Шта доносе Лајчак и Ескобар: „Белгијски“ модел ЗСО нема везе са „бриселским“

Посредник ЕУ у дијалогу Београда и Приштине Мирослав Лајчак понудом „белгијског модела“ за формирање ЗСО није само иступио из Бриселског споразума и неутралног преговарачког статуса, већ је очигледно да је с Американцима постигнута сагласност да се за ЗСО тражи решење са позиције Косова као признате државе, сматра дипломата Зоран Миливојевић.

Лајчак и специјални изасланик САД за Западни Балкан Габријел Ескобар боравиће у Приштини три дана, а планирано је да се осим са председницом и премијером тзв. Косова Вјосом Османи и Аљбином Куртијем и замеником премијера Бесником Бисљимијем састану и са лидерима опозиције, како би предочили неке могуће моделе Заједнице српских општина.

ЕУ изашла из статусне неутралности

Албански медији пренели су да највише шанси има модел „источна Белгија,“ који, по речима Миливојевића, нема ни сличности са оном Заједницом српских општина каква је предвиђена Бриселским споразумом.

„Белгија је федерација коју чине три региона: Валонија, Фландрија и град Брисел који има посебан статус. Оно што они називају источном регијом је немачка енклава на самој граници са Немачком, са малом немачком мањином од један одсто становника, која се зове Ипр (изговара се Ипер прим.а.) и та област има посебан статус, а припада Фландрији“, објашњава Миливојевић.

Ипр има посебан статус у томе што има свој језик, наводи наш саговорник, и све културне надлежности унутар те мале енклаве које су им додељене. Оне припадају белгијској федерацији а пошто је то тако мали регион ( око 35.000 становника) који не може да утиче на функционисање државе, све оне главне функције су у Бриселу.

Шта је „белгијски модел“ ЗСО?

„Они практично немају ништа. Суштина је што је то регион који је у оквиру белгијске државе. На пример, разликује се од Јужног Тирола, који има специјални статус где живи аустријска мањинa у Италији, али та област има све надлежности које има и Рим. А модел ове белгијске енклаве чији модел нама нуде је у оквиру једне државе који подразумева модел мањинске заштите или решења мањинског питања, или посебне аутономије у оквиру државе Косово. И то је чини се сада јасно дефинисан став“, каже наш саговорник.

Лајчак је јасно рекао да су им ставови потпуно усаглашени са Американцима, а чим су Американци ту, каже Миливојевић, ту je све пресечено. Они неће наводну „другу Републику Српску“ на територији Косова, већ само заједницу у оквиру јединствене државе — независног Косова — која не би довела у питање функционисање јединствене државе.

Нема везе са ЗСО из Брисела

„То је разлика између онога што је ЗСО по потпису у Бриселу и овога што они нуде. По ономе што треба да има по Бриселском споразуму, ЗСО пре свега има статус и представника у Приштини и као један од елемената власти са правом вета на све оно што се коси са интересима Срба, и у законодавној, и у свакој другој сфери. То је требало да буде ЗСО“, објашњава Миливојевић.

Дакле, нешто што јесте у оквиру јединствене државе, додаје он, али са таквим статусом који у сваком моменту може да се доведе у питање, узимајући у обзир специјалне односе с Београдом.

„Они, међутим, неће модел ЗСО по Бриселском споразуму, већ нуде модел специфичне културне етничке аутономије у оквиру јединствене државе Косово. Они потпуно дају Приштини прерогативе да о себи одлучује као о држави. Доводе у питање да је то протекторат УН, да статус Косова није решен, да постоји Резолуција 1244 и да се тражи начин за решење косовског чвора које не подразумева статусно питање“, истиче Миливојевић.

Хоће ЗСО какву-такву да би притисли Србију

Миливојевић је уверен да и ЕУ и Америка хоће по сваку цену да реше питање ЗСО како би Србији избили из руку адут зашто нема напретка у преговорима и ако у томе успеју, онда би се притисак на нас обрушио да се ствар потпуно заврши.

Што се тиче Заједнице српских општина, како је до сада представљено на Косову, главно питање у вези са њеним оснивањем је питање надлежности.

Након што су у августу 2015. Београд и Приштина постигли детаљни споразум о формирању ЗСО и принципима њеног функционисања, а косовска Скупштина га затим и ратификовала у децембру 2015, Уставни суд Косова је дао мишљење да тај споразум није у потпуности у складу са духом косовског Устава. Суд се позвао на члан 3 о „једнакости пред законом“ и поглављима о „основним правима и слободама“, као и „правима заједница и њихових припадника“.

Аљбин Курти је до сада одбијао чак и разговор о Заједници, док је Београд захтевао њено формирање на основу споразума у Бриселу, постигнутог 2013. године.