Легендарни обавештајац се враћа кући: Москва ради на пресељењу гроба Рихарда Зоргеа у Русију

Москва решава питање пресељења земних остатака славног совјетског обавештајца Рихарда Зоргеа из Јапана у Русију. Како је рекао шеф руске дипломатије Сергеј Лавров, постоји предлог да се прах Зорега сахрани у Сахалинској области, на југу Курилске греде.

Зорге се прославио као обавештајац који је први јавио тачан датум почетка немачке инвазије на Совјетски Савез. Имао је из прве руке и информацију да Јапан не намерава да уђе у рат против СССР-а, што је Стаљину омогућило да изда наређење да се руска војска пребаци са Далеког истока за одбрану Москве.

Октобра 2020. амбасада Русије у Токију добила је право на гроб Зоргеа сахрањеног у Јапану. После смрти његове невенчане жене, Јапанке Ханако Исији брига о гробу пренета је на њену рођаку а кад је и ова умрла наследници удовице су тестаментом права на тај гроб оставили амбасади Русије у Јапану.

„Поновно сахрањивање Зоргеа је дужност државе. Ово је симболичан гест и одавање почасти човеку и патриоти. Иако је био по националности Немац, он је попут других патриота у многим земљама света, служио социјалистичкој идеји, Совјетском Савезу и ради тога жртвовао свој живот“, каже за Спутњик Олег Хлобустов, стручњак Фондације за националну безбедност и члан Друштва за проучавање историје руских специјалних служби.

Син немачког инжењера

Рихард Зорге је рођен у Сабунчију у Бакуу у царској Русији (данашњи Азербејџан) као једно од деветоро деце немачког инжењера и Рускиње. Кад се у једном тренутку здравље „главе“ породице погоршало преселили су се у Немачку.

Код куће су малог Рихарда звали Ика, а у школи - премијер, због његове разборитости, љубави према читању, одлучности и независности. Школовање му је, међутим, пореметио Први светски рат.

Споменик Рихарду Зорги у Владивостоку

© Sputnik / Виталий Аньков

Рихард се у октобру добровољно придружио немачкој армији и убрзо се нашао на фронту. Године 1915. одликован је немачким Гвозденим крстом за војне заслуге.

Током рата задобио је тешке повреде у руку и ногу, а као последица једна нога му је била краћа, па је доживотно шепао.

Бунтовни дух

У болници, Зорге се спријатељио са доктором и његовом ћерком која је радила као медицинска сестра, те је од њих доста сазнао о револуционарном покрету и активностима Лењина.

Осим што је дипломирао на универзитету Фридриха Вилхелма (данашњи универзитет Хумболт у Берлину), будући обавештајац одбранио је докторску дисертацију на Хамбуршком универзитету на одсеку за државно право.

Истовремено, Рихард је успео да учествује у политичком животу земље, те се 1918.године придружио устанку морнара који је избио у Килу, након чега је уследила револуција. Није чудно што је Зорге имао бунтовни дух, јер како би се рекло „крв није вода“. Његови рођаци по оцу активно су учествовали у државном удару 1848-1849 у Немачкој, а његов деда стриц Фридрих Адолф био је сарадник Карла Маркса.

Агент Коминтерне

Због своје политичке активности скоро је био стрељан, али је уместо тога за казну протеран из Берлина. Отишао је за Хамбург, где му његови комунистички ставови нису давали мира. Постао је пропагандиста, радио је у руднику који се налазио у близини града Ахена, а затим и као научни сарадник на Институту за друштвена истраживања у Франкфурту на Мајни.

Године 1924. долази у Москву и добија држављанство СССР-а. Постао је млађи агент Коминтерне, а од новембра 1929.године радио је као обавештајац за Совјетски Савез, док му је посао новинара послужио као покриће.

Рихард је био ожењен, али је након развода освојио срце Катарине Максимове, захваљујући којој је научио руски језик. Они су се венчали 1933.године, али Зорге није могао да савлада руски језик, те је правио грешке у писаном и усменом говору. Руски језик је причао са акцентом, док је течно говорио енглески и норвешки, а добро је читао и на француском језику.

„Рамзај“ у Јапану

Једно време радио је у Енглеској и Кини, а у мају 1933.године отишао је у Берлин под шифром „Рамзај“ да би обновио контакте у Немачкој. На свом обавештајном путу, Рамзај је одлично обавио свој задатак и прикупио око 600 важних порука. Дружио се са нацистима, остваривао контакте, те је чак постао и члан нацистичке партије.

Зорге је брзо успоставио корисне контакте, што му је дало прилику да 1933.године отпутује у Јапан под маском новинара који ради за многа немачка издања. Поред тога, Рихардов брат је постао бизнисмен у Немачкој и подржао је совјетског обавештајца да оде у „земљу излазећег сунца“ као представник његове компаније.

У Јапану је „Рамзај“ направио обавештајни прстен који су чинили официр Црвене армије Макс Готфрид Фридрих Клаузен, радио-оператер Хоцуми Озаки, као и два агента-новинара Мијаги Јотоку и Бранко Вукелић-југословенски обавештајац при Коминтерни, који је радио као дописник Политике.

Операција „Барбароса“

Многе информације о плановима Јапана и Немачке Зорге је добијао од Еугена Ота с којим се дружио а који је у то време постао амбасадор Трећег Рајха у Јапану, али је и сам био на извору информација јер је у међувремену постао саветник за штампу у амбасади Трећег рајха. Међу информацијама које је послао у Москву 1941. била је и она која се тицала планиране немачке офанзиве на Совјетски Савез, те да ће се операција догодити у крајем јуна.

Како каже за Спутњик Лав Корољков, ветеран специјалног одреда ФСБ, руски стручњак за кризне ситуације и пуковник обавештајне службе, Зорге је изузетна личност.

„Ако ништа друго, његова упозорења да Јапан неће улазити у рат омогућила су да се трупе са истока које су се тамо налазиле за случај рата са Јапаном пребаце на Московски фронт, а то је омогућило одбрану Москве која је била од пресудног значаја“, истиче експерт.

Треба напоменути да Стаљин није у потпуности веровао Зоргеу. Главни разлог је био то што су га сматрали двоструким агентом, јер је био у кругу блиског сарадника немачког амбасадора у Токију Еугена Ота. Али баш захваљујући томе што је Ото имао поверења у Рихарда, он је од њега успео да извуче најважније информације о намерама које кује Немачке против СССР-а.

Хапшење Зоргеа и екипе

Зоргеу је ушла у траг и ухапсила га јапанска контраобавештајна служба 18.октобра 1941.године, када су Јапанци почели да сумњају у њега приметивши појачану активност радио-преноса.

Како подсећа стручњак Олег Хлобустов, Зорге и његова група од осам људи, били су ухапшени и осуђени, а донета је одлука да Зорге буде обешен, што се и догодило 7.новембра 1944.године. Иако није добро знао јапански, последње речи изговорио је на том језику да би их запамтили они који су присуствовали извршењу казне а гласиле су: Црвена армија, Коминтерна, Совјетска комунистичка партија. Вукелић је добио доживотну робију и умро је у затвору 1945. године.

Према речима Хлобустова, постоје докази да је јапанска страна хтела да размени Зоргеа за друге осуђенике, али совјетска страна није пристала на то.

Легенда још увек живи

Зорге је звање хероја Совјетског Савеза добио постхумно, 5.новембра 1964.године. Легенда о њему још живи.

“Свет је за Рихарда Зоргеа сазнао 1962. године, када је италијански редитељ Сиампи снимио филм „Ко сте ви, докторе Зорге?“ . Након што је совјетски лидер Никита Хрушчов погледао филм и поставио питање „Да ли је таква особа заиста постојала?“ нико није могао да му одмах одговори на то питање. Одговор је стигао тек шест месеци касније”, објашњава стручњак.

У Зоргеову част назване су неке од улица у Москви, Липецку, Казању, Уфи, Ростову на Дону, Новосибирску и Санкт Петербургу. У Бакуу, где је обавештајац рођен, налази се Зоргеова кућа-музеј, а по њему је названа једна од главних улица града.