- Sputnik Србија, 1920
СВЕТ
Најновије вести из света

„Афера Мекинзи“: Велики скандал прети да помрси конце Макрону на изборима /видео/

© AFP 2022 / ALAIN JOCARD, Eric FEFERBERGМарин Ле Пен и Емануел Макрон на гласању у Паризу
Марин Ле Пен и Емануел Макрон на гласању у Паризу  - Sputnik Србија, 1920, 06.04.2022
Пратите насTelegram
Истраживања јавног мњења уочи првог круга председничких избора у Француској актуелном шефу државе Емануелу Макрону дају солидну предност у односу на његове противкандидате, али је питање да ли ће велики скандал, такозвана „Афера Мекинзи“, омести Макрона на путу до још једног мандата, каже Душан Гујаничић са Института за политичке студије.
„Афера Мекинзи“, појашњава гост „Спутњик интервјуа“, названа је по америчкој консултантској компанији ангажованој да саветује француску владу о кампањи вакцинације против ковида-19 и другим питањима.

„Афера Мекинзи“

„Нови извештај француског Сената доводи у питање владино коришћење буџетског новца за плаћање приватних консултантских кућа које су, све до једне, америчке. Откривено је да је француска извршна власт, министарства и локалне самоуправе, трошила енормне суме новца на ангажовање бројних консултантских кућа у разним областима - од саветовања за семинаре, до реформи у разним областима. То је са политичког аспекта потпуно невероватно, тим пре јер је реч о цифри од милијарду евра која је у те сврхе утрошено из буџета током Макроновог петогодишњег мандата“, каже Гујаничић.
Америчка агенција „Мекинзи“ предњачи међу консултантским кућама које је француска влада ангажовала, додаје наш саговорник, а овај скандал се већ данима провлачи у француској јавности и тема је бројних емисија и расправа у тренутку када Макрон покушава да освоји још један председнички мандат.
„Пракса ангажовања консултантских кућа и њиховог плаћања државним новцем постојала је и пре Макрона, али се испоставило да се за време његовог мандата толико интензивирала да је јавност остала затечена. Мислим да би то могло да се одрази на његов рејтинг, али је у овом тренутку тешко рећи у којој мери. До избора има још недељу дана што није ни мало, ни много и све зависи од тога како ће овај скандал надаље бити експлоатисан од стране Макронових противкандидата, али и од стране медија на западу који, као што знамо, имају јако велики утицај“, каже Гујаничић.
Интересантно је, каже, и то да је Макронова реакција на ову аферу била врло нервозна за једног председника републике.
„Он је деловао као да је ухваћен са „рукама у пекмезу“ и одсечно је поручио да је Француска правна држава и да, ако је било неправилности, све треба да иде на суд. Међутим, нисам сигуран да је то довољно објашњење за широку јавност“, напомиње Гујаничић.

Макрон није калибар Шарла де Гола

Први круг председничких избора заказан је за 10. април, подсећа Гујаничић, а последња истраживања јавног мњења Макрону дају око 28 посто подршке гласача. Следе га лидерка „Националног окупљања” Марин Ле Пен са око 21 посто и левичар Жан Лик Меланшон који је избио на треће место и може да рачуна са око 15 посто подршке бирача. На четвртом и петом месту су новинар, десничар Ерик Земур са око 11 посто и Валери Пекрес, кандидаткиња десног центра која је на око 10 посто подршке бирача.
„Иако је познато да се избори ретко када добијају на темама спољне политике, у овој председничкој кампањи сукоб Русије и Украјине заузео је, сасвим очекивано, врло значајно место. Иако је у тамношњој јавности општи став да је Русија извршила агресију, не мали део француске политичке сцене целу ситуацију гледа мало дубље и сматра да поред руске одговорности и НАТО пакт итекако сноси одговорност за целу ситуацију својим неодговорним понашањем, ширењем на исток, играњем неискрене игре са Русијом и коришћењем Украјине као полигона за обрачун са Русијом”, каже Гујаничић.
У том смислу, како додаје, Марин ле Пен, Ерик Земур и Жан Лик Меланшон заступају ставове да се са Русијом мора разговарати, а да НАТО мора да редефинише неке своје постулате и залажу се за излазак Француске из Алијансе.
„Макрон има доста активну улогу у овој кризи и верујем да је препознао прилику да као председник Француске одржи канал комуникације са Путином. То му је донело неколико процената подршке међу бирачима, али за конкретне ефекте његовог ангажовања ипак морамо да сачекамо. Он није калибар једног Шарла де Гола и потпуно је бесмислено поредити их као што то неки медији чине, али мислим да је, као интелигентан човек, свестан да би Француска требало да буде глас разума на западу. Међутим, питање је колико је он за то способан и у којој мери може да оствари ту независну улогу Француске која је, на жалост, враћена у НАТО 2009. године”, оцењује Гујаничић.

Ко иде у други круг

Према његовим речима у овом тренутку је готово извесно да ће се у другом кругу председничких избора, 24. априла, поново наћи Емануел Макрон и Марин Ле Пен:
„Уколико се ништа битно не промени чини се да нас чека реприза избора из 2017. године. Ако, дакле, Марин Ле Пен уђе у други круг, она би тада могла да рачуна на огроман део бирачког тела Ерика Земура, а ка њој би се могао прелити и један део гласова Валери Пекрес и можда чак и један мали део гласова бирача који ће у првом кругу подржати Жан Лик Меланшона“.
До избора, закључује Душан Гујаничић, има још времена и у том смислу треба пратити одјек „Афере Мекинзи“, али и имати на уму да није све у анкетама, да је француско бирачко тело велико и да је један део бирача, ипак, неухватљив за анкетаре.
Спутњик и РТ - цензура  - Sputnik Србија
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ

Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала