После два века бизони поново у Србији

Европски бизони - један мужјак и четири женке пореклом из Пољске, већ трећи дан живе у свом новом дому, на Фрушкој гори, саопштено је из Националног парка "Фрушка гора".

ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ

Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).

Након јелена лопатара и муфлона, на Фрушку гору стигли су и европски бизони, врста животиња која је до недавно била потпуно заборављена на овом подручју.

Директор Националног парка "Фрушка гора" Раде Крунић каже да се ове животиње у четрдесетодневном карантину адаптирају на нове животне услове.

"Пуштање ових бизона у карантински део који је припремљен раније за њихову адаптацију, заиста је велики догађај не само за НП "Фрушка гора" већ и за целу Србију. Пре пет година када смо посетили неколико резервата европског бизона у Европи, остали смо фасцинирани не само величанственошћу ових животиња и њиховим значајем за еко системе, већ и тиме колика су туристичка атракција свакодневно. И пожелели смо то и у нашој земљи. Брзо смо кренули у овај пројекат јер су нас подржале и републичке институције и ево, дочекали смо дан када су из Пољске стигли и сада их заједно гледамо у четрдесетодневном периоду карантина и адаптације, након чега ће и грађани моћи да их виде и доживе исто", објашњава Крунић.

Пре скоро 100 година, европских бизона је у Европи било свега педесетак. Крајем следеће године када се заокружује век од почетка борбе за њихово очување, стручњаци процењују да ће их на истом простору бити више од 10 хиљада.

Како напомињу у НП "Фрушка гора", сматра се да је последњи бизон у нашој земљи одстрељен пре више од 200 година, а Фрушка гора је једино место на Балкану на којем поново почињу да се размножавају ове и данас фасцинантне животиње.

У претходним годинама, јединке ових бизона пажљиво су биране од стране највећих светских и европских стручњака животињске генетике и очувања природе, који су из Пољске стигли заједно са бизонима. Цео њихов транспорт је помно праћен, као и испуштање у унапред припремљени простор на Фрушкој гори, преноси портал 021.

Професорка Ванда Олек Пиасечкаса је заједно са колегом из Шпаније, обишла место на Фрушкој гори у ком су новопристигли бизони смештени и где ће даноноћно бити праћени 40 дана, након чега ће тек бити могуће да их уживо виде и грађани Србије.

"Дивно је видети их двадесетчетири сата након транспорта да су смирени и да се у новој средини понашају као да су одувек ту. Ово су младе јединке, мужјак је стар две године, док су женке узраста од две до три године. То значи да ће ускоро сви бити потпуно полно зрели, те су неке процене да би сте прву младунчад могли добити већ за можда годину дана, највише две", каже Ванда Олек Пиасечкаса, професорка на Универзитету у Варшави, која је водећи светски стручњак за европског бизона.

Овај међународни програм потекао је од доктора биологије Срђана Димитријевића и директора НП "Фрушка гора", чиме су покренути идеја, потом донација доктора Димитријевића и данас реализација за првих пет јединки бизона за почетак пројекта њиховог очувања и промоције.

Занимљивости о европским бизонима

Као резултат дугорочног спровођења континуираних мера заштите, популација европског бизона у дивљини порасла је са око 1.800 јединки у 2003. години на преко 6.200 у 2019. години. Након што су последње јединке у дивљини одстрељене у Бјеловежа шуми и на Кавказу 1921. и 1927, преостали бизони су опстајали само у заточеништву.

Први програм за повратак у дивљину спроведен је 1954. године. Данас се највеће субпопулације ове врсте налазе у Пољској, Белорусији и Русији. Тренутно, у Европи постоји 47 крда бизона која се слободно крећу, од којих је највеће крдо у Бјеловежа шуми на граници Пољске и Белорусије и броји око хиљаду јединки.

Женка бизона као и домаћа крава, носи младунче девет месеци.

Европски бизон постао је симбол амбициозних подухвата очувања великих дивљих пространства у Европи.