Кандидати за председника одговорили на питање — виде ли Србију у НАТО

Кандидатима за председника Републике, као и представницима изборних листа за парламентарне изборе и кандидатима за градоначелника Београда, Танјуг је поставио неколико питања која сматрају најважнијим у својим програмима. Једно од питања је какав је њихов однос према војној неутралности и уласку у НАТО.

ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ

Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).

Агенција је објавила одговоре кандидата за председника Републике, од којих је добила одговоре.

Миша Вацић:

„Оно што ни по коју цену није подложно, то је улазак у НАТО. Мој став о војној неутралности је позитиван, али је он подложан промени услед заоштравања односа у свету. Ја сматрам, уколико би Србија била на силу гурана у НАТО, да ми треба да се одупремо, да покажемо храброст и из пркоса да се окренемо нашој историјској браћи и да уђемо у савез са Руском Федерацијом, у ОДКБ или да се још више приближимо Републици Кини, Шангајском споразуму, земљама БРИКС-а. То су наши и економски и војно-безбедносни партнери који нас никада нису условљавали ни са прихватањем лажне независности Косова и Метохије, ни са одржавањем геј парада, ни са било каквим другим, измишљеним условима тобоже повезаним са бригом о људским и мањинским правима.

Србија и српски народ су много пропатили кроз историју и заиста нам није потребан више ниједан рат. Али ако се не може избећи, онда се морамо потрудити да у том рату не будемо она страна која ће јуришати на Москву. То се не може дозволити. Дакле, подвлачим још једном, војна неутралност да, НАТО никада, а уколико већ мора да се изабере, онда војно савезништво са Руском Федерацијом“.

Биљана Стојковић:

„Ја сам пацифисткиња и антиратна активисткиња. Ја сам се увек залагала за мир и протестовала против разних ратова, укључујући ратове деведесетих. У том смислу, ја нисам за приступање ниједном војном савезу. Али, ако се држимо Устава и ако је народ суверен, онда народ мора бити питан и мора се око тога постићи друштвени консензус. Али битна је ствар да за ту одлуку, пред референдум, грађанима морате понудити све информације. Направити јавну дебате, позвати струку, науку и младе, представнике младих, јер ова држава треба да се постоји за њих и за њих да је правимо. Ми сада имамо ствари на које не само да уопште не утичемо, него нисмо ни упознати са дешавањима.

Прича о НАТО углавном није рационална и углавном се ту прича о неким емоцијама. Наравно да смо били бомбардовани од стране НАТО, то никоме није драго и ја ћу то увек назвати агресијом, то није ствар око које не можемо да се сложимо, али за будућност, ми морамо да разумемо у потпуности шта су предности, а шта су мане и да искључимо емоције и да рационално размишљамо о будућности. Дакле, то ће одлучити грађани, након што буду потпуно информисани“.

Бранка Стаменковић:

„Неутралност је једино што је у нашем државном и националном интересу. Такав став произилази из расположења у народу по питању очувања КиМ. Неспорно је да огромна већина људи није спремна да се одрекне КиМ, а да бисте постигли тај циљ, не можете да заузимате стране у сукобу Русије и НАТО. Србија мора да остане потпуно неутрална. Не можемо замерити Русији која је наш велики савезник у Савету безбедности када је у питању очување КиМ, али ни не треба да заузимамо руску страну. Морамо бити суштински неутрални, јер је то једини начин да се изборимо са силним притисцима, пред којима не треба да попуштамо“.

Милица Ђурђевић Стаменковски:

„НАТО је велики изазов за Србију, јер настоји да нас интегрише по сваку цену у чланство. НАТО се трансформисао из одбрамбеног у офанзивни састав. После пада Берлинског зида, почела је интервенционистичка политика и први су спровели рат против једне суверене државе, СР Југославију. Извели су илегалну агресију, учествовали у стварању лажне државе Косово, и перманентне притиске врше на Републику Српску, а НАТО се понаша као ‘глобални шериф’ који жели да диригује жариштима.

Можемо да нађемо многа жаришта и ратове које је започео, али ниједан пример где је започео мир. НАТО нигде није гарант мира, ни на Косову, јер је након доласка његових трупа извршен погром, протерани су Срби, проглашена независност. Поставља се питање да ли је такав савез погодан за Србију“.

Милош Јовановић:

„Врло јасно, војна неутралност је принцип који је заживео и много је далекосежнији од самог питања и првог значења, а прво значење војне неутралности је да Србија неће постати члан ниједног сталног војног савеза. Мој став је да принцип војне неутралност треба дићи на виши ниво. Данас је садржан у Резолуцији Скупштине Србије о заштити суверенитета и територијалног интегритета и уставног поретка Србије из 2007. године. Треба га ставити на виши нормативни ниво, прво донети закон, а касније сам поборник да се у Устав унесу одредбе које ће се тицати војне неутралности Србије.

Тај принцип је далекосежнији, НАТО пакт за нас није опција никада. Принцип војне неутралности је дубоко у складу са нашом слободарском традицијом и спољно-политичком оријентацијом, са оним што чини биће нашег народа и онога што чини спољно-политички положај у свету. Ми смо земља која представља Запад на Истоку и Исток на Западу, тако нас је географија одредила, историја обликовала, примили смо утицај са обе стране и то је позиција која је још један елемент наше самобитности као народа.

То је једна наша специфичност и нисмо се сврстали и зато сматрам страшном грешком осуду Русије. Србија никад није толико слаба да ‘завија са вуковима’, тај принцип треба да нас чини поносним. То је захтевна позиција када можете да рачунате само на себе, а то је врло одважна позиција и једина исправна, јер данас ‘обрни-окрени’ можете да рачунате само на себе, за сопствену одбрану“.

Бошко Обрадовић:

„Ту се ништа није мењало нити ће се мењати. Ми смо апсолутно против уласка Србије у НАТО. Залажемо се за војну и политичку самосталност Србије, противимо се увођењу санкција Русији и у том смислу сматрамо да је за Србију изузетно важно да задржи позицију самосталне и суверене државе која неће бити испостава НАТО пакта, западних центара моћи или Брисела, а овдашњи амбасадори неће бити колонијални управници Србије већ дипломате“.