- Sputnik Србија, 1920
ЕКОНОМИЈА
Спутњик Економија прати најновије вести, анализе и извештаје из Русије, региона и света.

Може ли мањак уља у Европи бити шанса за Србију?

© Sputnik / Лола ЂорђевићРафови са уљем у продавници
Рафови са уљем у продавници - Sputnik Србија, 1920, 09.04.2022
Пратите насTelegram
До есклације украјинске кризе земље ЕУ увозиле су из Украјине око 51, а из Русије око 27 одсто сунцокретовог уља. Сада је, међутим, упитно у којој мери европске земље могу рачунати на увоз из ових земаља, а страх од несташица довео је до пораста цена овог артикла. Питање је - може ли потенцијална несташица уља у Европи бити шанса за Србију?
Спутњик и РТ - цензура  - Sputnik Србија
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ

Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).

Како за Спутњик каже Александар Богуновић, секретар Удружења за биљну производњу и прехрамбену индустрију Привредне коморе Србије (ПКС), пре свега треба видети каква ће бити ситуација, односно колико ће се сунцокрета посејати и пожњети ове године у Украјини, будући да Русија нема никаквих проблема у својој производњи и преради уља. Сигурно је, напомиње, да ће се евентуални недостатак сунцокретовог уља надоместити повећањем производње у неким другим земљама.

Несташица уља - шанса за Србију?

„Целу ову ситуацију могу доста добро да искористе Бугарска, Румунија и Молдавија које тренутно пласирају своје уље на европско тржиште више него раније и практично користе вакуум који је настао у овој ситуацији. Али, сасвим је сигурно да ће пољопривредни произвођачи и у Србији у наредном периоду и приликом планирања сетве имати то у виду, с обзиром на то да је сунцокрет и пред крај претходне године имао јако добру цену. У том смислу се очекује да ће добар део пољопоривредника у овој сетви да се окрене сунцокрету“, наводи Богуновић.
Ипак, како каже, треба имати у виду да је код сунцокрета и сунцокретовог уља реч о индустрији у којој не можете преко ноћи да добијете велики број купаца, нити можете да испоштујете већи број од оног са којим иначе већ традиционално радите.
„Све велике индустрије имају већ уговорене производње са произвођачима сунцокрета и то је процес који је поприлично комплексан и не може се тако брзо и лако кориговати и мењати. Ако погледамо неколико година уназад наше површине су стандардне, око 200.000 хектара. Некада буде мало више, некада мало мање, али у складу са тим обично иде и цена, па ако је мањи принос цена је већа и то се углавном негде компензује на крају. Такође, сви купци наших производа су углавном познати и реч је о пословима који су дугорочни, па нема пуно простора да се нешто много промени“, наводи наш саговорник.
Како каже, Србија годишње производе до 200.000 тона уља, од чега се око 85.000 тона потроши на домаћем тржишту, а остало иде у извоз.
„Ми извозимо и у Европску унију, али највише у земље региона. Међутим, сигурно је да ће бити повећани упити и из ЕУ, па је сада на самим произвођачима да праве своје калкулације и евентуално проширење својих капацитета за наредну сетву“, указује Богуновић.

Проблем забрана извоза

Према речима директорка удружења „Жита Србије“ Сунчице Савовић, српско тржиште сунцокрета функционише само два месеца после жетве и у том временском распону се снабдеју и трговци и уљаре, које су прошле године чак купиле много веће количине сировине него годину дана раније.
„Србија нема проблема у производњи сунцокрета, а када је прошле године суша десетковала род кукуруза и соје, најмање је трага оставила на сунцокрету. У том смислу нам ни временске прилике не могу ништа, а свакако нам значи шанса да можемо да плаcирамо свој сунцокрет и своје уље неким традиционалним купцима Русије и Украјине. Предуслов је, међутим, да нам држава то допусти јер тренутно имамо забрану извоза рафинисаног и нерафинисаног уља, а са том забраном тржиште је паралисано и у правцу извоза се не дешава ништа. Што се тиче залиха, ми смо врло добро снабдевени“, објашњава наша саговорница.
Она подсећа да пролећна сетва код нас још није почела, а да тек сада почиње у Русији и Украјини и да у том смислу не знамо колики ће род сунцокрета ове године бити у тим земљама.
„Неминовно је да до сетве неће моћи да дође у деловима Украјине који су погођени ратом, али треба имати на уму да је то огромна земља, да су јако велике њихове обрадиве површине, а произвођачи који су у могућности имају намеру да посеју сунцокрет. Тако да неко реалније стање на тржишту нећемо имати пре него што се заврши жетва у Украјини и Русији, која код њих траје готово до краја новембра“, оцењује Сунчица Савовић.

Упитно и ђубриво

И Александар Богуновић каже да пољопривреда функционише и у ратовима, а да је Украјина све ово време сукоба континуирано извозила своје житарице, додуше са одређеним квотама.
„Реално је очекивати да ће на добром делу површина у Украјини бити остварена и сетва, али је питање колико ће те количине износити у наредном периоду. Међутим, нису у питању само пољопроивредне повшине и сетва, већ је са продужавањем сукоба велико питање шта ће бити везано за ђубриво, с обзиром на то да су цене минералних ђубрива порасле и на тржишту га нема довољно. Највећи извозник ђубрива је Русија, али је због целе ове ситуације питање колико ће то ђубриво лако доћи до, пре свега, европских земаља“, истиче Богуновић уз оцену да је за европску пољопривреду јако битно шта ће се надаље дешавати везано за ђубриво и како ће то утицати на сетву и род у наредној години.
У Русији је од 15. априла на снази квота извоза уља у иностранство у обиму до 1,5 милиона тона. Квота ће важити до 31. августа, а разлог је нагли раст светских цена сунцокретовог уља и повећана потражња за руском робом.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала