Откривена нова врста слепог миша у Војводини: Зашто се сместио баш на Вршачким планинама?

Слепи миш мали потковичар (Rhinolophus hipposideros) откривен је крајем марта у познатом пећинском склоништу на периферији Вршца, први пут на територији Војводине, саопштио је данас Природњачки музеј у Београду.

ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ

Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).

Током редовног прегледа познатог пећинског склоништа на периферији Вршца, по први пут забележена два одрасла мужјака слепог миша мали потковичар, што је уједно и први налаз у Војводини, где је до сада познато 25 врста слепих мишева, од укупно 31 на територији Србије.

Јединке малог потковичара регистровали су кустос-саветник збирки сисара Природњачког музеја у Београду др Милан Пауновић и чувар природе ЈП „2. октобар“ из Вршца Миливој Вучановић, који се стара о Пределу изузетних одлика „Вршачке планине“.

Мали потковичар до сада није налажен у целој Војводини и перипанонским деловима средишње Србије, а присутан је у побрђу и планинским крајевима јужно од Саве и Дунава.

Појединачне јединке те врсте зимују у подземним склоништима, пре свега у пећинама и јамама, а током лета своје мале породичне колоније, које чине 15 до 30 женки са младунцима, формирају у напуштеним колибама, зградама и топлијим поткапинама.

Највеће зимовалиште те врсте слепих мишева у Србији је Рајкова пећина код Мајданпека где је бележено просечно преко 300 јединки.

Први налаз врсте мали потковичар, као и недавни налази средоземног потковичара Rhinolophus euruale у околини Вршца, последица је пре свега близине обронака јужних Карпата у суседној Румунији и североисточној Србији где живе припадници тих врста, али и постојања јединог погодног склоништа пећинског типа које се у целој Војводини налази само на Вршачким планинама.

Мониторинг слепих мишева у Србији Природњачки музеј обавља у оквиру пројекта „Еколошка мрежа Србије“ чији је носилац Биолошки факултет Универзитета у Београду, пренела је „Национална географија“.