расту

CC0 / Unsplash / Мапа света са новчаницама евра и долара
Мапа света са новчаницама евра и долара - Sputnik Србија, 1920, 27.01.2022
Пратите насTelegram
Упркос томе што је сада дупло више земаља које су у дужничким проблемима него што их је било 2015. године, за које би подизање камата од стране америчке централне банке представљало хладан туш, професор Економског факултета у Београду, Љубодраг Савић ипак не очекује још једну глобалну економску кризу попут оне из 2008. године.
Шефица Међународног монетарног фонда (ММФ) Кристалина Георгијева је упозорила да би подизање референтне камате у САД могло да има знатне последице по земље са вишим нивоом дуга деноминованог у доларима.
Међу њима није Србија, јер је наш удео јавног дуга у америчкој валути смањен са више од 30 одсто на свега 10 процената.
Георгијева је подсетила да су две трећине земаља са ниским приходима које имају висок ниво дуга у доларима већ сада или у "дужничком проблему" или у опасности да упадну у такву ситуацију.
Таквих је сада дупло више него 2015. упозорила је она, оценивши да би повећање каматних стопа од стране америчке централне банке, односно Федералних резерви (Фед), могло да буде „хладан туш“ за ионако слаб економски опоравак одређених земаља.

Кога ће погодити хладан туш

ММФ је у децембру прецизирао да је глобални дуг у 2020. достигао 226 000 милијарди долара и да је те године забележен највећи једногодишњи раст дуга од Другог светског рата. У међувремену, до половине прошле године нарастао је на око 300.000 милијарди долара и три и по пута је био већи од глобалног БДП-а.
© Sputnik / Михаил Кутузов / Уђи у фото-галеријуПодизање референтне камате у САД имаће лоше последице по земље са вишим нивоом дуга деноминованог у доларима
Долари - Sputnik Србија, 1920, 25.01.2022
Подизање референтне камате у САД имаће лоше последице по земље са вишим нивоом дуга деноминованог у доларима
Најновија вест после дводневног заседања Феда је да ће после три године мировања референтна каматна стопа ипак порасти и то највероватније већ у марту када би требало да уследи ново заседање америчке централне банке. Очекује се да она буде увећана за четвртину процента, а судећи по реаговању шефа Феда, Џером Пауела на конференцији за новинаре, то не би било једино повећање до краја године.
Због инфлације у САД која је у децембру на међугодишњем нивоу била седам процената и највиша је од 1982. године, Фед је ради њеног обуздавања најавио заоштравање монетарне политике.
Већа камата, наравно, значи скупље задуживање. Да ли би тај хладан туш америчке централне банке био увод у нову економску кризу. Тим пре што до почетка пандемије свет није био раскрстио ни са оном из 2008. године?

Реаговаће и Европа

Савић за Спутњик каже да ће подизање камата у Америци повећати цену кредита у доларима, односно задуживања, али не само то. Он подсећа да су државне обвезнице, однсно хартије од вредности, једна од најсигурнијих ивестиција, односно штедње, за чију исплату гарантује држава.
„Кључни светски инвеститори куповаће америчке хартије од вредности, јер ће због виших камата на њима моћи више да зараде него што могу у Европи. На то ће Европа и остали део света одговорити повећавањем каматне стопе са идејом да привуку нове и задрже постојеће инвеститоре“, објашњава овај економиста.
ОН напомиње да ће то довести и до кориговања курса вредности долара према евру и осталим валутама, што ће имати последице на цене енергената, пре свега нафте и гаса, имајући у виду да се две трећине њихове набавке плаћа у доларима. То ће, свакако, значити веће опетрећење за земље које се задужују у доларима и њихове привреде и нема дилеме, каже, да ће то свет гурати у кризу.
Дошло је време да се плати цена тога што су многе земље да би избегле штету од пандемије ковида 19 куповањем обвезница упумпавале велики новац у посрнулу привреду, истиче Савић.

Висока цена

CC0 / Pixabay / Ако пандемију савладамо до краја године свет ће се брзо опоравити, као што су то неке земље чиниле и у предасима пандемије
Раст економије - Sputnik Србија, 1920, 25.01.2022
Ако пандемију савладамо до краја године свет ће се брзо опоравити, као што су то неке земље чиниле и у предасима пандемије
На питање може ли се десити да нека од тако великог броја презадужених држава дође у ситуацију да банкротира, Савић каже да је то у последње време нешто што се ретко дешава у оном класичном смислу и објашњава због чега.
„Зато што развијени свет који има новац и који држи и нож и погачу у својим рукама увек нађе неки други интерес у земљи дужнику. Да ли је то политички интерес, да ли куповина неког бизниса који доноси зараду, да ли је у питању експлоатација неког ретког природног богатства, или преузимање луке, железнице. У сваком случају, раније је било тога да земља сама прогласи банкротство. У последње време гледа се да се то избегне, али како год окренули, цена је по земљу дужника једнако висока“, истиче наш саговорник.
Моћне земље то раде и тако обезбеђују утицај и погодвности за себе и своје компаније, а задужене губекредибилитет, могућност преговарања, понекад и економску па чак и политичку самосталност.

Дозирана и комбинована политика плус Кина

Професор Економског факултета ипак не верује да ће се десити монетарна криза као што је то било 2008. године.
„Сада имамо релану економску кризу изазвану пандемијом, покидане ланце снабдевања. Држава је решавала ствари тиме што је упумпавала новац у економски систем и то је свет држало у неком подношљивом стању не тако великих негативних стопа привредног раста. Све земље воде дозирану политику упумпавања средстава и то комбинују са инструментима реалне економске политике - подизања нивоа запослености, покретања производње“, каже Савић.
Он нема дилему да ће се неке земље свакако наћи у економској кризи, али не очекује да ће то бити онаква глобална економска криза. Један од разлога шти тако мисли је, како истиче, то што Кина није имала негативне стопе раста, а она је, како истиче, велики стабилизатор светске економије. Додаје, додуше, да она ни прошли пут није имала негативни привредни раст, али напомиње да данашња и ондашња Кина нису исте.
Ако пандемију савладамо до краја године свет ће се брзо опоравити, као што су то неке земље чиниле и у предасима пандемије, сматра саговорник Спутњика.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала