- Sputnik Србија, 1920
СВЕТ
Најновије вести из света

Десет милијардера који су напустили школовање

CC0 / / Амерички долари
Амерички долари - Sputnik Србија, 1920, 12.02.2022
Пратите насTelegram
Упркос томе што су напустили студије, неки од милијардера свој успех заправо често приписују кратком боравку у образовним институцијама и знању које су добили на њима.
Дипломирање и стицање дипломе није обавезан предуслов за успех у животу. И док је много милијардера и врхунских професионалаца у својим областима завршило школовање, многи нису. Ево десет људи који су напустили школовање, а упркос томе постали екстремно богати, преноси међународни Спутњик.

Бил Гејтс („Мајкрософт“)

Вероватно један од првих милијардера који вам пада на памет када се помене одустајање од школе је Бил Гејтс. Харвард је напустио након само две године да би наставио да улаже напоре у изградњу сопственог бизниса. Гејтс је постао милионер са 26 година. Сада, нето вредност његовог богатства износи око 131 милијарду долара, а Гејтс и даље држи прво место на „Форбсовој“ листи упркос томе што је своју позицију у „Мајкрософту“ заменио за хуманитарни рад. Говорећи о две године на Харварду, Гејтс је признао да је зажалио само због једне ствари, што није био друштвенији.

Марк Закерберг и Дастин Московиц („Фејсбук“)

Још једно име које се лако памти у свету милијардера који су напустили школовање је Марк Закерберг, који је постао најмлађи милијардер на свету, и то неколико година након покретања „Фејсбука“ – компаније која му је донела богатство, које сада износи око 90 милијарди долара.
Попут Гејтса, и он је напустио Харвард пошто је тамо провео мање од две године. Међутим, универзитет је одиграо важну улогу у томе што је постао милијардер, пошто је „Фејсбук“ првобитно креиран као веб-сервис за студенте Харварда.
Кад говоримо о „Фејсбуку“, његово покретање је такође доделило милијарде још једном исписнику са Харварда: Закерберговом цимеру и суоснивачу друштвене мреже Дастину Московицу, чије се богатство процењује на око 20,9 милијарди долара.

Лари Пејџ („Гугл“/„Алфабет“)

За разлику од многих колега међу шефовима технолошких гиганата, суоснивач „Гугла“ Лари Пејџ је дипломирао на универзитету, али је одустао од доктората на Универзитету у Мичигену. То га, међутим, није спречило да прикупи 117 милијарди долара нето вредности.

Лари Елисон („Оракл“)

У извесном смислу, Лари Елисон побеђује остале на овој листи, пошто је два пута напустио школовање: први пут на другој години на Универзитету Илиноис због смрти мајке, а други пут на Универзитету у Чикагу. Али он је искористио знање о компјутерском дизајну које је стекао да покрене „Оракл“ и заради 101 милијарду долара.

Амансио Ортега („Индитекс“/„Зара“)

Док је Пејџ стигао до два универзитета, неки милијардери нису стигли ни до једног. На пример, милијардер Амансио Ортега, који је покренуо „Индитекс“, који контролише бренд Зара и преко 7.000 продавница, напустио је школу када је имао 14 година. То га није спречило да заради нето вредност од око 70 милијарди долара.

Мајкл Дел (компанија „Дел“)

Мајкл Дел је основао сопствену компанију, која ће му касније донети око 49 милијарди долара, након што је напустио Универзитет у Тексасу, где је са 19 година уписао медицину. Отишао је следећи жеље својих родитеља, али је убрзо схватио да је његова будућност негде другде – у високим технологијама уместо међу пацијентима.

Џек Дорси („Твитер“)

„Фејсбук“ није једина платформа друштвених медија коју је направила особа која је напустила факултет. Оснивач „Твитера“ Џек Дорси напустио је студије на Универзитету науке и технологије у Мисурију из истог разлога као и Закерберг – да би се посветио развоју сопствене друштвене мреже која му је на крају донела богатство од око 13,7 милијарди долара.

Сајмон Никсон („Мани-супермаркет“)

Разлог због којег је Сајмон Никсон напустио Универзитет у Нотингему може деловати тешко објашњив, али га је ипак довео на листу милијардера са 2,44 милијарде долара у џепу. Пошто је сматрао да је универзитет „превише досадан“, Никсон је помогао у оснивању услуге Мани-супермаркетза пружање информација о хипотекама. Касније је новац који је зарадио користио за финансирање неколико обећавајућих стартап компанија, као што су „Ербнб“ и апликација за брокере у малопродаји „Робин Худ“, као и за оснивање луксузних кућа под називом „Сајмон ескејпс“.

Бен Францис („Гимшарк“)

Неки од милијардера заправо за свој пословни успех могу да захвале кратком образовању на универзитету. Међу њима је и Бен Франсис, чији је „Гимшарк“ почео као ручно рађена спортска одећа произведена у кући његових родитеља, али је на крају прерастао у посао вредан око 1,36 милијарди долара. Френсис је касније рекао да су му студије на Универзитету Астон, које је напустио пре дипломирања, дале „снажне темеље на којима може да гради посао”.
Документарни филм „Друштвена дилема“ - Sputnik Србија, 1920, 18.10.2020
Модерни Франкештајн: "Друштвена дилема" - документарац о коме бруји свет
Џеф Безос, оснивач Амазона - Sputnik Србија, 1920, 07.09.2021
НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА
Вечни живот: Најбогатији човек света улаже у компанију која жели да заустави старење
Речник - Sputnik Србија, 1920, 05.12.2021
ДРУШТВО
Како је познавање граматике двојицу младића учинило милијардерима
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала