Економска бомба: Повезивање рубље са златом и енергентима могло би да „обрне игрицу“

Повезивање руске валуте са златом и енергентима промена је која би могла да има огроман утицај на глобалну економију, наводи аналитичар племенитих метала Ронан Менли.

ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ

Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).

Банка Русије је наставила са куповином злата ове недеље, али што је још важније, она то ради по фиксној цени од 5.000 рубаља (59 долара) за један грам у периоду од 28. марта до 30. јуна, што повећава могућност да се Русија врати на златни стандард по први пут после више од једног века.

Ако земља предузме следећи корак, као што је предложено ове недеље, и прода своју робу у рубљама, ови комбиновани потези могли би имати огромне импликације на рубљу, амерички долар и глобалну економију.

Тим поводом РТ је разговарао са аналитичарем племенитих метала Ронаном Менлијем у “БилионСтар Сингапур”

Зашто је одређивање фиксне цене злата у рубљама значајно?

Понудивши куповину злата од руских банака по фиксној цени од 5.000 рубаља по граму, Банка Русије је повезала рубљу са златом и, пошто се златом тргује у америчким доларима, поставила је најнижу цену за рубљу у односу на амерички долар.

Ову везу можемо видети на делу од петка 25. марта када је Банка Русије објавила фиксну цену. Тада је један амерички долар вредео око 100 рубаља, али је рубља од тада ојачала и приближава се томе да један амерички долар вреди око 80 рубаља. Зашто? Зато што се златом на међународним тржиштима трговало по цени од око 62 долара по граму, што је еквивалентно (5.000 / 62) = око 80,5, а тржишта и трговци су сада то приметили, што је довело до повећања курса РУБ/УСД.

Дакле, рубља сада има доњи праг у односу на америчке доларе, у смислу злата. Али злато такође има доњи праг, да тако кажем, јер је 5.000 рубаља по граму 155.500 рубаља по трој унци злата, а са доњом вредношћу РУБ/УСД од око 80, то је цена злата од око 1.940 долара. Поред тога, са новим повезивањем злата и рубље ако рубља настави да јача (на пример због потражње створене обавезним плац́ањем енергије у рубљама), то ће се такође одразити на јачој цени злата.

Шта то значи за нафту?

Русија је највећи светски извозник природног гаса и трећи највећи светски извозник нафте. Управо сада видимо да Путин захтева да страни купци (увозници руског гаса) природни гас плaћају рубљама. Ово одмах повезује цену природног гаса са рубљама и (због фиксне везе са златом) са ценом злата. Дакле, руски природни гас је сада повезан преко рубље са златом.

Исто се сада може урадити и са руском нафтом. Ако Русија почне да захтева плаћање своје нафте рубљама, одмах ће доћи до индиректног везивања за злато (преко фиксне цене рубља – злато). Тада би Русија могла да почне да прихвата злато директно као средство плаћања за извоз своје нафте. У ствари, ово се може применити на било коју робу, не само на нафту и природни гас.

Шта то значи за цену злата?

Играјући на обе стране једначине, односно повезујући рубљу са златом, а затим повезујући плаћање енергије са рубљом, Банка Русије и Кремљ суштински мењају целокупне радне претпоставке глобалног трговинског система, истовремено убрзавајући промене у глобалном монетарном систему. Та потрага за физичким златом којим би се плаћала роба сигурно би могла да торпедира и разнесе тржишта ЛБМА (Лондонска асоцијација тржишта полуга злата) и КОМЕКС-а (Њујоршка берза роба и робних фјучерса).

Фиксна веза између рубље и злата поставља доњи праг курса РУБ/УСД, али и квази-доњу цену злата у америчким доларима. Али поред овога, повезивање злата са плаћањем енергије је главни догађај. Док би повећана потражња за рубљама требало да настави да јача курс РУБ/УСД и да се покаже као виша цена злата (због фиксне везе рубља – злато), ако Русија почне да прихвата злато директно као плаћање за нафту, онда би то било нова промена парадигме за цену злата јер би повезала цену нафте директно са ценом злата.

На пример, Русија би могла да почне прецизирањем да ће сада прихватити један грам злата по барелу нафте. Не мора да буде један грам, али би то морала да буде снижена понуда у односу на тренутну референтну цену сирове нафте како би се подстакло преузимање, нпр. 1,2 грама по барелу. Купци би се тада борили да купе физичко злато како би платили извоз руске нафте, што би заузврат створило огромне напетости на берзама у Лондону и Њујорку.

Шта то значи за рубљу?

Повезивање рубље са златом преко фиксне цене Банке Русије сада је ставило доњи праг испод курса РУБ/УСД и на тај начин стабилизовало и ојачало рубљу. Захтев да се извоз природног гаса плаћа у рубљама (а касније евентуално нафтом и другим робама) поново ће деловати као стабилизација и подршка. Ако већи део међународног трговинског система почне да прихвата рубље у аранжманима за плаћање робе, то би могло да подстакне руску рубљу да постане главна глобална валута. У исто време, сваки потез Русије да прихвати злато као средство за плаћање нафте довешће до прилива већих количина међународног злата у руске резерве, што би такође ојачало биланс Банке Русије и заузврат ојачало рубљу.

Разговори о формалном златном стандарду за рубљу можда су преурањени, али повезивање рубље са златом мора бити нешто што је Банка Русије разматрала.

Шта то значи за друге валуте?

Глобални монетарни пејзаж се брзо мења и централне банке широм света то очигледно узимају у обзир. Западне санкције као што је замрзавање већине руских девизних резерви, уз покушај санкционисања руског злата, сада су учиниле очигледним да имовинска права на девизне резерве које се држе у иностранству можда неће бити поштована, као и да злато страних централних банака које се чува у трезорима Банке Енглеске и њујоршког Фед-а није изван домета конфискације.

Шта то значи за амерички долар?

Од 1971. године статус америчког долара као глобалне резервне валуте је био подржан нафтом, а ера петродолара је била могућа само због континуиране употребе америчких долара у свету за трговину нафтом и због способности САД да спрече било какву конкуренцију америчком долару.

Али оно што сада видимо изгледа као почетак краја тог 50-годишњег система и рађање новог, мултилатералног монетарног система подржаног златом и робом. Окидач је било замрзавање руских девизних резерви. Велике земље попут Кине и земље извознице нафте могу сада да осећају да је време за прелазак на нови, праведнији монетарни систем. То није изненађење, о томе се расправља годинама.

Иако је још прерано рећи како ће то утицати на амерички долар, он ће из овог периода изаћи слабији и мање утицајан него раније.

Које су последице?

Потез Банке Русије да повеже рубљу са златом и повеже плаћање роба са рубљом је промена парадигме коју западни медији још нису схватили. Како домине падају, ови догађаји би могли одјекнути на различите начине. Повећана потражња за физичким златом и турбуленције на берзама, ревалоризована цена злата, одмицање од америчког долара и повећана билатерална трговина робом између не-западних земаља у валутама које нису амерички долар.