Велики потрес због изјаве немачког команданта да на Западу постоји и свест да је Крим Русија

Изјава команданта немачке морнарице Кај Ахиб Шенбаха да је Крим неповратан за Украјину и да Запад мора да промени однос према Путину изазвала је бурне реакције Кијева али и показала да немачки адмирал није усамљен у свом мишљењу.

Поводом изјаве немачког вицеадмирала да би Запад требало да уважи ставове руског председника, што је подигло жестоку прашину у јавности, Јан Нолте, члан Комитета за одбрану Бундестага, у разговору за Спутњик каже да је адмирал био у праву.

Нолт је мишљења да је вицеадмирал Кај Ахиб Шенбаха био замољен за професионалну процену ситуације и да је дао професионалан, а не идеолошки одговор.

„Ако ћемо искрено, политика Запада према Русији није само заснована на искреној жељи за деескалацијом, већ, нажалост, и на стварању једноставних, антируских непријатељских слика, и геополитичким интересима људи на власти. Овако нећемо доћи до решења“, тврди Јан Нолте.

Много је барута у ваздуху

Иако се Министарство одбране Немачке одмах оградило од изнетог става, а адмирал не чекајући даље процедуре сам поднео оставку, бура у јавности се није стишала.

Аналитичар Мирослав Стојановић каже да је епизода окончана али чињеница да се о њој и даље расправља указује на озбиљнију позадину. У садашњој узаврелој атмосфери са много барута у ваздуху где се Европа налази у процепу између рата и мира ова изјава је, каже, добила заиста један снажан политички и медијски одјек.

Изоловање Русије имало би фаталан учинак по Европу

Стојановић подсећа да је адмиралова изјава узнемирила Кијев који је бурно реаговао, позивајући на неку врсту дипломатског рапорта немачку амбасадорку у Украјини. Берлин се, каже због ове изјаве али и чињенице да је одбио да пошаље офанзивно или одбрамбено оружје Украјини која је морала да се задовољи само пољском болницом и медицинским особљем, нашао у деликатној ситуацији.

„Немачка се нашла под притиском и других земаља Запада, посебно Велике Британије и САД које су је оптужиле да је најслабија карика у НАТО ланцу и да подрива јединство и јединствено реаговање према Москви. Истовремено, треба знати да глас вицеадмирала није усамљен. Веома утицајна личност Маркус Зедер, председник покрајинске владе у Баварској и шеф Хришћанско социјалне уније која је доскора била у Влади рекао је да Русија није непријатељ Европи и да изоловање Русије представља велику грешка, јер свака изолација од Русије може имати веома фаталан учинак и последице за саму Европу“.

Рељеф је мало другачији него што се мисли

Зедер је, каже Стојановић, упозорио да овакви потези Европе приближавају Русију другим великим силама, и Кини, али и да се не сме одуговлачити са давањем лиценце за "Северни ток 2" јер ће Немачка доживети руску зиму.

Председници Русије и Француске Владимир Путин и Емануел Макрон током разговора у Осаки

© Sputnik / Илья Питалев

/

Уђи у базу фотографија

„Све то открива мало другачији рељеф него што се на први поглед зна и мисли. Сетимо се прошлогодишње иницијативе Макрона и Меркелове да се са Русијом разговара у име ЕУ. Портал Политико је указао на брутално противљење Пољске и балтичких земаља, али било је и неколико чланица ЕУ које су биле веома суздржане и критичне према тој иницијативи, рецимо Холандија и Шведска. Иницијатива је пропала али је Макрон тада говорио речником који је чудан и прејак за државника и дипломату. Он је рекао да на русофобију у тим земљама лидери реагују параноично и да са Русијом не треба тако поступати“.

Игра се на дипломатску карту

У тај контекст, указује Стојановић, треба ставити и састанак у тзв. Нормадијском формату у Паризу који је окупио политичке директоре министарстава иностраних послова Француске, Немачке, Украјине и Русије.

„Било је последњих дана зебње да ли ће до тога доћи због бурног реаговања Украјинаца на изјаве, а пре свега изјаву адмирала Кај Ахиб Шенбаха. Ситуација је таква да се игра на дипломатску карту и без обзира на ратне трубе верујем да ће се компромис између Запада и Русије бити постигнут“.

Запад је истеран на чистац

У свему не треба занемарити ни најаву нове "источне политике" немачког канцелара Олафа Шолца.

Нови немачки канцелар Олаф Шолц

© AP Photo / Markus Schreiber

„Источна политика асоцира на Брантову политику која је Бранту донела велика међународна признања и награду за мир. У средишту те нове политике о којој се још увек ништа не зна, мора се наћи и Русија. Иницијативе које покрећу Олаф Шолц и Макрон су интересантне, посебно у контексту чињенице што би после састанка са немачким канцеларом, Макрон требало да разговара директно са Путином“

Бацајући војничку карту на сто, Москва је, закључује Стојановић, ипак истерала Запад на чистац који разуме да са Русијом треба да се разговара како би се постигла нека врста безбедносног поретка у Европи с тим да њој, Русији, буду пружене гаранције зарад националне безбедности.