Бајденов „позив на мир“ — хистерична изјава која подиже тензије у Украјини

Наизглед мирољубиви Бајденов позив Американцима да одмах напусте Украјину, уз поруку да неће слати војнике да их спасу кад буду бежали, у случају војне акције Русије, још једна је у низу хистеричних изјава, чији је циљ да се подигну тензије, каже за Спутњик спољнополитички коментатор и историчар Саша Адамовић.

Председник САД Џозеф Бајден позвао је америчке држављане да одмах напусте Украјину и поручио да неће слати војнике да их спасу када буду бежали из земље, у случају војне акције Русије.

„Није то као да имамо посла са терористичком организацијом. Ми овде имамо посла са једном од најјачих армија на свету. Ствари би брзо могле да измакну контроли“, рекао је Бајден.

На питање који би сценарио могао да га натера да пошаље трупе за спасавање Американаца који беже из Украјине, Бајден је одговорио: „Не постоји. То је светски рат кад Американци и Руси почну да пуцају једни на друге.“

Дизање тензије у Украјини — Запад у небраном грожђу

Кад је крајем прошле године Русија јасно ставила до знања Америци и НАТО-у да су пређене црвене линије и да је због заштите руске стратешке безбедности неопходно зауставити проширење НАТО-а на исток, Запад је у првом тренутку био збуњен одлучношћу Руске Федерације, сматра Адамовић.

Од тада, тактика САД и НАТО-а је да се на неки начин пређе у офанзиву, односно да се избегне конкретан одговор на захтев Русије и до данас видимо колико је Запад спреман да иде далеко у подизању тензија у Украјини, а у циљу избегавања конкретног одговора, додаје он.

Русија није затражила ништа што раније није постојало у историји, истиче Адамовић и подсећа да су својевремено и САД и СССР о томе водили рачуна и да су на неки начин узајамно једни другима гарантовали стратешку безбедност.

„Међутим, после краја Хладног рата и распада СССР-а, ствари су се драстично промениле и Запад није хтео да поштује усмене гаранције које је својевремено дао Михаилу Горбачову да проширења НАТО-а на исток неће бити. У то време, у периоду руске транзиције кад је Русија деведесетих година била у изузетно тешкој ситуацији, САД и НАТО су имали отворени пут на исток и очито је да им није падало на памет да поштују своју дату реч.“

Међутим, ствари су се промениле, а Русија је уз САД и Кину једна од највећих светских сила и као таква легитимно поставља питање сопствене стратешке безбедности, овог пута уз писане гаранције, каже Адамовић и додаје да је очито Запад у небраном грожђу, живи у неким прошлим временима и да у овом тренутку није спреман да призна легитимне интересе Русије.

Тензије ће и даље расти: Бајден објавио рат Немачкој

Адамовић ипак не искључује могућност сукоба Запада и Русије, зато што по природи ствари свака велика сила тежи томе да у сваком тренутку обезбеди максималну безбедност. Европска унија је у великој кризи, као и САД које су у овом тренутку „сила у опадању“ и многи планови Запада данас се не могу остварити на начин као што су се остваривали у прошлости.

У последњој кризи се видело да поједине чланице НАТО-а имају своје посебне националне интересе и да су без обзира на јавно прокламовано јединство те организације видљиве одређене напрслине, истиче Адамовић и додаје да се највише сумња на Немачку, зато што као најзначајнија држава ЕУ у овом тренутку не показује претерани ентузијазам у притисцима на Русију.

„У том смислу, била је врло симптоматична Бајденова изјава од пре неколико дана, кад је у друштву немачког канцелара Шолца рекао да ако Русија нападне Украјину, неће бити ’Северног тока 2‘. То може, помало у шали, да се прочита и на следећи начин: Ако Путин нападане Украјину, Бајден ће напасти Немачку, с обзиром да је ’Северни ток 2‘ један од најзначајнијих пројеката који су у интересу Немачке. Интересантно је да том приликом немачки канцелар није реаговао нити је уопште помињао питање ’Северног тока 2‘.“

Тензије ће и даље расти, јер је у интересу Запада, због сопствене јавности, али и притиска на Русију да их подиже, попут америчког председника или генералног секретара НАТО-а, који непрестано дају изјаве о наводној инвазији на Украјину, иако за то немају никаквих доказа, сматра Адамовић.

Привредна сарадња Русије и Украјине — амортизација западне хистерије

Упркос тензијама које подгрева Запад, Русија и Украјина све боље економски сарађују. Према подацима Федералне царинске службе Русије, трговински промет између Русије и Украјине у 2021. години порастао је за 22,8 одсто. Према Државној царинској служби Украјине, прошле године трговински промет између ове две земље порастао је за 38,7 одсто.

Ти подаци, према Адамовићу, показују да је и украјинска политичка елита одједном схватила у каквом је проблему и отуда се јављају гласови који спуштају тензије и покушавају да на неки начин „амортизују хистерију“.

„Очито, украјинска политичка елита схвата да осим реторичке подршке и нешто мало наоружања, суштински ништа више од Запада не може да добије. Са друге стране, најприроднија ствар на свету би била да Русија и Украјина сарађују, јер су то две, с обзиром на дуг период заједничког живота, комплементарне привреде са перспективом потенцијалне одличне сарадње на обострану корист. Међутим, видели смо и у прошлости да је један део украјинске политичке елите изразито прозападно, односно про-НАТО оријентисан и управо та политика је довела Украјину у овако велике проблеме.“

За Украјину би било одлично да се не ослања превише на ту, пре свега, реторичку помоћ Запада и да преиспита своју политику према Русији и тад би схватили да им Руска Федерација није претња, већ им отвара могућност за сарадњу на бројним пољима, на обострану корист, закључио је Адамовић.