Застава Србије - Sputnik Србија, 1920
СРБИЈА
Најновије вести, анализе и занимљивости из Србије

Шакали се шетају по ободима Београда, опасни су само ако их дирате

CC0 / / Шакал – илустрација
Шакал – илустрација - Sputnik Србија, 1920, 07.04.2022
Пратите насTelegram
Шакали се ове године могу најчешће срести у Панчевачком риту, али немају ништа ни против других насеља у престоници. У потрази за храном и после сезоне парења повећана је активност ових животиња, па су их тако виђали грађани из Калуђерице, Миријева и са Карабурме.
Спутњик и РТ - цензура  - Sputnik Србија
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ

Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).

„Чини се да се полако завршава сезона парења па су шакали активнији у овом делу године. А то видимо јер сада прелазе мало веће дистанце“, објашњава др Душко Ћировић са Катедре за екологију и географију Биолошког факултета.
Ове дивље звери налик псима, чија је експанзија на нашем континенту почела пре тридесетак година, прилично су се намножиле у околини престонице.
„Један део шакала живи на самом ободу града и врло често прилази насељима јер траже храну, односно анимални отпад на илегалним и дивљим депонијама. Има их свуда око Београда, у сурчинском делу, по Панчевачком риту, по ободним насељима на шумадијској страни, око Железника, појављују се већ око Петловог брда, а недавно је један преспавао у војном објекту у Кумодражу, али је већ сутрадан изашао. Они траже места у којима имају заклона, треба им шикаре, густе вегетације, а некад користе и запуштена имања и дворишта зарасла у коровско биље“, објашњава професор Ћировић за Политику.
Праћење шакала он и његове колеге почели су пре неколико година обележавањем мужјака и женке ухваћених у Сурчину, а затим је огрлицу са џи-пи-ес технологијом добила и млада женка Јока.
„Јоку смо отпратили и њена огрлица нам је за годину дана послала готово 3.000 података који се тренутно анализирају. Али после ње ухватили смо још десетак шакала и сада пратимо кретање њих четири. Желимо тако да видимо на који начин они користе простор, колико близу прилазе људима и насељима, да ли се приближавају стоци...“, наводи Ћировић.
Шакали су, уз псе луталице, и првооптужени ако се на територији града деси какав покољ домаћих животиња.
„Овде нема слободних стада која се држе у полуотвореном систему, али на основу података не видимо да има неких великих штета. Могуће је да тамо где људи држе стоку слободно тога има, али је то јако тешко доказати јер врло се слабо разликују знакови када то ураде пси луталице и шакали. Зато бисмо у будућности желели да за такве случајеве уведемо и форензички приступ“, каже Ћировић и додаје да су шакали опасни једино ако их дирате.
Тешки су између 11 и 13 килограма и не могу озбиљније да озледе човека, али попут сваке друге животиње, могу да га уједу.
Главна храна су им кланични отпад и глодари на пољопривредним површинама. Тешко је проценити величину њихове популације јер су под великим ловним притиском, односно одстрељује се велики број њих.
Радоје Кевић, председник Ловачког удружења „Београд”, објашњава нам да је лов на ову врсту дозвољен целе године, као и да се на годишњем нивоу излови од 160 до 200 јединки.
”Највише их је у Панчевачком риту, а сад су се појавили и у подунавском делу ловишта, односно у Вишњици, Великом Селу, Сланцима и према Гроцкој, односно Винчи. Велики је проблем што се њихов утицај доста одражава на смањење популације дивљих свиња, зечева, срнеће и фазанске дивљачи и јаја “, објашњава Кевић и потврђује да у потрази за храном шакали прилазе насељима, тако да их ловци често одстрељују и у близини фарми ПКБ-а, односно „Ал Дахре”.
„У потрази за храном једу све јер им је популација повећана. Они су као кучићи, женка излеже од пет до осам младунаца. Крећу се углавном самостално или у пару“, појашњава Кевић.

Кад нема вука, шакали коло воде

До пре тридесетак година шакали су много мање били заступљени у Европи, али њихов број онда почиње да расте и о томе постоји неколико теорија. Повећава се количина лако доступне хране за ову врсту, доста је депонија, кланичног отпада, као и глодара на пољопривредним површинама. Разлог су, објашњавају стручњаци, и климатске промене и промене у стаништима, али свакако и одсуство вука који је његов природни супарник и могао би да ограничи ширење шакала.
Шакал - Sputnik Србија, 1920, 14.04.2020
Људи у карантину: Шакали слободно шетају градом /фото/
Туширање главне звезде Београдског зоо врта – слонице Твиги - Sputnik Србија, 1920, 29.07.2021
Фото-прича: Како животиње са севера издржавају на плус 40 у Зоолошком врту у Београду
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала