Ана Брнабић: Славимо утемељење државе као слободне и уставне

Председница Владе Србије Ана Брнабић изјавила је на централној државној церемонији поводом обележавања Дана државности да Србија слави годишњицу обнове и утемељења државе као слободне и уставне.

Брнабићева је рекла да Србија и у 2022. години доказује да следи пут инспирисан духом Димитрија Давидовића, пут напретка, државотворности, модерне европске земље која је поштована широм света и која ће бити извор благостања и среће сваког њеног грађанина.

Премијерка је навела да је Србија уставним променама које су грађани изгласали 16. јануара ове године постала пионир одвајања судске власти од осталих, наводећи да нова решења, не само да дају примат правној струци у спровођењу права већ и јачају перцепцију код грађана да право и правда неће зависити од личних односа судија и вршилаца функција.

Она је указала на резултате које Србија данас остварује предвођена Александром Вучићем, истичући привредни раст, нове путеве, брзу пругу којом ће се ускоро путовати између Београда и Новог Сада, нове клиничке центре, болнице, домове здравља.

„Нови симбол Београда - кула већ сија као светионик просперитетне будућности”, рекла је Брнабићева.

Она је поручила онима који саветују Србију као пре два века да буде понизна и покорна у истицању резултата да ће Србија дати исти одговор, да се неће правдати никоме већ да може да побеђује и буде најбоља.

Брнабићева је у Орашцу подсетила да су на том месту 1804. године представници српског народа донели одлуку о почетку буне против турских дахија и изабрали Ђорђа Петровића за српског вожда.

Једна мала држава великог народа вратила се на мапу Европе сопственом вољом, снагом и пожртвованошћу, рекла је председница Владе Србије.

„Државотворни дух више се никада није могао угасити“, рекла је премијерка.

Подсетила је да је на данашњи дан 1835. године у Крагујевцу усвојен први српски устав у историји модерне Србије.

„Уздигла се из апсолутистичких у ред државних система у којој права и обавезе грађана нису подложни хировима појединаца већ писаним правилима. У то тамно доба док је у руском турском и аустријском царству било забрањено помињати и реч Устав, међу одредбама тог правног акта могло се прочитати да сваки Србин има право да бира начин живљења по својој вољи“, рекла је Брнабићева, пренео је Танјуг.

Она је додала и да је у Уставу писало да роб који се нађе на територији Србије постаје слободан.