- Sputnik Србија, 1920
СВЕТ
Најновије вести из света

Тешки преговори у Паризу, резултат – нула

© POOL / Уђи у фото-галеријуСастанка Дмитрија Козака с политичким саветницима Немачке и Француске за "нормандијски формат"
Састанка Дмитрија Козака с политичким саветницима Немачке и Француске за нормандијски формат - Sputnik Србија, 1920, 29.01.2022
Пратите насTelegram
Париски састанак у тзв. „Нормандијском формату“ није довео до значајног напретка у решавању украјинске кризе, али се међу главне резултате могу уврстити договор о „безусловном“ прекиду ватре у Донбасу, потврда да Споразуми из Минска остају основа за рад у овом формату и најава да ће нови састанак бити одржан за две недеље у Берлину.
Ипак, многа питања која се тичу успостављања мира остала су нерешена и након осмочасовних преговора „нормандијске четворке“, који имају за циљ да помогну у окончању дуготрајног сукоба у источној Украјини и зауставе братоубилачки рат.
Коментаришући састанак политичких саветника лидера Русије, Украјине, Немачке и Француске у Јелисејској палати у Паризу, руски политиколог Максим Жаров констатује да ће до решавања украјинског питања и деескалације у Донбасу тешко доћи пошто Украјина упорно одбија да стриктно испуњава своје обавезе у складу са Споразумима из Минска, који су једини пут ка регулисању ситуације у тој земљи.

„Како је рекао заменик шефа руске администрације председника Дмитриј Козак резултат преговора је готово раван нули. Очигледно је да све остаје по старом, јер Украјина одбија да поштује Споразуме из Минска. Кијев покушава да их тумачи и интерпретира на такав начин да проналази изговоре за непоштовање обавеза из тог споразума. С тим у вези, узет је двонедељни 'тајм-аут', током којег ће стране још једном размотрити Минске споразуме и на следећем састанку ће поново разговарати о разликама које постоје око њихове примене. То, у ствари, значи да ћемо поново бити у ћорсокаку, баш као и после ових преговора“, оцењује Жаров.

Кијев саботира Минске споразуме
Дмитриј Козак, главни руски преговарач на састанку у Јелисејској палати, париске преговоре је описао као „тешке“ и назвао их је „инвентаризацијом различитих тумачења Минских споразума“. Према његовим речима, стране су сагласне да су мале шансе да ће „Нормандијски формат“ играти значајну улогу у решавању сукоба на истоку Украјине све док постоје неслагања у тумачењу Минских споразума, које је, како је нагласио, неопходно спроводити доследно, без интерпретација, без изузетака, без селективне примене тих споразума.
Истовремено, како је рекао, стране су се сагласиле да потпуно подржавају мере јачања примирја из јула 2020. године, без обзира на разлике око других питања у вези са применом споразума из Минска. Он је нагласио да се примирје по споразуму мора поштовати „словом и духом“.
Из Јелисејске палате је саопштено да учесници париског састанка остају посвећени ублажавању тренутних несугласица у будућем раду. Осим тога, разговарало се и о значају Трилатералне контакт-групе и њених радних група да би се интензивирале активности за брз напредак у примени споразума из Минска.
Козак је напоменуо и да се игноришу све значајне иницијативе република Донбаса. Он сматра да нема смисла вршити притисак на украјинске власти, јер оне саме морају да схвате потребу за спровођењем Минских споразума и окончањем сукоба у сопственој земљи.
Политиколог Максим Жаров, међутим, не очекује да ће значајног напретка бити ни после састанка „нормандијске четворке“ у Берлину.
„Не мислим да се нешто може десити у преговарачком процесу. Могло би да дође до погоршања ситуације у Донбасу. Видимо да тензије расту – гомила се војска, довлачи се оружје. Дакле, овде, нажалост, нема преговарачког процеса, посебно у 'Нормандијском формату'. Судећи по веома оптимистичним коментарима украјинске стране, ови преговори су потребни Украјини како би показали јавности да њени спољни партнери и даље разговарају са Зеленским у јеку озбиљне политичке кризе која се дешава у Украјини. Дакле, све ово иде у прилог администрацији Зеленског“, оцењује Жаров.
Он подсећа на Козакове речи да се Донбас труди да поштује минске договоре, износећи много разних значајних иницијатива, мапа пута, нацрта закона, предлога примирја, предлога за размену заробљеника, предлога за отварање контролних пунктова и тако даље, али да сви то игноришу само зато што ти предлози долазе из Донбаса. С друге стране, истиче Жаров, Кијев покушава да процес имплементације Минских споразума саботира.

„Ако узмемо у обзир смену немачке владе, предстојеће председничке изборе у Француској и Козакову фразу о томе да се републике Донбаса безуспешно труде да испуне Споразум из Минска, а ништа се не помера, онда је јасно коме овај формат одговара. Генерално, никоме није потребан, осим Украјини која га користи да би одуговлачила процес имплементације Минских споразума.“

Хоће ли се Америка прикључити „нормандијској четворци“?

Говорећи о могућем учешћу САД у решавању сукоба у Украјини, Жаров подсећа на став Москве да ће Русија поздравити помоћ САД, пошто Вашингтон има одлучујући утицај на власти у Кијеву.
Такође, Русија се не противи учешћу САД у Нормандијском формату, али Француска и Немачка се залажу за одржавање формата у облику у којем тренутно постоји.
„Мислим да би ту пре помогао трилатерални формат Русија-САД-Украјина, јер можемо са сигурношћу рећи да Немачка и Француска неће конкретно ништа учинити без америчких упутстава... Дакле, можда би се са таквим трилатералним форматом ствари помериле из мртве тачке, али генерално већ дуго се прича да је потребно нешто друго – договор или споразум који би стране разумеле недвосмислено. Све његове одредбе не би смеле да буду двосмислене, као што је сада случај са Споразумима из Минска, који Украјинци, заједно са САД, успевају да изврну тако да се они не спроводе“, каже Жилин.
Подсетимо, украјинске власти су у априлу 2014. године покренуле војну операцију против Доњецке и Луганске Народне Републике које су прогласиле независност након државног преврата у Украјини у фебруару 2014. Питање решавања ситуације у Донбасу разматра се, између осталог, и на састанцима контакт-групе у Минску, која је од септембра 2014. године усвојила три документа који регулишу кораке за деескалацију сукоба. Међутим, и након споразума о примирју између сукобљених и даље долази до размене ватре.
„Нормандијски формат” преговора о Украјини покренут је јуна 2014. године. Тада су, током прославе 70. годишњице искрцавања савезничких трупа у Нормандији, лидери Немачке, Русије, Украјине и Француске први пут разговарали о решавању сукоба у Донбасу.
Председник Украјине Владимир Зеленски  - Sputnik Србија, 1920, 28.01.2022
СВЕТ
Зеленски: Желимо нешто конкретно по питању чланства у НАТО
Састанка Дмитрија Козака с политичким саветницима Немачке и Француске за нормандијски формат - Sputnik Србија, 1920, 06.01.2022
РУСИЈА
Састанак у окрњеном „нормандијском формату“: Француска и Немачка посвећене Минским споразумима
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала